Lastavica

Jedna oaza usred Peštera zaslužuje posebnu priču. To je porodični
restoran "Raduške staze". Dobro ste pročitali. Porodični restoran.

A pošto je "Izletnik" jedna velika porodica, taman je i restoran za 
nas. Jezgro pozitive u Izletniku obično sedi zajedno...

Okolina je lepo uređena, sa separe vilama

O jelovniku samo da uzdišemo: 
sir u pavlaci

kajmak

salata

teleće kobasice

teleće pečenje

Nije teško pogoditi hoćemo li ovde opet doći...

Pešterska visoravan se nalazi iza sedam planina (Golija, Javor, Zlatar, 
Jadovnik, Ozren, Giljeva i Žilindar). Ovo je najveća visoravan na 
Balkanskom poluostrvu. Sa nadmorskom visinom od 1.150 m i površinom 
od 63 km2 ona predstavlja jedinstvenu očaravajuću, ni sa čim uporedivu 
prirodnu oazu u srcu Evrope. 

Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao srpski 
Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, 
u nekim studijama su ga prozvali i srpski Tibet. Ovde je 26.1.2016. g.
izmereno -38,5 stepeni ispod nule, najniži nivo od kad se meri temperatura 
u Srbiji.

Vredne ruke pripremaju travu (hranu za stoku) za zimu...

More ovaca i krava posvuda...

3180 ha Peštera 30.12.2015. g. proglašeno je za specijalni rezervat 
prirode – Peštersko polje. 

Pala je i serenada. Za najuporniju ljubiteljicu Peštera
Ace peva "Bol boluje lijepa Anka"...

Njegova žena Ernesa nam je pripremila predivnu baklavu kojom 
smo se osladili pored česme s ledenom vodom.

I ko bi mogao da odoli Pešteru, lepoti bez granica?

Ponovo smo na putu. Kao što reče jedan bloger, postoje mesta na 
kojima se u jedno sliju mnoge dobre sile pa nas privlače i stalno im 
se vraćamo, kako bismo doživeli dobrotu i lepotu što ih daju. Zato 
se mi vraćamo Pešteru, meandrima Uvca i Uvačkom jezeru. 
Vodi Keti, vozi Vlada, a u ekipi su tri dame koje idu sedmi put i dvoje
koji putuju šesti put, otkad je Izletnik prvi prokrčio ovu destinaciju.

Ivanjica smeštena na padinama Javora je naš prvi odmor.
Kafa se pije pored brane na Moravici.

Put preko Javora je posebna (lepa) priča.

Prvo prolazimo pored početka Uvačkog (Sjeničkog) jezera.

SJENICA – centar Pešterske visoravni u kome su srednjovekovni 
karavani, na putu iz Dubrovnika u Carigrad, odmarali konje i hranili 
ih senom. Nekada je ona, zbog snegova i velikih smetova, dobar 
deo godine bila odsečena od sveta. 

Kroz grad i u njegovoj neposrednoj blizini protiču četiri reke: Uvac, Vapa, Grabovica i Jablanica, od kojih se formira jezero.

Srpska pravoslavna crkva – posvećena Sv. Petru i Pavlu 
iz 19. veka.

U Sjenici nas čeka topli zagrljaj prijatelja. 

Odmorićemo se u hotelu Borovi, uz divnu kafu i fenomenalnu 
pitu sa sirom pečenu na maslacu.

Ukrcavamo se u kombije i krećemo na fotosafari po Pešteru.

Priču o Pešteru nastavićemo kad sredim slike. A dotle?
Šta radi slovo G? Uvija se u spiralnim stepenicama Vatikanskih
muzeja, koje je projektovao Giuseppe Moma

Leti s galebovima Vrboske

Pleše s razigranim zgradama Ginger i Fred u Pragu.

Odmara se u gradovima Bol i Golubac.

Istražuje Golubački grad

Službuje u gradskim kućama u Subotici i Bečeju

Nije zaobišlo ni Gradec u Zagrebu

Kupa se na plaži Guincho na Atlantiku, u Portugaliji

Divi se Gloriette u Beču.

Skita se po padinama Golije.

Navratilo je u manastir Grgeteg na Fruškoj gori, u etno selo Gorj
u Rumuniji i Glavaševu kuću u Novom Bečeju

Bavi se grnčarijom

Ubere gerber...

...i uživa u grčkom ručku...

Ko nije bio na Pešteru i meandrima Uvca, nikad neće shvatiti zašto 
sam tamo otišla po sedmi put. Prvi put 2012. godine nisam znala
ni šta je Molitva (predivan vidikovac) ni po čemu su meandri
Uvca poznati, a još manje gde je meandar srca. Brzo sam shvatila.

Već 2013. išla sam u maju, s radošću da ću opet uživati u ovoj 
neprevaziđenoj lepoti. Bilo je još jako hladno, ali Molitva nije
bila manje lepa.

U 2014. videla sam Molitvu u najlepšim bojama. Meandar 
srca nikad nije bio raskošniji.

Raskošne boje su me čekale i u 2015.

Molitva je čekala staru prijateljicu i 2016.

Kad sam povela grupu 2017, pitali su me: zašto idem ponovo.
Rekla sam. Shvatićete. Shvatili su iako je suša spekla Pešter
i meandar se smanjio zbog nedostatka vode u jezeru.

Raskošniji nego ikad, sačekao me meandar srca u 2018.
Dok smo ranije tražili pogledom neki par beloglavih supova, 
ove godine su izveli ceo ples na nebu za izletnike.

Vozimo se do izletišta na obali brze Kolubare, gde se nalazi 
stara Jelića vodenica. 

Korito Kolubare je izmešteno i uređeno.

Na Ivanjdan 7.og jula Turistička organizacija je bila podrška 
ribolovačkom društvu "Šaran" koje na Kolubari, u prostorijama 
ribolovačkog društva organizuje tradicionalni "Ribolovački kotlić" 
i takmičenje u pecanju. 

U umetničkom programu učestvuje glumac Aleksandar Dunić-Ćirko 
koji govori anegdote o glumačkom životu.

A naš domaćin Milutin Ranković je odlično svirao 
na električnoj violini.

Na periferiji Valjeva u naselju Mrčić imamo ručak u restoranu 
„Kod Birbija“.

Perfektna usluga i odlična klopa: predjelo, odlična čorba, 

...sjajno svinjsko i jagnjeće pečenje sa salatom, pita.

U Valjevu mahnimo Milovanu Glišiću u prolazu...

...pa pređimo most preko reke Gradac...

"Uz nadaleko poznatu narodnu pesmu “Ide Mile lajkovačkom prugom”, 
nekada najveći železnički čvor uzanog koloseka u bivšoj Jugoslaviji 
prepoznatljiv je i po jedinstvenom tornju, koji je nekad služio za punjenje 
vodom parnih lokomotiva. Danas, betonski toranj, star skoro čitav vek,
neumitno propada, a da ga zub vremena ne bi uništio, u Lajkovcu su 
pokrenuli inicijativu da dvadesetak metara visoka građevina postane 
simbol varošice železničara.

Izlet je bio saržajan i zanimljiv, ni loše vreme nam ga nije 
pokvarilo.

Evo nas opet na putu. Ne znamo kamo, znamo kako (autobusom 
i pešice, vozi Vlada), znamo s kim (vodi Keti). Naš vodič umetnik Milutin
Ranković vodi nas u arheološko nalazište Anine.

"Na arheološkom nalazištu Anine u Ćelijama, koje se prostire na 30 
hektara, među ostacima raskošne rimske vile bogataša iz 3. veka 
nove ere pronađeni su i veoma očuvano termalno kupatilo, vredna 
zbirka novca iz tog doba, bronzane posude i drugi predmeti koji u 
najvećem broju pripadaju vremenu imperatora Konstantina, a ima ih 
i iz epohe cara Valensa."

Ivanjdan je i u povratku pletemo ivanjske venčiće od poljskog cveća.

"Spomen crkva Sv. Đorđa nalazi se na oko 3 km jugoistočno od 
Lajkovca u selu Ćelije, na oko 500m od Vračeg brda, na nadmorskoj 
visini od 139 m. Crkva je sagrađena 1923. i 1924. godine kao kosturnica 
za oko 7.000 palih srpskih i austrougarskih boraca- hram zauvek 
pomirenih..."

Posećujemo Lajkovac.

Obilazimo atelje vajara Milutina Rankovića. 

Zanimljivi radovi u drvetu.

Čeka nas Stepanje. Najstariji pisani pomen o crkvi Sv. Nikole, koja 
je u literaturi poznata i kao nepričavska i bajevačka, je iz 1722. godine.
Kao manastir se prvi put pominje 1778, a poslednji put 1840. godine. 
Svoj sadašnji izgled crkva dobija 1794. godine (natpis iznad severnih
dveri govori o obnovi hrama). 

Pljusak će začiniti dan...

Fejsbuk fotografska grupa "Moj Beograd dušu ima" ima 45000 članova.
Vrlo su aktivni i povremeno održavaju odlično posećene izložbe
fotografija. U Kombank Art hol galeriji u četvrtak 5.7. održana je 
sjajna fotografska izložba s temom: "Beogradske priče".

Osnivač grupe Miodrag Grujić

Autorke su se prepoznavale po ruži. Predstavile su se moje plesačice:
Sanja Ra

...i Zorica Križan.

Zatim Dragan Malešević

Program otvaranja vodio je Branislav Matijas.
Učestvovali su:

A kad Igor Kostić svira tango, samo da zaplešete!

Čast je bila videti Tomislava Peterneka, legendarnog fotografa

Da, i moja malenkost s poezijom. Sledeći put biću prisutna
i s fotografijama.

Poželimo ovoj sjajnoj grupi još mnogo uspešnih izložbi!

I "Politika" je zabeležila ovaj lep događaj.

Ne treba ni napominjati, potpisane fotografije su moje, 
a nepotpisane pripadaju drugim članovima grupe.
Trebaće još dosta rada da ih stignem :)

Imali smo sreće na ovom izletu, red kiše, red oblačno, red sunčano. 
Sve što smo uspeli videti, videli smo između pljuskova.

Prelepa i plodna Stiška dolina širi se svuda oko nas.

Banja Ždrelo poslednjih nekoliko godina predstavlja pravu 
turističku atrakciju Homolja. Obilazimo banjski kompleks.

Geotermalni izvori homoljskog kraja omogućavaju olakšavanje
tegoba nastalih iz različitih razloga.

Manastir Gornjak se nalazi u Gornjačkoj klisuri (ili Kapiji Homolja, 
kako je nazivaju) na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac. 
Pod ovim imenom se pominje od 16. veka. Zadužbina je kneza Lazara. 
U Lazarevo vreme zvao se Ždrelo i danas leži na ostacima starog 
srednjovekovnog grada Ždrela. 

Ugnezdio se u steni pa ga zovu „mali Ostrog“. 

Jednog dana u Gornjak sa nekolicinom monaha stigao je monah
Grigorije sinaita. Njegova isposnica nalazila se u pećini, na steni planine 
Ježevice, iznad samog hrama. Gornjak je sagrađen ispod same isposnice
pustinjaka Grigorija. Isposnica je dobro sačuvana i danas je to mala kapela 
posvećena Svetom Nikoli.

O Žagubici ćemo posebno pričati...

Opet krupne kišne kapi u raskošnim predelima...

Čeka nas Krupajsko vrelo.

Prošetajmo do moćnog izvora, pored ribnjaka s pastrmkama...

Požarevac je uokviren sivim. Ali sladoled je dobar :)

Deci je zanimljivo da odemo u Wahlwies.

U toku je Pestalozzi dečji festival u dečjem selu, Kinder Dorf.

Igra u maštovitoj drvenoj Nojevoj barci.
Ni tobogan nije dosadan...

Zabavni su baloni od sapunice

Najveću pažnju dobija mađioničar koji svoj deci pravi igračke 
od balona po želji, psića, leptira, šta ko poželi...

Mali umetnici mogli su se iskazati u bojenju kamenova.

Ima šta da se vidi, pojede i popije.

Ima šta da se čuje, poveliki orkestar je tu.

(Nastavit će se)

Kultura dečjih igrališta oko Bodensee nadmašuje sve što 
sam dosad videla. Ima ih svuda, čista su i dobro održavana,
a podstiču dečju kreativnost i spretnost. Evo igrališta u
Steisslingenu:

Kaže, bako, poleti i ti...a ja ne smem :)

U Bodman Ludwigshafen pored jezera je veliki (besplatni) drveni 
zabavni park za decu, sa pentralicama, ljuljaškama i toboganima. 
Iako ne izgleda nimalo lak, deca se veoma vešto veru i nisam 
videla da je ijedno palo.

Tu je i jezerce po kojem brode mali gusari...

Nije lako biti dete. Valja se i odmoriti...

Interesantna je i "Nojeva barka" u Wahlwies

Najzanimljiviji je veštački potok na Steisslinger See, predviđen
za dečju igru. Izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku do jezera.

(Nastaviće se)

Steißlingen je općina je u njemačkoj saveznoj državi Baden-Württemberg.
Jedno je od 25 opštinskih središta okruga Konstanz. Prema proceni iz 
2010. u opštini je živelo 4.611 stanovnika. Obilazim centar Steißslingena, 
Rathaus (bez venčanja i s njim) i crkvu.

Opština se nalazi na nadmorskoj visini od 465 metara. Površina iznosi 24,5 km.

Mesto sa stabilnom klimom, lepo uređeno, mirno je i dobro mesto
za život.

Steißlingen ima svoje prirodno jezero, Steißlinger See, sa Frei bad, 
otvorenim kupalištem. 

Steißlinger See je veličine 11,19 hektara. Jezero je nastalo iz 
zdrobljenih ledenih masa, ima dužinu od 600 metara i širinu 255 metara
na najširem mestu. Najdublja tačka jezera je 21,4 metara. 

Za dečju igru predviđen je potok koji izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku 
do jezera.

(Nastaviće se)