Lastavica

Dan je hladan, vetrovit i vedar. Nastavljamo u Araču. 

Nije lako naći put koji se odvaja prema ostacima benediktinske 
crkve iz 13.veka, usred nepreglednih oranica. 

„Arača je ruševina srednjovekovne romaničke crkve koje se nalazi
između Novog Bečeja i Novog Miloševa u Srbiji, tačnije 12 kilometra 
od Novog Bečeja. Godine 1948. godine je stavljena pod zaštitu kao 
kulturno dobro.“

„Arača je izgrađena oko 1230. godine na temeljima starije crkve
iz 11. veka. Opljačkana je i uništena 1280, a obnovljena 1370. 
godine po nalogu kraljice Jelisavete Kotromanić Anžujske. U toj 
obnovi dodat je gotski toranj, čiji ostaci postoje i danas."

"Pretpostavlja se da je crkva pripadala imanju koje je 1407. kralj 
Žigmund podario despotu Stefanu Lazareviću. Kasnije je pripadala 
despotu Đurđu Brankoviću, koji ju je poklonio Pavlu Birinjiju. Godine 
1551. Turci Osmanlije su spalili crkvu i od tada nije obnavljana.“

Idemo.

Boje dolazeće večeri su prelepe u snežnoj ravnici.

(nastaviće se)

Marijana nas u Novom Bečeju vodi u naselje Vranjevo, 
nazvano po Franji Lotarinskom. U ulici Josifa Marinkovića se 
nalazi Zavičajni muzej „Glavaševa kuća“, otvoren 2009. 

Kuća je stara 200 godina. Pripadala je dr Vladimiru Glavašu, advokatu 
koji se nije bavio pravom, a bio je veliki narodni dobrotvor. 
Pošto nije imao naslednika, zaveštao je kuću pravoslavnoj crkvi na 100 godina, 
s tim da nijedna ženska noga ne uđe (moguće u spomen na neprežaljenu 
ljubav), a posle toga je pripala gradu. 

Portret dr Glavaša s diplomom. 

Obilazimo spavaću sobu koja ima krevet s basamakom

U kući se nalazi i spomen soba kompozitora Josifa Marinkovića, 
Glavaševog komšije, sa harmonijumom, rukopisima, notama i porodičnim
fotografijama. 

Obilazimo i dvorišnu zgradu s alatima i sa starom berbernicom. 

U granama drveća u bašti skrivaju se novobečejske sove.

(nastaviće se)

Iz Sokolca krećemo za Bečej u Bačkoj, gde nas čeka 
Marijana Ćalović koja će biti naš vodič ova dva dana. 

Prelazimo kanal DTD (Dunav Tisa Dunav) i stižemo u Novi Bečej
u Banatu.

Smeštamo se u hotel "Tiski cvet", u blizini tiskog keja i mesta
gde se posmatra jedinstveni prirodni fenomen "cvetanja Tise".

Hotel Tiski cvet biće nam domaćin dva dana. Ime nosi po čuvenom
prirodnom fenomenu, cvetanju Tise. 
"Tri godine u dubini...tri časa na svetlosti... ovo je život malog 
tiskog cveta"

Tiski cvet (lat. Palingenia longicauda) je insekt koji spada u 
vodene cvetove (Ephemeroptera). Dugačak je 8-12 centimetara, 
a razmak krila dostiže 6-7 centimetara. Ova vrsta je poznata 
kao najveća vrsta vodenih cvetova u Evropi. Strogo je zaštićena 
u Srbiji, kao i na međunarodnom nivou na osnovu Bernske konvencije.
Tiski cvet dobio je ime po reci Tisi koju nastanjuje. Vodeni cvetovi 
nisu odlični letači, let im je nesiguran. Uglavnom moguće ih je 
promatrati u proleće i početkom leta, kada se roje. Rojenje počinje
u večernjim satima i traje otprilike tri sata. Zrele životinje se ne 
hrane za vreme svojih kratkih života već naduvaju svoja creva 
vazduhom što im omogućava lakši let. Na početku rojenja larve 
ostavljaju glinu na dnu reke gde su živele tri godine i dižu se na 
površinu vode. U podizanju do površine im pomaže gas koji se 
sakupio ispod njihovih košuljica. Na površini vode se mitari, 
odbacuje svoju košuljicu i izlazi savršen insekt.

Naravno, tu čekamo pravoslavnu novu godinu.

A posle doručka nastavljamo u obilazak...

(nastaviće se)

Vreme je za put, vodi Keti, vozi Vlada. Društvo je pozitivno i veselo.

Vozimo se Vojvodinom, snežnom i belom.

Prvo ćemo posetiti dvorac Sokolac, koji je izgradio Lazar Dunđerski 
u poslednjim decenijama 19. veka. Dvorac je dobila u miraz Emilija 
Ivanović, kćerka Lazara Dunđerskog, kao i čitavo imanje koje se 
zvalo "Veliki salaš“, pa je tako pripao grofu Ivanu Ivanoviću. 

Upravna zgrada je nekad bila lepa...

Nekad je dvorac okruživao divan park...

Nažalost, dvorac se ne održava niti obnavlja. 

Keramika u ulaznom holu je kao nova...

Tu se nalazi originalna soba Lenke Dunđerske sa portretom Lenke u 
prirodnoj veličini, koji je uradio Uroš Predić. 

Ima još lepog originalnog nameštaja. 

Šteta što dvorac nije obnovljen, imao bi šta da pokaže.

(nastaviće se)

Ovom pričom završavamo ovogodišnje Ljerine šetnje.

"Pod skupim adresama podrazumevam skupoceni poslovni
i prostor za život u soliterima i zasebnim kućama. Nekoliko slika 
će doprineti da se bolje razume iznos od nekoliko desetina miliona 
dolara do nekoliko stotina miliona za koje postoje kupci.

Soliterima u Down Toun-u započinjem niz fotografija o nekretninama 
u koje se još investira i to na sve strane! Da čovek ne poveruje 
koliko brzo niču zgradurine od po 30-70 spratova i pitam se stalno, 
da li je moguće da sve to treba? Verovatno da treba i to onima koji
imaju nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona dolara za ulaganje.
A to im sigurno nisu poslednji novci. 

E, pa sad sledi mala galerija koja osim solitera sadrži i privatne 
kuće na skupim adresama. 

Poslednja slika je pogled na reku Majami na čijoj obali kućice takođe
dostižu cene od kojih boli glava.

Ovim se raportom pozdravljamo,
Ljera&Sin.

Evo još jedne Ljerine priče.

"Mala Havana, gradić usred velegrada, naslanja se dobrim delom 
na Down Town Majami, ali se od njega veoma razlikuje po svemu. 
Uglavnom naseljena Kubancima, Mala Havana prema poslednjem 
popisu ima nešto više od 76 000 stanovnika. I ovaj deo grada 
ispunjavaju restorani, kafići, galerije, noćni klubovi, a poseduje
i sopstveno pozorište.

Lepa i zanimljiva turistička destinacija. Ono što je meni veoma 
simpatično jeste Domino klub, čiji se članovi okupljaju na posebnom
mestu u Domino parku i uživaju u igri dominama! Ko još kod 
nas igra domine? Evo Domino parka.

Predivno označen jedan od ulaza u Malu Havanu. 

Potom je restoran sa velikom figurom petla (kao na Ki Vestu), 

Lepo uređena pešačka zona, koju su u vreme naše posete 
koristile dve graciozne devojke pozirajući za novac. 

Poslednjom fotografijom ovekovečili smo jedan od izlaza iz 
kubanske atmosfere. 

Još jedan pozdrav od
Ljere & Sina

Kao što rekoh, kad se vrati iz Floride, Ljera nam svaku jesen
- zimu ulepša pričama o lepotama Floride. Nije bila sebična 
i ovog puta je svoje impresije podelila s nama. Prikazaće nam 
još malo murala.

"Poslednji niz nastavljam muralom sa holivudskim facama! Neki će 
ostati dugo u sećanju mnogih generacija, jer su oni ili uloge koje su 
tumacili, postali mitovi. Na ovom zidu bio bi i naš Bata Živojinovic
kao Valter, samo da je taj lik filmovan u Holivudu!

Posle njih su tri fotografije jedne celine koju jedan snimak ne moze
da obuhvati, ali ta celina je važna poruka: pobacajte televizore, truju 
vas programima!

Kad se vrati iz Floride, Ljera nam svaku jesen- zimu ulepša
pričama o lepotama Floride. Nije bila sebična i ovog puta je
svoje impresije podelila s nama.

"Niz započinje fotografija ovog lepog neba prekrivenog oblacima 
za spas od žarkog podnevnog sunca po kome ovo putovanje, na krovu
dabldekera, ne bi bilo moguće bez posledica po moje zdravlje."

"Nebo nad Majamijem obećavalo je uživanje u razgledanju grada u 
jedno i po časovnoj vožnji klasične turističke ture. Ovoga puta na redu 
su: Down Town, Wynwood i Little Havana. Ovaj prilog je o čaroliji murala.

Postoji u centru Majamija mala četvrt sa oko 7.200 stanovnika, skromnog, 
skoro siromašnog eksterijera sastavljenog mahom iz prizemnih kuća manjih 
dimenzija, dvorišta oskudnih površina, tek poneka višespratnica, tako različita 
od blještavih solitera u neposrednoj blizini. Čovek bi pomislio da je u getu. 
I bio bi u getu da nije čarolije murala! U toj četvrti sa imenom Wynwood 
(Vinvud) svoje dela potpisali su najpoznatiji savremeni umetnici murala. 

Sad je ovo mala ekskluziva velikog Majamija, puna posetilaca, pripadnika
raznih, a pre svega latino sub kulture. Ljupki neveliki kafići, mali parkovi, 
vesele slike i boje na sve strane, male art galerije, a murala svuda, pa čak
i na mestima gde ih niko ne očekuje, kao na magacinima.

Na fotografijama se vide sjajne kompozicije, blještavi kolorit, smešne 
i opominjuće poruke, revolucionarni protivnici tv tehnike i programa, pa 
poznati likovi holivudskih zvezda. 

Ne, ovde nema parkiranja!

Uživajte uz pozdrav,
Ljera&Sin

Konačno nastavljamo u Morović, u „Vila Morović“, hladan 
prostor. Uvek vam preporučujem dobra mesta. Ovo slobodno 
zaobiđite!

Restoran nema kuhinju i svi dobijamo sasvim hladno 
mešano meso s pomfrijem. Polovina grupe odbija da jede, 
pa Keti plaća ručkove koji su pojedeni, prenosi bend...

... i svi prelazimo preko reke Bosut pa Studve u drugi deo Morovića

...u „Nacionalnu kuću Morović“ . Ambijent prijatan, usluga odlična.
Lepo raspoloženje.

Dobijamo vreli srneći gulaš i palačinke sa džemom od 
šipka uz odličnu uslugu.

Sad već opravdavamo ime izleta "Veselica" i ne štedimo 
noge za igranje.

U prvi restoran Izletnik više nikad neće ući, 
a u drugi svakako hoće. Doviđenja!

U Izletniku je Veselica tradicionalni izlet. Krećemo iz prerano 
novogodišnje ukrašenog Beograda.

Ovog puta izabrali smo Šid i Morović.

Pred granicom s Hrvatskom skrećemo desno u Šid. 

Levo Šid, desno Morović. 

U Šidu nas čeka vodič Martina i priča o Šidu. 

U blizini je i neolitski lokalitet, a ovuda je prolazila rimska Via 
militaris. Naziv grada Šid pojavljuje se u dokumentima prvi put 
1704. godine. Opština ima tri reke i tri jezera.

Mala pauza uz kafu.

Obilazimo galeriju Save Šumanovića, o čemu ćemo posebno pričati.

Nastavljamo u "Ilijanum", galeriju koja takođe zaslužuje posebnu priču.

Obilazimo najmlađi muzej u Srbiji (od 1916.), Crkvenu riznicu sa 
veoma vrednim eksponatima.

Nastavljamo prema selu Adaševci, na Spomen obeležje Sremski 
front, pored reke Bosut. 

„Spomen-park „Sremski Front“ je znamenito mesto od izuzetnog 
značaja u Srbiji kod sela Adaševci u okviru Opštine Šid. Na datom 
prostoru tokom 21.10.1944-12.4.1945. obrazovan je Sremski front, 
najveća frontovska operacija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom 
ratu. Autor postojećeg kompleksa je arhitekta Miroslav Krstonošić. 
Za enterijer je bio zadužen vajar Jovan Soldatović, za pejzažno 
uređenje prof dr Milan Sapundžić.“

Spomen-park „Sremski Front“ sačinjen je od tri celine:
Sabirališta sa 70 vertikalnih podzida u koje su ugrađene ploče sa nazivima 
svih jedinica koje su učestvovale u borbama na Sremskom frontu i tri 
reljefa na kojima je prikazan raspored naših i neprijateljskih odbrambenih 
linija...

Aleje časti, na kojoj je ispisano 15.000 imena palih boraca Jugoslovenske, 
Crvene i Bugarske armije;

i Muzeja koji sadrži skulpture od gipsa koje je uradio Jovan Soldatović,
i koje se posmatraju uz zvučne i svetlosne efekte.

Mali vojnik, samo 16 godina, sa oružjem i kamenčićima 
koje slaže...

Poseta spomen kompleksu ostavlja gorak ukus. Dokle će se ponavljati
ovakve pretužne priče?Vraćamo se prema Šidu, u Morović.

(nastaviće se)

FELIX ROMULIANA je antički grad koji je podigao rimski car Galerije 
između 293. i 311. g. n.e. Nazvao ga je po svojoj majci Romuli. 

Ušli smo kroz zapadnu kapiju, nekad izlaznu. Dočekuje nas i vodi 
Bora Dimitrijević. 

Vodi nas kroz Romulijanu kroz 3D projekciju.

Šeta nas kroz grad do istočne kapije, nekad ulazne, okrenute 
svetom brdu Magura. 

Drevni podni mozaici zaštićeni su peskom, samo je ovaj otkriven

Šta sve skriva drevna palata?

Naši novi izletnici iz Makarske i sa Sandžaka poneli su lepe utiske

O Felix Romuliani pesmu je napisao književnik Tomislav Mijović, a 
nama je među drevnim zidinama pesmu pročitao Bora Dimitrijević:

Vreme na okupu

Među ovim moćnom zidinama
zaštite i zabluda
tražiš li i ti dragocene ostatke
iza velikih pustošenja
ili si tu iz puke radoznalosti
ili se to opet susrećeš
sa samim sobom
po ko zna koji put

Do ovoga grada ne može se prečicom
Put ka njemu je veoma dug
i zaobilazan
i bliži te i udaljava
u isto vreme
pa nikad ne znaš
jesi li ti to došao
ili tek polaziš

A stiže se u njega
i kad se ne stigne
Traba samo ići

Sačekala te ruševina grada-hrama
i ovoga puta kao povratnika- pokajnika
koji ne zna ni šta ga je dozvalo
ni po koji put
Nisi mogao a da joj se ne vratiš
neodvojiv od nje neodoljive
neizmenjen a neznanac
iz daljine drugog vremena
i iz neke svoje daljine

Kome si ovde dobrodošao
koga si bolje našao
pitaš se dok te ruševina gleda
stooka a slepa
svojim lepim skamenjenim izgledom

I zar si ovde gde su se ukrštali
putevi stranputice i bespuća
došao samo da još samlji opet odeš
i možda više ne dođeš

Čujmo šta nam Bora Dimitrijević priča o Felix Romulijani i apoteozi.

Naša avantura u Timočkoj krajini je završena. Doviđenja,
do narednog putovanja!

ZAJEČAR se nalazi se na ušću Crne reke u Timok. Njegov značaj 
potiče od vremena kada Srbi dižu bune protiv Turaka.

U zaječarskom jutru pred spomenikom Zoranu Radmiloviću, 
legendi glume, Bora Dimitrijević nam čita pesmu Tome Mijovića 
"Pred spomenikom".

Pada ledena noćna kiša ti na njoj od bronze i nepomičan
Na istom počasnom mestu u istoj pozi već danima
Ni nalik sebi ni svojeglav ni razigran ni raspričan
A tvoja publika prolazi pognuta pod kišobranima

Noćas su gradska svetla svetlosti pozornice
Ali nikoga nema da te ko svoga prihvati
Hladna se kiša sliva niz ukočeno ti lice
A znao si nas i nasmejati i ismevati ko darovati

I dosetkama pozivati da se dozovemo pameti
Da ne budemo ovce da nas ne prave ludima
A kad smo uplašen i slabi i sapeti i raspeti
Da bežimo kao i ti od ljudi ka ljudima

Sad oko tebe tišina pažnja pustoši savršena
Kroz kišu samo prominu spodobe pretponoćne
Kome se to sad klanjaš kad komedija je završena
Ili to najavljuješ novu koja će tek da otpočne

Ima li nam spasa od laži i grabeži i zlobe zlooke
Kad si i ti u brozni dremljiv smiren i nikan nemlji
i nema tvojih reči ni ruganja ni psovke ni žaoke
Laku noć dobri kneže iz ove noći u nama i na zemlji

Obići ćemo i spomenik Nikoli Pašiću

Nastavljamo do Radul Begovog konaka, najstarije
kuće u Zaječaru.

Kod Velje grnčara divimo se veštoj izradi grnčarije.
Da li biste pokušali ovo sami?


Polazimo do spomen kosturnice borcima iz Zaječara 1941–45, 
pored koje se nalazi spomen kosturnica palim crvenoarmejcima. 
Ivan polaže cveće na spomenik Crvenoarmejcima u ime Izletnika.

Zatim idemo u Zaječarske bastione, Istočnu tvrđavu.

Bastioni su jedinstveni fortifikacioni sistem, prsten odbrane koji čini 
osam utvrđenja izgrađenih u 19. veku. 

Temelje sistema postavio je Hajduk Veljko u vreme Prvog srpskog 
ustanka, po naređenju vožda Karađorđa da se duž rečnog korita 
Timoka, izgrade šančevi radi odbrane od mogućeg turskog napada. 
To su bila zemljana utvrđenja sa grudobranima ojačanim drvenim 
gredama – palisadama. Po okončanju srpsko-turskih ratova bastionski 
sistem na obodu zaječarske kotline završen je do početka Balkanskih 
ratova 1912. i 1913. godine. 

Nakon Drugog svetskog rata bastioni su zaboravljeni i prepušteni
zubu vremena. 

Tajnu bastiona čuvaju šumarci i zaborav, jer nijedno od ovih utvrđenja
nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture...

Nismo se izgubili...

Vraćamo se u hotel "Srbija" gde ćemo ručati u etno restoranu.

Nastavljamo naš put u Felix Romulianu.

(nastaviće se)

Nakon gozbe u Rajačkim pivnicama, prenoćili 
smo u Zaječaru. Dobro jutro!

Da doručkujemo? Može!

Da popijemo kaficu, pa u muzej? Makarska, Pešter i
Beograd u odličnom raspoloženju.

Uspeli smo da nas po muzeju i gradu vodi harizmantična legenda
Zaječara, prijatelj Izletnika, arheolog Bora Dimitrijević.

Ivan i Dara čuvaju vrednu glavu cara Galerija (od porfira).

Zaječarski muzej je u 2012. godini bio najbolji muzej u Srbiji! U muzeju 
se nalaze eksponati iz antičkog doba sa lokaliteta Feliks Romulijana: 
jedinstveni lavirint sa 4 kule:

najlepši figuralni mozaik boga Dionisa, 

venatori (rimski lovci)

Uz model Felix Romuliane, Bora nam priča o tumulusima
i apoteozi

Obilazimo istorijsku i etnološku zbirku

...i Bora nam priča legendu o 
ljubavi Šanka i Bonke uz pesmu: Šanko si Bonka zalibi.


Na kraju nam priča o Zoranu Radmiloviću i
zašto nije voleo da izvodi Kralja Ibija u rodnom
Zaječaru.

(nastaviće se)

Iz Negotina krećemo za Rajačke pivnice. Prvo prolazimo Rogljevo.

Zatim stižemo u Rajačke pivnice. One se nalaze na brdu 
Rajac, okružene vinogradima iz kojih se dobija božanski nektar. 

To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”. 

Sledi praznik hedonizma, ručak sa specijalitetima istočne 
Srbije. Ko je gladan, neka ne gleda dalje. 
Čvarci idu prvo, krckavi.

Šunka i sir

Najbolji je belmuž, neopisivo dobrog ukusa

Babejićev kačamak i paprike na sto načina

Pivnički prebranac 

I tek sada ide glavno jelo: pečenje

I malo grožđa na kraju...ko bi još mogao kolače?

Naravno, zalivamo ga odličnom crnom tamjanikom od 
koje ne boli glava, a nismo se ni opili ni moji Makarani
ni ja... Možda se opio moj fotoaparat, kad su slike 
mutnije nego inače...

Muzika je obavezna, igranje takođe.

Sa čežnjom se svaki put setim jednog bečkog valcera usred Rajačkih 
pivnica, pre 4 godine. Našeg veselog Mirka nažalost više nema i 
ovakav ples se više nikad neće moći da otpleše ni snimi...


(Nastavit će se)

Ko kaže da Makarani nisu upoznali Negotin? Čak troje!

NEGOTIN se nalazi na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji 
srpskog naroda poznat je kao junački grad iz Prvog srpskog ustanka 
kada je mesto sa celom nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk 
Veljko Petrović.

Kafa se pije na centralnom trgu.

I svadbe prolaze...

Posećujemo Todorčetov konak, najstariju varošku kuću u Negotinu.
Podignuta je polovinom 19. veka. Od 1997. g. nosi naziv legendarnog
branioca Negotina Hajduk Veljka.

Niko nije mogao da potretiše Hajduk Veljka dok je bio živ.
Zato nijedan portret nije njegov. Po svedočenju njegove verne 
ljube Čučuk Stane, ovaj je najsličniji.

Pogodite šta je ovo. Niste pogodili? Slanik!

Troje Makarana uz Mokranjca i "Raslo mi je badem drvo..." 
ispred Mokranjčeve rodne kuće.

Obilazimo rodnu kuću našeg kompozitora Stevana Mokranjca koja 
ima status spomenika kulture od velikog značaja. Nastala je sredinom 
19. veka, a 1964. g. je adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja.

A unutra, drag gost iz Sjenice. Nedostaje još samo
kafa, zar ne?

Muzej Krajine je osnovan 1934. g. Stalna postavka je arheološka, 
istorijska i etnološka.

Hvala mojim Makaranima što su pridržali lapidarij da ne padne!

Obilazimo staru negotinsku crkvu ukopanu u zemlju, koju zovu 
Hajduk Veljkova crkva, jer je sahranjen iza oltara.

Još do lapidarija, pa krećemo na ručak u Rajačke pivnice.
Ručak koji će moji gosti po dobrom zapamtiti! To sam im
obećala, a obećanja ispunjavam!

(nastaviće se)