Lastavica

U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu obeležavamo 145 godina
od osnivanja Srpskog lekarskog društva i 70 godina od osnivanja Društva
lekara Vojvodine. Zato je SLD organizovalo Akademiju kao svečani čin.

U foajeu pozorišta su izloženi radovi lekara umetnika: slike, skulpture, 
fotografije...

Vrhunski pulmolog dr Mirjana Grubor Urošević pored svoje slike

Izložba se nastavlja programom u sali pozorišta. Prihod od ulaznica
kupljenih na biletarnici SNP po ceni od 200 dinara biće uplaćen Domu 
u Veterniku za decu sa posebnim potrebama.

Program vodi prof.dr Vladimir Jokanović,
čovek neverovatne energije

U programu učestvuju lekari, stomatolozi i medicinski tehničari.
Hor " Musica sanat"

Nastup folklorne grupe Veternik, štićenika Doma za decu
sa specijalnim potrebama Veternik“ (za koji se i uplaćuje 
prihod od ulaznica)

Vokalna grupa „Romantika“ (peva a capella)

Lekari pesnici recituju svoje stihove. I ja dobijam
svoje vreme u programu :)

Tamburaški orkestar RT Vojvodine

Zabavni orkestar Društva lekara Vojvodine „Adrenalin“

Tamburaški orkestar Društva lekara Vojvodine, star 25 godina 

Jedan broj nas lekara umetnika, članova Sekcije za umetnost, kulturu i humanost 
SLD poslao je materijal za knjigu Vladimir Jokanović: „Lekari u umetnosti, 
kulturi i humanosti Srbije, početkom XXI veka” -pa je i ona promovisana. 
U knjizi su i moje pesme i priča. 

Ima dana kad smo ponosni na ono što radimo, pored redovne profesije :)

Koštunići su šumadijsko selo na obroncima Suvobora. Postoje dve priče
kako je selo dobilo ime i niko ne zna da kaže koja je prava, valjda zato
što jedna govori o prirodi, druga o ljudima. 

Obilazimo crkvu Sv. Petke. 

Za Uskrs, carske dveri oltara su otvorene. To je prilika da 
zavirimo u oltar.

Posećujemo spomen dom Živojinu Mišiću u izgradnji.

„Grab” fabrika zdrave hrane Koštunići (džemovi, sokovi, rakija). 

Koštunići na južnoj padini planine Suvobor danas odolevaju vremenu 
i na pravi način predstavljaju seoski turizam Srbije. Da bi ceo prostor, 
a sa njim i selo, ostali nezagađeni, pobrinuli su se i priroda i ljudi. 
Priroda bogatstvom - potocima, proplancima i pašnjacima, a čovek 
čuvajući zatečeno i stvaranjem novih sadržaja u očuvanom okruženju.

Vreme je, naravno, za ručak.

Nažalost, moramo se vratiti... sporo, zbog gužvi na Ibarskoj magistrali.

Tradicionalno drugi dan Uskrsa izletnici proslave na nekoj lepoj destinaciji
u Srbiji. Vodi Keti, vozi Vlada, poneli smo dobro raspoloženje.

Mnogo ćemo još čuti priča, ali ne iz Nepričave, kroz koju prolazimo

Zapadna Srbija, Šumadija, ulazimo u područje Mionice. 

Posećujemo lepu crkvu u Mionici

Odajemo poštu legendarnom vojvodi Živojinu Mišiću kod njegovog spomenika

Rodna kuća Živojina Mišića u Struganiku zaslužuje posebnu priču,
pa će je i dobiti.

Na pitomini napasaju se ovce.

Po ljubičastim padinama Suvobora stižemo do Ravne gore.

Putujemo predelima fascinantne lepote

...sve do Koštunića...
A oni će dobiti svoju priču.

Nekoliko blogera je zatražilo malo više slika iz Valjeva. Ovaj lepi grad zaista zaslužuje pažnju. Zavirimo u arhivu.

Pogledajmo ga s vidikovca

Reka Kolubara ume ponekad da podivlja. Ovde je mirna.

Pored reke je omiljeno izletište Valjevaca

U gradu pored hotela "Grand" Kolubara teče smireno

Nažalost, u velikoj poplavi je divljala i 2015. su se još 
videli tragovi njene bujičnosti.

Tuda sam volela šetati...

U društvu sam sa Desankom Maksimović

Nedaleko je i Filip Filipović.

...pre šetnje valjevskim ulicama, kroz stari Tešnjar.

Podrazumeva se hedonistički dodatak. 
Sme li bez toga?

 Pa onda možemo do lepih manastira: Lelić 

...i Ćelije.

U planu je detaljnija šetnja gradom, pa ću vam tada preneti novije utiske.
Možda i opet navratiti na najbolji frape od malina, u hotel "Grand".

Ponovo promiču malinjaci...

Nastavljamo u etno selo Mačkov kamen i penjemo
se na vidikovac Perunika gde cveta kukurek. 

Na tužnom tlu cveta jagorčevina

Kako se odnosimo prema našoj istoriji?
Mačkov kamen je vrh na planini Jagodnja u severozapadnoj Srbiji, gde su 
vođene teške borbe između 1. srpske i 6. austrougarske armije od 19. 
do 22. septembra 1914.,u toku Prvog svetskog rata. U toku dana smenjivalo 
se sunce, magla, kiša; smenjivali su se oficiri- ujutru je boj započinjao oficir
a završavao je redov; od magle se nisu prepoznavali protivnici, vrh je više
puta bio osvajan i gubljen! U kripti crkve - spomen kosturnice u Krupnju i u 
kapeli spomen kosturnice na Mačkovom kamenu (delo arhitekte Momira 
Korunovića) nalaze se ostaci 2000 junaka: 1200 Austrougara I 800 Srba: 
razlikovali su ih po načinu umiranja: Austrougari su bili sa ranama od 
kundaka, zuba, a Srbi od metaka! Takav moral do tada nije bio viđen! 

S pijetetom obilazimo spomen kosturnicu.

Stižemo u Stolice kod Krupnja. U tom selu je 26-27. septembra 1941. 
održano jugoslovensko savetovanje rukovodilaca narodnooslobodilačkih 
snaga, na kome je rešeno pitanje vojne strukture i organizacije. Formirani 
su glavni štabovi u svim pokrajinama, a Glavni štab je preimenovan u 
Vrhovni štab. Takođe na savetovanju je usvojen i jedinstven naziv za borca
– partizan i njegova spoljna oznaka – crvena zvezda petokraka.

Na ovom izletu smo videli kako se čuva sećanje na starije
i novije istorijske događaje. Nedovoljno. Ali nas misao 
Vojislava Ilića mlađeg podseća:

Krupanjsko proleće

Silazimo u Krupanj, koji je nastao zahvaljujući rudarstvu (antimon)

U spomen domu prisustvujemo manifestaciji Udruženja građana „Pečurka“, 
Krupanj, koje je organizovalo školu gljivarstva. 

Probamo odličan paprikaš od gljiva. Pozvani smo
u sledeću školu gljivarenja. 

Ulazimo u „Muzej Krupnja“, zadužbinu sveštenika Aleksandra Đurđeva, u 
njegovoj porodičnoj kući. Aleksandar nam pokazuje muzej sa 3000 eksponata.

Ispred muzeja je restoran, kao prelepi srpski salon, u kojem nam serviraju 
ukusan ručak. 

Proleće se raskošno osmehuje u Krupnju. 

Bela Crkva s malinjacima

Izleti u nepoznato su poslastica u "Izletnik"-u. Iako je teško smisliti destinacije 
na kojima većina izletnika nije bila, Keti to još uvek polazi za rukom.

...iako nam poneki voz preseče put...

Prelazimo Savu i Mačva nas čeka raširenih prolećnih ruku.

Većina nije bila u mačvanskoj Beloj Crkvi. 
Banatsku je više njih posetilo. 

Ova je poznata po dizanju ustanka u Srbiji 7.7.1941. 

a i po beloj crkvi koja i daje ime selu.

Freske su lepe

Zanimljivo izgleda crtež za freske koje će se tek slikati.

Prolazimo pitominom, proleće se rascvetava, ljudi obrađuju polja i uređuju
brojne malinjake. 

Idemo u selo Bogoštica, uspon do manastira Bogorodice Trojeručice. 

Crkvica je rađena po uzoru na Njegošev mauzolej na Lovćenu

Lep je pogled odozgo. 

Ispred velikog konaka imamo posluženje, 
odličnu rakiju i kafu. 

Pa idemo dalje, naš bus nas čeka

Krenuli smo na Tamiški kej u Pančevu

Tamiški kej je odmorište brojnim brodicama i kućicama na vodi

Sve smo obišli u Pančevu, pa slede odlične torte u "Poco loco".
Ko bi odoleo?

Pančevačka priča je završena. Vreme je za povratak...

Prvi objekti za proizvodnju piva su izgrađeni uz obalu reke Tamiš, 1722. 
godine, kada je Pančevo bilo deo Austro-Ugarske. Pivaru je otvorio 
Jevrejin Abraham Kepiš i ona je nakon promene nekoliko vlasnika, od 
1847. godine, postala vlasništvo porodice Vajfert, odakle i njen današnji 
naziv – Vajfertova pivara.

Poznati industrijalac i vlasnik pivare Đorđe Vajfert rođen je u Pančevu. 
Rodni grad je, u spomen na svog velikog sugrađanina, u zgradi najstarije 
pivare podignute 1722. godine, 2016. godine otvorio muzej koji nosi ime 
Đorđa Vajferta. 

U muzej je pretvoren samo jedan deo pivare, odnosno "kula" na pet 
spratova u kojoj se nalaze varionica i ostala postrojenja stara više od 
100 godina.

Razgledamo varionicu

kotao za ohmeljavanje

kotao za kuvanje sladovine, 

bistrenik

komovnjak

a na vrhu su elevator i mlin.

Naziv piva „Weifert“ preuzeo je Heineken, Zaječar. Danas se u Pančevu
na tradicionalan način proizvode piva „Guverner“ (svetlo) i „Rudar“ 
(tamno), a novost je pivo sa sokom od maline.

Pogledajmo Pančevo s visine

...pa pratimo putokaze

Lep je ovo grad

Ima dosta parkova

Kad se umorite, sledi ručak

Pa opet prošetate

Krenuli smo, vodi Keti, vozi Vlada. Ima nas za ceo bus plus (bus i kombi).

Prvo ćemo posetiti manastir Vojlovica, iz 14.veka, mnogo puta
rušen i obnavljan.

Pančevo se nalazi na ušću reke Tamiš u Dunav. Grad lepim čine brojne crkve i atraktivne građevine iz 19.veka. Krećemo u razgledanje grada i kulturno-istorijskih spomenika sa lokalnim vodičem.

Simbol Pančeva je Uspenska crkva, podignuta u periodu od 1801. do 1810. godine. 
Izgrađena je dobrovoljnim prilozima dobrotvora među kojima je bio i Karađorđe 
Petrović, kao jednobrodna građevina u duhu baroka, sa naglašenim elementima 
klasicizma. Zapadnim pročeljem dominira raskošan portal uokviren sa dva visoka 
izdužena zvonika. 

„Narodni muzej Pančevo” je impresivna građevina iz 1833. godine, rađena u stilu 
neoklasicizma. Tokom više od jednog veka u njoj je bila smeštena uprava grada, 
Magistrat, a od 1965. godine "Narodni muzej “Pančevo” sa svojom bogatom zbirkom
predmeta iz oblasti arheologije, istorije, etnologije i istorije umetnosti. 

Pojedini eksponati koji se ovde čuvaju po svom zanačaju prevazilaze 
lokalne okvire (slika Paje Jovanovića “Seoba Srba”)

Sada je u toku postavka slika Save Šumanovića.

Tabernakl-sekretar, s kraja 18.veka.

Etno soba

Šteta, moramo dalje

Da zaključamo ovu priču?

Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...

...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 

Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 

U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 

Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.

Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.

A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.

Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.

Ako krenemo ulicom Sime Markovića u Beogradu...

...videćemo jednu od najlepših zgrada, Konak kneginje Ljubice.
Građen je u periodu od 1829-1831 godine pod rukovođenjem 
Hadži Nikole Živkovića koji je bio zvanični graditelj Knjaza Miloša 
Obrenovića. Zamišljen je da bude reprezentativan dvor srpske 
vladajuće dinastije Obrenović. Međutim, zbog blizine Turaka
knez Miloš je malo boravio u njemu. 

Svoju primarnu namenu Konak je ostvario tokom prve 
vladavine kneza Mihaila (1839-1842) kada je služio 
kao njegova rezidencija. 

U konaku su izloženi nameštaj i predmeti iz vremena Knjaza Miloša 
i Knjeginje Ljubice. 

Portreti Miloša Obenovića, kneginje sa sinom Milanom i drugog sina
Mihaila Obrenovića.

Portreti Milana i Natalije Obrenović, naljepšeg vladarskog para 
Evrope u njihovo vreme. Ima dokaza da je nestašni Milan bio otac
Vinstona Čerčila.

A na spratu su postavke građanskih salona iz malo kasnijeg vremena.

Kustos muzeja Nataša Popovska svoje znanje o kneginji Ljubici,
tragičnoj heroini, pretočila je u monodramu "Na kafi kod kneginje
Ljubice". Gosti polako piju kafu iz fildžana s ratlukom i kockicom
šećera i slušaju priču kneginje.

Iznad Slavije skrenimo u stari deo grada, u Birčaninovu ulicu

U broju Birčaninova 21 nalazi se kuća porodice Veljković.

Kuća je podignuta 1883 godine u stilu akademizma 19.veka.

Pogledajmo kuću iz dvorišta

Dvorišni ulaz za kočije

Dvorišna zgrada, takođe stambena, sagrađena je između 1878. i 
1883 godine.

U okviru restitucije deo po deo se vraća vlasnicima i oni obnavljaju 
šta stignu. Pošto je kuća pod zaštitom države, ne smeju raditi spoljne
promene. Jedna je od malog broja onih koje su pre II svetskog rata bile 
poznate kako po značajnim i uglednim vlasnicima, tako i po arhitekturi 
i enterijeru, bogatoj porodičnoj zbirci slika i skulptura, privatnoj 
biblioteci, kolekciji oružja i upotrebnih predmeta. 

U zelenom salonu levo je portret Katarine Veljković, a desno Stojana 
Veljkovića, značajnih ljudi svog vremena.

Gospođa Katarina Veljković priča nam o istorijatu svoje porodice.

Prelep portret Kleopatre Karađorđević

U svojoj kolekciji ima i neprocenjivo vredan Sretenjski ustav 
iz 1835. u čijem pisanju je učestvovao i član njene porodice.
Za ono vreme mbio je previše napredan, pa su velike sile
dozvolile da bude na snazi samo 55 dana.

Nastavljamo u etno selo Babina reka, u selu Trbušnica između 
Lazarevca (12 km) i Aranđelovca (20 km) koje je osmislio pesnik
Slaviša Živković. Punom parom radi od 2010. Po etno selu
razmešteni su panoi sa lepim pesmama Slaviše i njegove ćerke.

Uživamo u lepom spoju etno elemenata, gastronomije i poezije.

Mesto za poljubac, a dragi nije tu...

Kako se piše pesma? I tako lako
i tako teško...

Uđimo u restoran, prijatno uređen prostor za kulinarstvo i igru

Jelovnik: pastirska čorba (sa šampinjonima)

Glavno jelo: karabatak na žaru, rebarca ispod sača,
pire, salata. 

Kolač: pita s jabukama

Zna se, uz dobar bend ide dobro raspoloženje. 
Dobro smo započeli sezonu putovanja!

Nažalost, propisni bečki valceri nisu slikani, jer kad fotograf
pleše, niko se ne seti da slika :( Ostaje vam da ih zamislite.