Lastavica

Nastavlja se hodočašće senima davno palih za Srbiju.
Polažemo venac na (Srpsko) Vojničko groblje u Bitoli. Ovde su 
sahranjena 1724 vojnika koji su izginuli u borbama oko Crne reke 
i Bitolja 1916. godine. 

Pred nama se pojavio proplanak s potresnim prizorom: bez drveća 
da baca hlad, sa tek posađenim čempresima, između bezimenih 
gvozdenih krstova pobodenih u zemlju ofarbanih u boje jugoslovenske
zastave junacima umrlih od rana, od gladi za Srbiju... koji su 
sada samo brojevi?

Položili smo venac i odćutali... zahvalnost i poštovanje
bar će od nas dobiti...

Ulazimo u Bač. Posle borbi na Kajmakčalanu, tu se nalazilo sedište
Vrhovne Komande u kome je boravio i regent Aleksandar.

Ulazimo u selo Dobroveni.  Ovde je bila raspoređena Prva armija.
Tu se nalaze dve parcele sa grobljima (sa 69 i 434 sahranjena 
vojnika) i sa po jednim centralnim spomenikom.

Penjemo se u selo Skočivir, mesto pored Crne reke, gde je bila
kasarna. Sahranjena su 654 srpska vojnika. Groblje se ne održava
i zaraslo je u korov. Spomenici-podsetnici, teški, od kamena, koje 
su, po završetku Prvog svetskog rata, do Skočivira na taljigama
vukli očevi, braća, šuraci iz Srbije..., da ih u ovom dalekom selu 
u koje će ko zna kada i da li uopšte ponovo kročiti, postave iznad 
glava svojih najbližih.

Penjemo se  naporno na kotu 10-50, najvažniju stratešku tačku, 
gde se još vide rovovi. 

Tu je stala linija Solunskog fronta. Neopravdano i predugo.

(Nastaviće se)

Prelazimo u Grčku. U selu Banjica (/Vevi) Izletnik se poklonio spomeniku
Drinskoj diviziji, očistio okolinu, ostavio lovorov venac zahvalnosti! 

Kajmakčalan („beli vrh“) je vrh planine Nidže ili Voras. Terenskim
vozilima penjemo se sve više. Dole ostaje Ostrovsko jezero.

Obilazimo spomen crkvu Sv. Ilije na vrhu 2528 m. Održavamo
parastos izginulim junacima.

U crkvi Svetog Ilije na vrhu Kajmakčalana je urna u kojoj je bilo srce 
Dr Arčibalda Rajsa, švajcarsko-nemačkog naučnika i oca forenzike, 
koji je nastojao da svetu privuče pažnju na stradanje srpskih civila 
tokom Velikog rata.

Izletnik se poklonio senima srpskih junaka poginulih na Kajmakčalanu 
1916. godine u leto 2016. godine, povodom stogodišnjice proboja 
Solunskog fronta. Tada je izletnica Anka Stanojčić palom junaku 
posvetila pesmu Kajmakčalanska uspavanka, koja je prvi put pročitana
tamo gde je i nastala, nad spomen konsturnicom na belom vrhu, 
Kajmakčalanu, 30.8.2018.

(Nastaviće se)

Izletnik kreće na hodočašće povodom stogodišnjice završetka 1.svetskog 
rata na kojem će položiti vence na sedam vojničkih grobalja. Na putu će
posetiti i neke gradove u Makedoniji, Grčkoj i Albaniji.

Na spomenu kosturnicu srpskih vojnika poginulih u Bregalničkoj 
bici 1913. godine tokom Drugog balkanskog rata u selu Dolno 
Karaslari kod Velesa u Makedoniji nas troje Izletnika polaže
venac. Kapela sa kosturnicom podignuta je između 1928. i 1930.
godine po projektu Vladimira Devića Spomen kosturnica je 
kasnije posvećena i svim  drugim poginulim i umrlim srpskim
vojnicima u ratovima od 1912-1918. godine. 

Kapelu sa kosturnicom u selu Udovo projektovao je Momir Korunović. 
Podignuta je 1934. godine u spomen na 261 regruta, ubijenog na Veliki 
Petak 1915. godine od strane bugarskih trupa. Penjemo se 111 stepenika
da položimo venac Izletnika.

Nastavljamo u Demir Kapiju, u vinariju Kraljica Marija osnovanu 
1924. (sada vinarija „Queen Maria“). Obilazimo vilu kraljice Marije 
Karađorđević, koja još nije obnovljena. 

Sledi degustacija 4 vina (sovinjon, safir- plave boje, roze „Memento“
i crveno „Ravin“) i gala ručak u dan pre otvorenom novom restoranu.

Odmor dobijamo tek naveče. Sledeća tri dana baza će nam biti 
Bitola, hotel "Epinal".

Podesilo se da sam već planirala veliko putovanje u Makedoniju, 
Grčku i Albaniju i da sam se trebala vratiti kući tri dana uoči svadbe
u Ohridu. Tehnički bi bilo neizvedivo da se vraćam pa opet putujem
na Ohrid, te sam ispratile izletnike i ostala još četiri dana.Tako sam 
dočekala da vidim kako Lihnida kajče veslaše.

Venčala se u crkvi koja dominira pogledom na stari Ohrid, 
Sv. Jovan Kaneo.

Katamaranom umesto kajčetom veslala je do Biljaninih izvora.

Tamo nije platno belila, nego prvi mladenački ples otplesala... 

...i mladenačku tortu sekla (iza nje su Biljanini izvori).

Svatovi i mladenci su se veselili i plesali, igrali...

Nama je ostalo da se veselimo i uživamo u pogledu na naše lepe 
mladence. Mnogo godina ljubavi i sreće da im poželimo!

(Fotografije: Petar Boev, Ljiljana Lambić i Anka Stanojčić).

Šetnju pored Dunava počinjemo silaskom pored Kalemegdana

Treba li za prevoz upotrebiti metlu ili ipak noge? Bar za veštice
je zatvoren... 

Izlazimo na Savu. Levo ostaje Beograd na vodi, kojem se Beograđani
nimalo ne raduju.

Napred su splavovi i centar Ušće.

Siđimo na reku. Ko je plaviji, nebo ili Sava?

Oseti se i dašak Japana...

Šetaćemo s prednje strane Pobednika

Novi spomenik još nije ni otkriven.

...ali ima ovde lepih pogleda (Bella vista)

Zavirimo u rukavac Dunava, između obale i Velikog ratnog ostrva.

Blatna plaža ne izgleda privlačno za kupanje...

Neko je zapisao nežne nadimke...

Ova slova kriju neke izuzetne lepote. Naprimer, slovo I.
Evo, Izvori Crnog Drima su svakako raj na Zemlji.

Ni izvor Vape nije za zanemariti...

Zanimljiv je spomenik Itar Pejo u Prilepu

Možda je neko raspoložen za ispiranje zlata na reci Pek?

Ako nije, neka ode u Irig! Poznat je po vinarijama.

Slovo I je otišlo i na izložbu slika...

Ko je za igru šaha?

Ne bih dobar deo svega videla da nije bilo Izletnika...

Skoknimo u slovo J. Jelsa na Hvaru, naprimer.

Pa Jelačićevi dvori u Zaprešiću.

Reka Janjina u Čajniču je bistra.

Hotel "Jadran" u Tučepima je na najlepšem mestu...

Jezero u venčačkom kamenolomu je nestvarno zelene boje

Baš bismo mogli navratiti u muzej u Jagodini.

Ako je neko gladan, tu je jaretina ispod sača

A nađe se i jagnjetina ispod sača.

Preti vreo avgustovski dan. Za šetnju, valja poraniti. Sunce već osvaja 
Kalemegdan. 

Pođimo od paviljona Cvijeta Zuzorić prema Sahat kuli.

Ima ovde i avantura... iz doba jure...

Prođimo ispod Sahat kule... 

...pored turbeta

Bacimo pogled prema pravom Ušću i kuli Nebojša. I Sava i
Dunav su danas plavi.

Pa onda ka malom ušću, spajanju rukavca Dunava sa Savom.

Pobedniku prilazimo s leđa.

Prolazimo kroz Kraljevu kapiju iz 17.veka. Fasciniraju me igre
svetlosti.

Sava hrli ka svome poljupcu s Dunavom...

Beograd na vodi (nepotrebno) raste uvis

U ovo vreme možete sresti samo šetače pasa.

Desno ostaju velike stepenice.

Zidine Kalemegdana su još u odličnom stanju.

Prođimo Karađorđevu kapiju i nastavimo prema Paviljonu 
Cvijete Zuzorić.

Tu nas čeka osveženje, uz šum fontane...

Šta sadrži slovo H?
Prvo, Heidelberg

...s pogledom na dvorac

...sa starim mostom preko reke Neckar...

...s prelepim ulicama kojima dominira dvorac...

Pa bacimo pogled sa Biokova na Hvar i Pelješac...

Provezimo se trajektom kroz Hvarski kanal...

Pozdravimo Hvar...

Ako nam je Hvar daleko, bar otiđimo na hvarske dane 
u Zemunu...

Nije ni nalik na Hundertwasser palatu u Beču...

...a ni na tvrđavu Hissarluka iznad Ćustendila u Bugarskoj

...niti brdo Hisar iznad Prokuplja

...još manje na Hram Sv.Save u Beogradu

Ako vidite hrast star 1300 godina u mestu Divljana...

Ako vidite kao cveta heljda...

...verovatno ćete poželeti da probate heljdopitu sa Kamene gore

Toliko o slovu H, posoljeno sa heljdopitom
sa izvora Vape na Pešteru

Nada je nakon Krita posetila Atinu. Bilo je to pre požara.

"Šta reći o Atini? Mislim da ne treba posebno komentarisati, kroz 
istoriju smo dosta naučili. Tužna stvar je što istorija piše novu ulogu 
za Atinu. Grad je prepun azilanata. Mi smo odseli nedaleko od
Monastirakija i po savetu taksiste izbegavali da se kasno vraćamo.
Sa vrha našeg hotela Evripides mogle su se videti napuštene zgrade, 
polupani prozori, mrak u celoj jednoj četvrti, kao trag ekonomske
krize. Ulice su pune azilanata koji se kreću u grupama.

Postoje mesta u koja želimo da se ponovo vratimo. Krit u svako 
doba ali Atina ne.

Za oko mi je zapao prevelik kaktus koji raste iz jedne 
malene posude.

Pogled na Agoru:

Šetnja Atinom

Nismo odoleli, pa smo se popeli na brdo Likabetus.
Na vrhu nas je dočekala crkvica i predivan pogled.
Put nam je obeležavalo mnoštvo aloja.

Kao što mi imamo drvorede, tako ih i Atina ima, samo što su 
kod njih u pitanju pomorandže.

Slika me je podsetila na Krit i oni imaju svoje drvorede, samo 
što su to lijanderi celom dužinom autoputa.

Šta se desi muškarcima kada ne čuju najbolje šta im žene govore?"

(Putopis je napisala Nada)

Nada nastavlja turneju po plažama na Kritu

Stavros plaža i istoimeno ribarsko selo se nalaze 17 km 
severoistočno od Chanie, na severnom delu Cape Akrotiri. 
Jedna od specifičnosti ove oblasti je veoma strma planina 
preko puta plaže. Ova planina je jako poznat pejzaž, jer su se
na ovom mestu snimale scene za fim Grk Zorba, gde je Entoni 
Kvin plesao čuveni “sirtaki” 1964 godine.

Balos plaza
Na Balos se može doći kopnom uz veliki napor zbog lošeg 
puta i dugog pešačenja od parkinga. Druga varijanta koju smo
izabrali je obilazak Balosa i ostrva Gramavousa brodom iz luke
Kisamos, malog gradića na severozapadnom delu Krita.

Posle jednočasovne vožnje brodom stiže se na ostrvo i istoimenu 
venecijansku tvrđavu iz 16 veka Gramavousa smeštenu na visini 
od 137 metara. Na vrhu se nalazi ogromna tvrđava, koje se 
naprosto stapa sa planinom, tako da na prvi pogled uopšte ne 
razlikujete tvrđavu od planine. Vizura sa ovog ostrva je
veličanstvena iako je uspon jako naporan i zahtevan.

Ulazimo

Od tvrđave nije mnogo ostalo ali je pogled predivan.

Sledi odlazak u lagunu Balos.Sama laguna daje utisak kao 
da ste na nekoj drugoj planeti, samim tim što su to zaista 
velike površine. Spektar boja koje ovde vidite, ostaju zauvek 
urezane u vaše pamćenje.

Pesak je rozikast zbog slomljenih školjki.

(putopis je uradila Nada)

Nada nastavlja svoju priču o letovanju na Kritu

Naš boravak na Kritu smo isplanirali tako da svaki dan obiđemo
neku drugu plažu a veče provedemo šetajući Chanijom, naravno 
uz sladoled pored crkve. Puno je poznatih plaža na Kritu i svaka 
ima nešto svoje, nešto po čemu se izdvaja od drugih.

Plaža Preveli se nalazi 40 km južno od grada Retimno, 
na ušću reke Kourtaliotis u more gde se stvorilo malo jezero. Klusira 
Kourtaliotis George je puna bujne vegetacije, vodopada, interesantnih
životinja..

Stižemo do parkinga koji je na veoma visokoj litici. Do plaže vode 
stepenice kojima nema kraja. Samo spuštanje do plaže je naporno
i traje oko 20 minuta a povratak je naravno teži.

Duž reke Kourtaliotis se nalazi tropsko rastinje sa palmama, sa 
slatkom vodom koja se meša sa slanom.

Lepa hladovina nam je poslužila i da malo dremnemo.

Voda je bila prijatna.

Pored reke je puteljak kroz šumu palmi. Zaista da čoveka 
ostavi bez daha.

Nisam neko ko nema kondicije. Po izrazu mog lica možete 
zaključiti koliko je bilo naporno popeti se.

(putopis je uradila Nada)

Ovaj putopis je uradila moja prijateljica Nada iz Kanade.
Od ranije je znate kao gosta na mom blogu.
Ovog puta je direktno iz Toronta odletela na Krit.
******

Slećemo u Chaniu, uzimamo rent a car i krećemo put hotela 
Falasarna, smeštenog u samom gradu. Nije dovoljno pročitati 
savete pre puta, treba ih i primeniti. Chania ima dosta 
jednosmernih ulica, kao i onih koje iz dvosmernih prelaze u 
jednosmerne. Posle malo lutanja stižemo u hotel Falasarna.
Hotel sa dve zvezdice pruža udobnost, čiste sobe i dobru uslugu.
Posle dugog leta odlazimo da prošetamo do starog dela grada 
udaljenog nekih 15- tak minuta.

Prolazimo pored plaže.

Uz šetalište pored mora.

Nismo gladni, možda drugi put.

Dolazimo do starog grada.

Stari grad ima puno restorana, konoba, barova i noćnih
klubova.

U gradu se vide tragovi Turaka, Jevreja i Venecijanaca.

Pored prelepe crkve je i mesto gde bi moja draga Ana 
uživala u sladoledu!

Chania je najživopisnije mesto na Kritu i drugo po veličini. 
Smeštena je na severozapadu Krita i dugo je bila prestonica ostrva.

U starom gradu se nalazi i slikovita luka, venecijanski svetionik, 
džamija, fontana na samom trgu tik uz more.

Stari grad karakteriše bezbroj uskih ulica i sokaka, sa očuvanim
mletačkim kućama iza čijih zidina se nalaze taverne, kafići, prodavnice,
poslastičarnice...

Najveći broj turista u Chaniji jesu gosti iz skandinavskih zemalja, 
a veoma su brojni i Kanađani i Amerikanci.

(putopis je uradila Nada)

Nakon plovidbe po Sjeničkom (Uvačkom) jezeru, 
Pešter i brana ostaju iza nas.

Rekli smo doviđenja pešterskoj rodi...

Novu Varoš pozdravljamo pod kišom.

Vozimo se pored zelenog Zlatarskog jezera.

Kiša i dalje pada

Daleko je Beograd. A kiša pada li pada...

Zlatibor je umiven kišom, a zatim i gradom.

Idemo u „Adagio” na odličnu kafu sa šlagom.

Užička tvrđava se nalazi na stenovitom grebenu iznad reke 
Đetinje na periferiji današnjeg Užica. Podignuto je najverovatnije
u drugoj polovini 14. veka, kada se nalazilo u posedu Nikole 
Altomanovića. 

Gužve na putu počinju od Užica.

Tek u ponoć ugledaćemo fontanu na Slaviji...

Uvačko ili Sjeničko jezero jedno je od tri jezera Uvačkog sistema.

Katamaran nas čeka

Dan je divan i jezero zeleno ili plavo, ovisno od ugla sunčevih zraka

Plovimo skoro četiri sata. Deo grupe je posetio Ledenu pećinu.

Pre dvadesetak godina beloglavi sup bio je na ivici nestanka iz kanjona Uvca. 
Osnivanjem Specijalnog rezervata prirode Uvac napravljeno je veliko hranilište 
pa je sada na liticama oko 600 orlova. Možete ih videti!

Primećujete li gnezda i supove u njima?

Na katamaranu nema čega nema: sjeničko predjelo

salata, zlatarske zemičke

heljdopita

teletina ispod sača

Vratićemo se...

U to ime, da nazdravimo!

Postoje mesta na kojima se u jedno sliju mnoge dobre sile pa nas privlače
i stalno im se vraćamo, kako bismo doživeli dobrotu i lepotu što ih daju.
(j.)

"Kanjon Uvca nalazi se između Sjenice i Nove Varoši, između planina 
Javor i Zlatar. Kanjon Uvca poznat je po svojim uklještenim meandrima, 
koje je reka usekla u krečnjačku stenu. Meandri Uvca postoje na tri mesta 
u kanjonu, a najatraktivniji se nalaze uzvodno od ušća reke Veljušnice, 
u oblasti po imenu Lopiža. Do njih je najlakše stići kolskim putem iz Sjenice,
terenskim vozilima."
Reč dve o kvalitetu puta na Molitvu... slika govori više od reči.

Heljda usput cveta...

Put je loš, ali predeli su rajski...

Srećemo ovce usput

Nemojte pogrešiti skretanje... vidikovac je levo.

Evo i Bajrove kuće... 

Bajro je vlasnik vidikovca Molitva.

Silazimo do vidikovca Molitva.

Levo je vidikovac

„Molitva” – gnezdo ljubavi beloglavog supa i vidikovac sa najlepšim 
pogledom na meandre Uvca.

Pogled koji se pamti...

Šta se sve ne radi da se dobije savršena fotka...

Osim meandara, kanjon Uvca poznat je i po tome što se u njemu 
gnezdi beloglavi sup, jedna vrsta lešinara impozantne veličine, koja je 
pre dve decenije skoro izumrla. U kanjonu danas živi oko šest stotina 
primeraka beloglavog supa. Ovog puta supovi su priredili svečani let 
za izletnike.

A posle sledi susret sa starim prijateljima, Bajrom i Nafijom
Muhović. 

I dobra kafa...baš dobra...