Lastavica

U doba Rimljana Kuršumlija se nazivala Ad Fines, što znači "na kraju" 
jer je bila na granici dve provincije, Dalmacije i Gornje Mezije. Bila je 
u to vreme jedna od važnih stanica na poznatom rimskom putu Niš-Lješ. 

Na početku turske vladavine mesto se zvalo Kuršumlu-Kilise (a), što je 
ustvari samo prevod ranijeg srpskog naselja Bele Crkve. Ovo ime je 
neposrednije isticalo uzrok sjaja i blještavosti kuršumlijskih crkava, a
to je njihov olovni, na turskom jeziku kuršumlu - pokrivač” 

Kuršumlija je prva prestonica Stefana Nemanje u kojoj je sagradio 
i svoja prva dva manastira (Manastir Sv. Nikole i Manastir Svete 
Bogorodice) između 1159. i 1168. godine. 

Manastir Sv.Nikole se obnavlja.

Ovde je Sv. Sava krstio prvog vernika...

Odavde je lep pogled na Kuršumliju.

Manastir Sv. Bogorodice tek čeka obnovu.

Ovo je stari hotel "Evropa"

A ovo je centar Kuršumlije sa lepim parkom i spomenikom.

I dobar sladoled po smešnoj ceni...
Domaćima cena nije smešna, svakog dana iseljava se
nekoliko Kuršumljana...

(nastaviće se)

Na noćenje stižemo u Prolom banju, banjsko i klimatsko lečilište.

Kad moj pacijent ima kamen u bubregu koji se može eliminisati, 
preporučujem mu lečenje u Prolom banji. Nakon 14-21 dana većina
je uspela u eliminaciji kamena.

Smestili smo se vrlo udobno.

Sad možemo prošetati. Preko puta Prolom banje je crkva Svetog 
Preobraženja i do nje se stiže pešačkim mostom. 

Sa vidikovca se pruža veličanstven pogled.

Možemo zaigrati i šah!

Baš smo ogladnili!

Neko je ovo jelo nazvao punjeni ćevap
ili duhovito: "devojački san"

Lepo ćemo spavati u rascvetanoj Prolom banji!

(nastaviće se)

Danas ćemo posetiti crkvu brvnaru Lazaricu.

Pešačka staza od 2,5 kilometra sada je asfaltirana i vodi nas 
pored živopisnih mesta, od vampirskog izvora do mosta ljubavi 
sa zavezanim željama.

Stižemo do crkve brvnare Lazarice.

Prema predanju, uoči Kosovske bitke, 25. juna 1389. godine, vojska
kneza Lazara je stigla i do male crkve u blizini sela Prolom. Tu su zastali, 
Bogu se pomolili i na kraju pričestili. Tokom verskog obreda su šest puta 
obišli oko crkve, a kako se vojska kretala tako su se za njima okretala
i stabla zasađenih šljiva. Zakleli su se, kad se vrate s boja na Kosovu, 
da će uraditi litiju u obrnutom smeru. Nisu se vratili i šljive su ostale 
uvijene. Vojska je nastavila dalje, u boj i propast, a za njima su ostala 
spiralno uvijena stabla, da bi i danas, šest vekova kasnije, podsećala 
na ovaj pomalo zaboravljeni događaj. 

U porti male crkve brvnare Lazarice na obroncima Radan planine
2,5 km od Prolom banje sve šljive rastu tako što se uvrću oko 
svoje ose. Mladica koja se presadi izvan crkvenog dvorišta se 
ubrzo rasplete i nastavlja da raste uobičajeno.

Kažu, na Vidovdan tu se čuje zveket oružja, topot konja, lelek žena i 
pojave se žute kapi na lišću, kao suze za izgubljenim bojem. Ovo je 
samo jedno od brojnih predanja koja se i danas mogu čuti u Topličkom
kraju.

Šetnjom ćemo se vratiti u Prolom banju

A obavezno ćemo usput svratiti na odličnu kafu u Božiji raj.

Odmor dobro dođe nakon zdrave šetnje...

(nastaviće se)

Nastavljamo u Đavolju varoš na planini Radan, kod Kuršumlije.
Internet glasanjem 2007. godine plasirala se na top-listu svetskih
čuda sa 77 kandidata. Mada se od početka godine Đavolja varoš 
nalazila na prvom mestu liste novih sedam svetskih čuda prirode
u kategoriji pećina, formacija stena i dolina, to nije bilo dovoljno da
se nađe na listi finalista.

Krenimo preko mosta pa između dva đavola.

Đavolja varoš je spomenik prirode od izuzetnog značaja koga 
čine dva retka prirodna fenomena: zemljane figure koje su 
specifični oblici reljefa i dva izvora kisele vode.

Crveno vrelo je jedno od dva jedinstvena u svetu. Sa pH vode 3,5 
pomaže kod nekih kožnih bolesti.

Drugi izvor ima pH 1,5, ne prilazite preblizu, bukvalno ostajete 
bez obuće!

Postojali su ovde i saski rudnici, u kojima su radili Sasi.

„Crvena, izuzetno kisela voda koja lagano teče niz ogoljene šumske 
komplekse...

...i oskudan, delimično kamenit reljef kreirali su ovom prostoru Đavolji 
epitet. Čudne, akustične pojave i vetar koji šumi kroz nepristupačne 
predele nosići sa sobom skripu i vrisku doprineo je da se u narodu 
ovog područja utkaju ruralne, pomalo monstruozne legende o sastajalištu 
zlih sila i posetama Đavola baš na ovom području. Mistična predanja 
i danas kruže naokolo, plašeći stanovništvo vekovima”

Pešačeći kroz Đavolju jarugu, ugledaćemo prve figure.
Da li su okamenjeni svatovi ili nešto drugo, zamislite sami...

Iako zvuči paradoksalno kad vidimo figure sa teškim kapama od 
andezita na vrhu, kape andezita koje figure nose na vrhu ustvari 
podstiču stvaranje figure, erozija spira oko ploče i figure se podižu 
uvis. Ako ploča spadne, figura se urušava.

Vidici su strmoglavi... pazite kako i kuda idete...

(nastaviće se)

Stižemo u neolitsko naselje Pločnik. 

Na lokalitetu je sagrađeno najstarije selo u Srbiji – rekonstruisano
selo od pre 7000 godina sa oznakama na kućama gde su radile 
tkalje, kovači, grnčari. 

Ovde su 1927. godine otkriveni predmeti iz doba neolita poznatog
kao vinčanska kultura i pronađeni dokazi o najranijoj preradi bakra 
u Evropi po čemu je ovo mesto postalo svetski poznato. 
Mlađa faza vinčanske kulture nazvana je zato po Vinča -Pločnik.
Nađene su bakarne alatke i ruda malahita. Najstrarija peć za taljenje 
bakarne rude s duvaljkama, za 1,5-2h se istali ruda. Otada počinje
metalno doba. 

Naselje je imalo nekoliko stotina kuća na rečnoj terasi, obali reke 
Toplice. Živeli su mirno, bez ratovanja, preko 1000 godina.

Posećujemo kuću keramičara. Posude su ukrašavane, a radila su 
i deca, nađeni su otisci dečjih prstića.

Nije neudoban ni ležaj, tkali su ponjave i njih prostirali.

Ulazimo u jednu kuću. Žito se mlelo kamenom. 

Prva košnica.

U kući tkalje

Prozori su sasvim ekološki

Vraćamo se u sadašnjost s puta u neolit.

Nosimo suvenire. Kakav simpatičan neolitski čovečuljak!

(nastaviće se)

Izletnici su krenuli na još jedan atraktivni izlet. Vozi Vlada, vodi Keti.

Putujemo u susret proleću.

Prošetaćemo Prokupljem i pokloniti se spomeniku Topličanima,
junacima Topličkog ustanka iz 1917.godine.

Posetićemo Crkvu Sv. Prokopija koja je posle Petrove crkve
najstarija sačuvana crkva na tlu današnje Srbije. Smatra se 
da je podignuta krajem IX ili početkom X veka, kao trobrodna 
bazilika. U nju su prenete mošti Sv. Prokopija iz Niša 1386. godine. 

Prokuplje je podno Hisara nastalo u 1.veku. Hisar je sa tri strane
obavijen rekom Toplicom, pa je utvrđenje na vrhu idealno mesto.
Sa brda Hisar kod Latinske crkve lep je pogled na Prokuplje.

Pređimo reku Toplicu pa nastavimo put prema Pločniku 

(nastaviće se)

Nastavljamo u Kelebiju, pogranično selo na severu Vojvodine
i ujedno najsevernije naselje u Srbiji. 

Naselje je poznato po ergeli „Jadran“ u kojoj se uzgajaju lipicaneri. 

To je impresivni kompleks koji se prostire na 20 hektara uređenog
prostora, sa nekoliko objekata u panonskom stilu, među cvetnim 
lejama, zelenilom i dugim drvoredima. U ergeli se nalazi bogata 
zbirka čeza, fijakera, saonica. 

Posebno uživanje je jahanje lipicanera

Sledi nam vožnja fijakerima do Majura gde je vaskršnji ručak.

Veselo tucanje jaja.

Ručak: čorba, punjeno meso i piletina sa šampinjonima, 
ukusna poslastica „šomloi galuške.” 

A sad adio, i ko zna gde, i ko zna kad...

Volim učenje, otkad znam za sebe. Zato sam izabrala profesiju
u kojoj učim i u penziji. A može li učenje postati posebno
zadovoljstvo? Može.
Vrlo kvalitetan seminar održava se u Kragujevcu svakog marta,
oko svetskog dana bubrega. Seminar se održava od 9-17h, 
pa nije jednostavno stići na vreme. Zato smo lepo doputovale 
autobusom dan ranije i smestile se u hotel "Kragujevac" u centru.

Prošetale smo centrom. 

Prekrasne stare zgrade privlače poglede.

Ova lepotica u moravskom stilu prodaje se.

U ovoj se aktivno živi.

Hoćemo li u kafanu "Lovac"?

Ne. Ručale smo u restoranu "Stara Srbija" - odličan izbor 
za male pare.

U izlogu obućara šeta se maca, a druga je čeka ispred radnje.

Opština Kragujevac

Vraćamo se u naš hotel.

Veče smo završile pogledom na noćni Kragujevac
s vidikovca na 8. spratu hotela uz kolač kao večeru.

Osmomartovsku veselicu – tradicionalno druženje povodom 8. marta
Izletnik je upriličio u restoranu „Kristal“ u Pećincima

Svega je tu bilo, i dobrog ića i pića...

Uz odlične tamburaše, muzički sastav „Akord"...

...veselja kako dolikuje

Igre svih vrsta...

Upamtićemo ove momke koji znaju da naprave dobru atmosferu.
Potražićemo ih za naše naredno slavlje.

U opštini Irig u mestu Rivica prisustvovali smo manifestaciji „Dani vina i hrane“
za koju organizatori kažu da je prilika da se uz čašu vina i parče „leba i masti“ 
vrati davno izgubljeno dostojanstvo proizvođača sa sela i potrošača iz grada.

Manifestacioni turizam se ovde praktikuje još od vremena Marije Terezije.

Ima i nagrada...

Čega tu sve nema... slatko, slano...

Nije lako probati od svega. Ponešto valja poneti kući :)

U ovaj deo nas je sam nos doveo :) Gogoo će ga preskočiti.

Kući se vraćamo sa adekvatnim suvenirima :)

Vreme nam nije baš naklonjeno, putevi su pod ledom, hladno je.

Stižemo u Rumu, srce Srema, lep i uređen grad, koji pripada 
„vinskom Sremu“ (južno je „svinjski Srem“). 

Ruma se prvi put pominje 1547.godine. Marija Terezija je 1747. 
dodelila povelju Rumi i proglasila je gradom i trgovištem. Otada se 
održavao vašar 4x godišnje, a sada svakog 3. dana u mesecu 
tokom cele godine na Vašarištu na izlazu iz Rume.
Poseta  pravoslavnoj crkvi Silaska Sv. Duha na apostole iz 1840. 
čiji su ktitori bile porodice Grka i Cincara. Obimnu obnovu hrama 
poslednji put je izvršio poznati arhitekta sa kraja 19. i početka 20. 
veka Herman Bole davne 1903. do 1905. godine, kada je u hramu 
postavljen vredan spomenik kulture – ikonostas koji je svojom 
rukom oslikao Uroš Predić. Crkva se sada restaurira.

Odmrzavanje u prijatnom ambijentu kafea "Bonavia"

Putujemo putem Ruma-Irig koji je nekad bio granica austrougarske 
monarhije i turske imperije. Tu je podignut spomenik kugi „Kipovi“ nakon
zaustavljanja epidemije kuge 1797..
Obeležje se sastoji iz dva dela, manjeg i većeg, koji su postavljeni 
na stranama puta. Veći deo je bogato dekorisan, na vrhu je postavljeno
Raspeće, a ispod njega figure za koje se smatra da predstavljaju 
Svetog Roka i Sebastijana, koji se u rimokatoličkoj crkvi poštuju 
kao zaštitnici zdravlja.“

Rivica: Prisustvovali smo manifestaciji „Dani vina i hrane“. Manifestacioni
turizam se u ovim krajevima praktikuje još od vremena Marije Terezije.
O tome malo detaljnije sutra...

Zrenjanin je lep i kad kiši.

I kafica je dobra

U povratku posećujemo Ečku i crkvu iz 1711.
Paroh nam nadahnuto priča kako je selo osnovano kad i crkva, 
kad se doselilo pedesetak porodica pod Arsenijem Čarnojevićem 
i počelo da zida crkvu. Posvećena je Sv. Nikoli letnjem. To je 
najstarija autentična crkva u Srbiji u kojoj nije ništa menjano, osim
što je triput zamenjen drveni krov od šindre. Ona je i najznačajniji 
zemljani objekat u Srbiji. 

Sadašnji ikonostas u stilu visokog baroka je rad Teodora Popovića,
a stari ikonostas je radio Šerban Popović i njegovi delovi su odneti 
u Zrenjaninski muzej.

I Slavija nas čeka... do sledećeg puta...

Retko se desi da nas kiša prati na celom izletu. Vodi Keti, vozi Vlada, 
dobro raspoloženo društvo ne da se omesti lošim vremenom.

Mužlja je nekadašnje pretežno mađarsko selo u Banatu, a danas 
gradsko naselje Zrenjanina. Naziv naselja potiče od reči muzara, 
jer su na ovom terenu živeli pastiri. Ima tu i dobrih misli...

Centralni događaj u selu je takmičenje u topljenju 
čvaraka „Čvarkijada“, a takmičari imaju na raspolaganju
dve tone slanine.

U okviru manifestacije posećujemo štandove sa tradicionalnim
proizvodima, suvenirima. Družimo se s gostima iz Rumunije i
Mađarske. Non stop kiša ometa veći deo programa. 

Ima tu i korisnih suvenira

Doručak gustiramo u Mužlji, langoš i čvarke.

Pravimo izlet do Zrenjanina. Obilazimo izložbu posvećenu Urošu Prediću.

Ručak nas čeka u Mužlji. Dodaćemo i malo igre i pesme.

Oljina je ideja da napravim post sa svojih top 10 dvoraca.
Hvala, Olja! A zašto ih je 12? Jer se nikako nisam mogla
odlučiti koji dva da još odbacim, nakon što sam izabrala 
ovih 12. A videla sam ih baš mnogo. Volim dvorce.

Jedan od najluđih je dvorac Pena u Sintri, Portugal

Jedan od najraskošnijih je Dolmabache u Istanbulu

Jedan od najpoznatijih je Schönbrunn u Beču

Mada nije nepoznat ni Hofburg u Beču

Najlepši pogled pruža se sa Sao Jorge u Lisabonu

Čitav grad dvorac je Hradcany u Pragu

Kao da je sad izgrađen dvorac Corvin u Rumuniji...

Maštu golicaju legende o dvorcu Veliki Tabor u Zagorju

Mada je možda više poznat Trakošćan

Prekrasan je dvorac Fantast kod Bečeja u Vojvodini.

Iz vojvođanske ravnice se izdiže Kapetanovo, koje izgleda 
kao da je složeno od Lego kockica

Mom oku baš prijaju obline dvora kneginje Ljubice, koji se 
skromno naziva konakom

Prođe dobar deo januara bez pozorišta. Da nadoknadimo!
Idemo u "Atelje 212" na predstavu za koju je teško dobiti karte.
Sala je uvek puna.

DUŠAN KOVAČEVIĆ: URNEBESNA TRAGEDIJA

"Dušan Kovačević jeste primer dramskog pisca koji je prepoznat 
i otkriven upravo u Ateljeu 212, a čiji je komediografski opus
izuzetno bogat."

„Pozorišni komad se dešava u našoj, vrlo prepoznatljivoj, ali naopačke 
izvrnutoj stvarnosti u kojoj poigravanje komičnim paradoksima između
privida i stvarnosti zaista prelazi u urnebesno. Otac,odnosno deda, 
narodni heroj onog rata, ipak problematične prošlosti, posle godina 
provedenih u ludnici dolazi pravo sa sopstvene svadbe i novom 
mladom, takođe pacijentkinjom ustanove za mentalno obolele, u 
posetu svojim naslednicima. Kum novopečenim mladencima je upravo
i njihov doktor koji pokazuje više razumevanja za nenormalne nego za ove 
normalne. Naslednici, iako zvanično bez dijagnoze, već su, pritisnuti 
problemima i svojim nerešenim porodičnim odnosima, istrošenih 
živaca i prilično napeti, nespremni za susret sa bolesnicima."

"Odjednom, ova naizgled uobičajena porodična priča otvara 
pitanja porekla, generacijskog nasleđa, krivice i identiteta."

"Ovo je komad u kome niko nikog ne razume, pa ni sebe samog, 
u kome se ne zna ko je luđi, ovi dijagnostifikovano ludi i kao takvi 
hospitalizovani, ili ovi slobodni; komad koji se bavi i nama i 
stvarnošću u kojoj se ne zna gde počinju zidovi ustanove za 
mentalno obolele i da li su ludi unutra ili, zapravo, napolju. Ceo 
taj urnebesni haos gledamo očima dečaka Nevena koji pokušava
da odgovori na pitanje: „Ko sam ja?“"