Lastavica

I konačno, ulazimo u kontroverzni projekat „Skopje 2014“, urbani genocid 
grada“, neadektvanu predimenzioniranu arhitekturu u centru, u Jevrejskoj 
mahali. Uslovi su nemogući, danas su izmerena 43 stepena! 

Spomenici su preveliki, fontane velelepne. Ne nedostaje ni Trijumfalna kapija.

Ulazimo u Narodni muzej, koji više nije to, nego Muzej na makedonskata 
borba na državnost i samostojnost. Velikim platnima i voštanim figurama 
prikazana je tema oslobađanja Makedonije gledana kako se danas prikazuje. 

Dolazimo do Vardara sa tri galije- restorana, sa monumentalnim mostovima.

Vide se Arheološki muzej, filharmonija, makedonska opera i balet, 
tužilaštvo i most umetnika.

Prošetajmo!

Ima ovde prijatnih mesta za kaficu.

Pređimo još most umetnika!

Lakunoć, Skoplje!

Nastavljamo u Kumanovo- 130000 stanovnika, zvanično 4 jezika: 
makedonski, srpski, albanski, romski.

Zatim ćemo proći obodom Skoplja do kanjona Matke.
Skoplje ima u svojoj blizini dva veštačka jezera, Matku i Tresku, 
u koje se uliva istoimena reka i nalaze se na samo nekoliko kilometara
od centra grada. Na 42 stepena, svako ko može, beži na reke.

Matka je uzani kanjon donjeg toka reke Treske, smešten 15 km 
severozapadno od Skopja, koji obuhvata oko 5000 hektara 
prekrasnog jezera Matka... 

...strme litice planina visoke 1000 metara i uzbudljive pećine...

Ručak nas čeka u etno selu Timčevski, kod Kumanova

Pretoplo je, 42 stepena. Vrelo je i na terasi.

Predjelo: slana palačinka i šopska salata

Glavno: selsko meso

Živeli!

Nastavljamo put po severnoj Makedoniji. Stižemo u Staro Nagoričane, 
13 km istočno od Kumanova, na padinama Kozjaka, gde je prvo 
živeo Sv. Prohor Pčinjski. Tu je njegova isposnica. Prepodne je, 
trenutno je 38 stepeni!

Prvobitnu crkvu, koja potiče iz 1071. godine je izgradio vizantijski car 
Roman IV Diogen. Kao jednu od svojih mnogobrojnih zadužbina, Kralj 
Milutin je crkvu u potpunosti obnovio 1313. godine, u slavu svoje velike 
pobede nad Turcima. 

Prema nekim istraživačima, crkvu Svetog 
Đorđa u Starom Nagoričanu su radili isti 
majstori koji su za kralja Milutina na staroj
osnovi podigli novu crkvu Bogorodice 
Ljeviške u Prizrenu.

Sama crkva je pokrivena kamenim pločama i danas je dobro očuvana

... a njen originalni živopis spada među najbolje rađene u tzv. vardarskom
stilu. Freske su izveli dvorski majstori Mihajlo i Evtihije.

Pa evo nas opet na putu, po najvrelijim danima, kada se živa u
termometru penje na 43 stepena. Vodi lepa Keti, vozi lepi Vlada, 
a ni ekipa izletnika nije za podcenjivanje :) Pravac: Makedonija!

Cilj puta je severna Makedonija, prvo Pelince. 

Memorijalni centar ASNOM je kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks
pored reke Pčinje kod sela Pelince (Opština Staro Nagoričano) na dva
kilometra udaljenosti od istorijskog mesta u kojem je bilo održano 
Prvo zasedanje ASNOM-a, 2. avgusta 1944. godine u manastiru Sv. 
Prohor Pčinjski. 

Projektant Memorijalnog centra je arhitekta Georgi Konstantinovski. 
Na fasadi muzeja nalazi se monumentalni mozaik veličine 140 m2, 
pod nazivom „Makedonija“, delo makedonskog slikara Rubensa Korubina.

Unutar muzeja se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor Pčinjski, 
u kojoj je bilo održano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su
izloženi dokumenti o državotvornosti Republike Makedonije.

Nastavljamo do mesta Velesnica, gde je je smeštena solarna elektrana 
„Solaris“, najveća u Srbiji, stara 3 godine. Prostire se na 4.5 hektara,
na kojoj je instalirano ukupno 13600 m2 solarnih panela.

Čeka nas Vidikovac, odakle se vidi hidroelektrana Đerdap 2.
Apolodor je na tom mestu savladao Dunav i napravio čuveni most, 
nažalost kasnije srušen. 

Profesor Plavšić je pun priča...

Dana 3.12.1977. ovde su otpočeti radovi na izgradnji hidroenergetskog 
i plovidbenog sistema Đerdap.

Kako su tu crne dudinje slatke!

Vozimo se u Angelinin konak, etno selo na obali Dunava. Prvo 
obilazimo etno dvorište sa kućicama u obliku buradi. 

 

 

Zatim na terasi pored Dunava dobijamo piće i kolače. 

 

U Prahovu, vlaškom selu iz kojeg je većina stanovnika u inostranstvu, 
idemo na pristanište. U 19. veku ovo je bila izvozna luka za proizvode
iz Timočke krajine.

Prvi put putujemo u dvodnevno nepoznato. Dosad su takva
putovanja bila samo jednodnevna. Nova fontana na Slaviji
još spava.

Već počinje gošćenje

Odmor u Golupcu, kafa na lepom šetalištu. 

Stari Golubački grad i vetrenjače na rumunskoj strani Dunava...

Putovanje kroz Đerdapsku klisuru posebno je zadovoljstvo.
Kad je nebo plavo, Dunav se skoro ne razlikuje od mora.

Tamo preko je Rumunija... Nedavno sam vas vodila
tim stazama.

Evo i hidroelektrane Đerdap 1, na kojoj je i granični prelaz.

Stižemo u Kladovo, grad pun ruža, ali nažalost na drugom
mestu po broju maligniteta u Srbiji.

Tu nas čeka Ljubomir Šujeranović. Priča nam o Kladovu. 

(nastaviće se) 

U blizini Martonoša (kod Kanjiže) je izgrađen Salaš Tandari, raj za 
ribolovce, gde je moguć porodični ribolovački vikend, oganizacija 
porodičnih i poslovnih susreta, organizovanje rođendana i drugih 
proslava. Mi izletnici volimo da otkrivamo takva mesta.

U velikoj Sali je u toku mađarska svadba, a mi smo u maloj sali.

Dobra supa, odličan perkelt sa rezancima, vino. 

Šetamo do obližnjeg jezera. 

Foto safari u špediterima po pašnjacima bio je nezaboravan 
doživljaj.

Posetili smo i jedan salaš. Šepure se šareni i beli paun.

...a ni labudovi im ne ostaju dužni.

Guske su nas ispratile... još nas put čeka.

Idemo u najlepšu baštu Srbije za 2015.godinu, baštu porodice 
Randovics, koju vode mladi Lejla i Tibor Nađ.

Velika, uredna, besprekorno oblikovana, do poslednjeg detalja
osmišljena i utegnuta – takva je pobednička bašta porodice 
Randovics - prvo mesto na konkursu za 2015. godinu! 

Ovaj nesvakidašnji vrt površine 8 ari nastao pre četiri godine, 
predstavlja ispunjenje jednog sna. Kuća u slepoj ulici sa okućnicom 
od jednog hektara čekala je svoju novu gazdaricu da je preobrazi 
u rajsko mesto. Pasionirani ljubitelj cveća, veterinarski tehničar po 
struci, Lejla je krenula je metar po metar da organizuje svoje lično 
carstvo. 

Kreativac u duši, esteta po prirodi, svakoj biljci je dala priliku da 
zauzme mesto u njenom divovskom vrtu. Tu su se našle ruže, 
lavanda, floks, veronika, razne vrste začinskog i 
aromatičnog bilja, ukrasne trave, albicija, berberis, evonimus, šimšir,
aronija... 

Ali pravi užitak su irisi na koje je mlada baštovanka posebno ponosna. 
Njena "skromna" zbirka broji oko 300 vrsta ovih lukovica. 

Bašta koja je s punim pravom ponela laskavu titulu opčinjava
svojom jednostavnošću, preglednošću, raskošnim biljkama, 
lejama, grupacijama. Svaki element je na svom mestu i negovan
prema najvišim standardima. Ova bašta predstavlja odličan 
primer spoja kreativnosti, dobre informisanosti, vrednoće i, 
pre svega, dobrog ukusa. 

Raslo mi je badem drvo...

Odlazimo puni lepih utisaka i sa ukusom finog kolača kojim
smo posluženi.