Lastavica

Izletnik kreće na jednu od svojih redovnih a omiljenih destinacija.
Tek sviće, dok se bližimo skretanju za Gradište..

Jutro se budi u Stiškoj ranici

Sa nama su po prvi put dvoje dragih Makarana i dva Pešterca. Moji 
Makarani vode solanu "Ramova" i proizvode solni cvijet, morsko ulje
i dijamantske soli, o čemu sam u više navrata pisala. Ljeti za njih nema 
odmora, pa smo smislili ovaj izlet za odmor i opuštanje.

Prva kafa se pije na srpskom moru, Dunavu, u Golupcu.

Uz zvuke valcera "Na lepom plavom Dunavu", prolazimo 
Golubački grad

Rumenilo ruja oko puta mami poglede

Druga pauza je u Donjem Milanovcu, koji se nekad zvao Poreč.

Pozdravljamo Dunav i ulazimo u Timočku krajinu.

Zbog moto trka moramo da zaobiđemo manastir Bukovo i direktno 
nastavimo u Negotin.

(nastaviće se)

"Kragujevac je s 211.580 stanovnika (popis stanovnika 2002. godine)
četvrti grad po veličini u Srbiji. Središte je Šumadijskog okruga. Od 
1818. do 1842. godine je bio glavni grad Srbije. Parlament Srbije se 
u Kragujevcu nalazio od 1818. do 1878. godne. 

U Kragujevcu je osnovano prvo pozorište u Srbiji (1835.)

prva gimnazija (1833), 

pa prvi univerzitet (tzv. "Licej" - 1836.), prvi sud, hor, lutrija, apoteka 
te prvi fudbalski klub ("Šumadija" 1903.). Do 1945. godine je bio 
centar vojne industrije u Srbiji. Poznat je po velikoj tragediji koja ga 
je pogodila 21. listopada 1941. godine kada su Nijemci streljali 
oko 3000 građana, od čega oko 300 učenika Kragujevačke gimnazije. 

U Jugoslaviji je bio poznat po automobilskoj tvornici Zastava
(danas u vlasništvu FIAT-a) i po kragujevačkom kajmaku."

Po dolasku u Kragujevac popili smo kaficu u kafiću "Forum"

Isplakali se u Šumaricama...

Posetili spomen muzej 21.oktobar

...a zatim obišli grad Kragujevac na reci Lepenici.

Ručali smo domaćinski u kafani "Stara Srbija"

Sindža nam je pokazao još ponešto od grada

...pre nego smo posetili kultnu poslastičarnicu "Srce". Nije teško
objasniti razlog.

A ovo je samo za mecabg. Da nije neko dirao!
Ona zna zašto...

Zapadna Makedonija krije izuzetne lepote i s njima ćemo završiti
seriju makedonskih priča

. 
Pre 40 godina bila sam u ovom božanstvenom manastiru. S obzirom
na značajne demografske promene tog kraja, nisam se nadala da ću
ga ikad više posetiti, a itekako vredi. Prijatelj mi je ispunio staru želju.
Telepatski, nisam je čak ni izrekla... Hvala!

Stižemo u manastir Sv. Jovan Bigorski, "jedan od najznačajnijih verskih 
i kulturnih objekata u Makedoniji. Posvećen je svetom Jovanu Krstitelju
i potiče iz 11. veka. ( bigorski potiče od bigor= krečnjak). 

Nalazi se na severozapadu Republike Makedonije, pored magistralnog 
puta Debar - Gostivar, leži na padinama planine Bistre, na obali reke
Radike između sela Rostuše, Velebrdo, Bituše i Trebišta".

U samoj crkvi nije dozvoljeno slikanje. Ali spolja jeste.

Jedno od najvrednijih manastirskih umetničkih blaga je drveni ikonostas 
kojeg su radili domaći majstori seljaci iz okoline Debra, Petar Filipović 
Garka i njegova braća iz sela Osoje, od 1829-1835. godine. Umesto
potpisa urezali su sami sebe u drvetu, u jednom uglu ikone. Za ovaj 
ikonostas važi da je jedan od najlepših i najvrednijih kiparskih dela 
Vizantijske umetnosti u Makedoniji. Ikonostas u duborezu fascinira 
veštinom izrade. Kakvog sam ga upamtila pre 40 godina, takav je i
sada.

(slike unutrašnjosti crkve su s neta)

Obilazimo ovaj prelepi manastir i odlazimo sa žaljenjem. Na ovako
lepim mestima treba ostati duže...

Završnica priča je u Strugi ispod lepog mosta Naser Hant. 

Kakve boje Crnog Drima...

Serija makedonskih priča je završena...

Nastavljamo u ženski manastir „Rajčica“, posećen i lep, 
koji ranije nisam videla. U samoj crkvi slikanje nije dozvoljeno.

Levo ostaje Korab, desno Bistra. Pratimo reku Radiku koja se uliva 
u jezero. 

U nacinalnom parku Mavrovo zaustavljamo se da vidimo 
Jelenov skok (Elen skok), lepi beli most.

"Most Elenski ili Jelenov skok izgrađen je tokom 16 i 17 veka. 
na Garskoj reci, u neposrednoj blizini sela Mogriče u opštini 
Mavrovo. „Prema legendi, most su izgradili meštani, posle 
neuspelog skoka jelena koga su proganjali lovci. Progonjeni 
jelen je pokušao da preskoči reku na lokaciji gde se most nalazi,
ali mu je nodostajalo nekoliko centimetara pa je slomio noge. 
Inspirisani hrabrošću jelena da pokuša da preskoči provaliju 
meštani su podigli most koji simboliše jelenov skok." 

(Nastaviće se)

Vreme je za izlet u režiji mog prijatelja, oca moje snajke.
Povešće nas putevima kojima se sada retko ide, a ja sam
poslednji put bila pre više od 30 godina.

Prvo ćemo posetiti Debar.

Putujemo kroz Vraništa i Vevčane pored Crnog Drima do brane 
Špiljen (odakle se voda tunelom vodi do centrale). 

Veštačko lepo Debarsko jezero (od reke Crni Drim). 

Hidrocentrala i brana Špiljen. Prelazimo branu Špiljen i nastavljamo 
obilazak ovih lepih predela.

Vevčani kriju i jedan gastronomski biser, restoran "Kutmičevica".

"Pansion i restoran Kutmičevica pravo je mesto za uživanje 
u istorijskom i kulturnom nasleđu tradicionalnog makedonskog 
sela Vevčani, koje se nalazi u podnožju planine Jablanica."

Ručak u restoranu „Kutmičevica“ (pčelica), uz makedonske 
specijalitete (makedonsko predjelo, kobasica i seosko meso, 
torta), dobar bend i proslavu Slađaninog rođendana. 

(nastaviće se)

Kroz selo Vraništa nastavljamo u selo Vevčani, na padinama 
planine Jablanice. Nadmorska visina od 930 metara čini ovo selo
pravom klimatskom banjom.Selo je jedinstveno po slozi pa se 
nazivaju i "Republika Vevčani". Neki imaju i njen pasoš kao 
turistički raritet.

Obilazimo kuću korena velikog naučnika Mihajla Pupina
(po majci Olimpijadi).

Sledi nam šetnja po ovom živopisnom mestu 

Idemo na vevčanske izvore, bezbrojne izvore čiste planinske vode. 

Upamtimo: Mi pripadamo prirodi, a ne ona nama!

Lepota vevčanskih izvora na to će nas podsetiti!

(Nastaviće se)

Nastavljamo u Kališta - Kališki manastir, letnju rezidenciju poglavara 
Makedonske pravoslavne crkve. 

Kompleks od četiri crkve, od kojih su dve posvećene Presvetoj 
Bogorodici. Starija iz 14.veka je pećinska crkva sa bogatim freskopisom
i sa sačuvanim monaškim kelijama.

Novija je na temeljima crkve iz 18.veka, obnovljena 1977 godine, 
i u njoj se čuva čudotvorna ikona „Crna Bogorodica“. 

Sv. Ana i Ana

Na ovim stepenicama u jezeru krštene su neke drage osobe... 

Volim hotel "Biser" na samoj obali, mesto za savršen mirni odmor, 
sa jednim zidom koji je prirodna stena.

Ovde talasi maltene zapljuskuju hotel. Plaža je lepa i ko želi
mir i lepotu, dolazi ovde.

A ko želi gastronomiju, produži malo ka albanskoj granici, u
ribarsko selo Radožda, na pravu ohridsku pastrmsku (ona ima
roze meso,a ne belo, kao obična). Slika je drhtava od uzbuđenja
što vidimo takav gastronomski specijalitet.

(Nastaviće se)

Samo 14 km od Ohrida smestila se Struga. U njoj reka Crni Drim 

pozdravlja Ohridsko jezero, ističe iz njega i hita u Albaniju prema sastanku

s Belim Drimom.

Struga je gradić mostova. Na jednom do njih održavaju se
Struške večeri poezije.

Novi most je Naser Hant

Pijem kafu s Ljiljom na obali u kafiću „Galeb“. Bistrina vode je neopisiva.

Ima zanimljivih restorana u Strugi.

Emotivno sam vezana za hotel „Drim“, pa se tu uslikavam.

Ceo hotel je velika bašta.

(Nastaviće se)

Ako u rano jutro prošetamo pored Ohridskog jezera do Kanea,
uživaćemo u bistrini vidika.

Smokva raste iz kamena...

Plaža Kaneo je bila odvojena od Ohrida i do nje se dolazilo samo 
čamcima. Sada se može došetati pasarelom. Označeno je skretanje 
do nje.

Da li se neka upecala?

Ima i crkvica uz samo jezero...

I već se vidi crkva Sv.Jovan Kaneo.

Do nje vode strme stepenice.

A vidik vredi za sve pare...

Pa ćemo polako nazad...

U stari grad Ohrid...

...vreme je za dobru makedonsku kafu....

(nastaviće se)

Uplovljavamo u lučicu Sv. Naum na Ohridskom jezeru.

Odmah ćemo posetiti manastir Svetog Nauma, jedan od 
najznačajnijih manastira u Makedoniji.

"Nalazi se u najjužnijem delu makedonskog dela ohridskog jezera, 
na granici sa Albanijom. U manastirskoj crkvi Svetog Nauma nalaze
se mošti Svetog Nauma, učenika solunske braće svetih Ćirila i 
Metodija. Sveti Naum Ohridski je zajedno sa Svetim Klimentom 
Ohridskim širio hrišćanstvo na prostorima južnog Balkana, ponajviše 
oko Ohridskog jezera."

Manastir je sagradio sam Sveti Naum 905.godine, a oko 910. godine 
u njemu je i sahranjen. Grob - mermerni sarkofag svetog Nauma se 
nalaze u desnom krilu crkve, u posebnom manjem prostoru. Prema 
legendi ako se nasloni glava na grob, čuje se srce svetog Nauma. 

Priđimo ogradi manastirskog kompleksa. Samo malo levo, iza plaže
je albanska granica. Ovde bukvalno možete plivati jednom nogom u 
Makedoniji, a drugom u Albaniji.

Primećujete li paunove na ogradi? Slobodno se kreću i navikli 
su na ljude.

Doviđenja, Sv. Naume! Oluja se sprema, moramo 
da idemo.

(Nastaviće se)

Ako zamišljate raj na Zemlji, dođite na izvore Crnog Drima,
ispod manastira Sv. Naum na Ohridu.

Ukrcavamo se u čamce na vesla. Ovo je nacionalni park i 
motori su zabranjeni, i buka i zagađenje.

Ovaj čamac vas ne bi daleko odvezao...

Bistrina vode (temperature 10 stepeni) već je legendarna.

Cvetaju zelene alge, a nije još došlo vreme ljubičastih, koje
oboje dno neverovatnom bojom.

Pesak vri, stotine malih peskovitih "vulkana" stvaraju moćnu reku.

Kad se sastave svi izvori, nastaje bistro jezero, naizgled mirno.

Onda se ispod mosta svom silinom Crni Drim obruši u 
Ohridsko jezero.

Proći će kroz jezero, hladeći ga, i isteći u Strugi, da nastavi svoj put.

U etno restoranu na ostrvu usred jezera prave se najlepše
svadbe. I moj sin se tu oženio Makedonkom, pa je svaka 
poseta ovom mestu posebno emotivna.

Na ostrvu usred izvora imaćemo ručak u makedonskom stilu 

Naravno, uz dobro vino... Živeli!

(Nastaviće se)

„Ohridsko jezero (mkd. Ohridsko Ezero) je jezero u jugozapadnom 
delu Republike Makedonije i istočnom delu Albanije. Ono pokriva 
površinu od 358,2 km2. Najveća širina iznosi 14,8 km, a dužina jezera
je 30,8 km, dubina dostiže do 289 m.

Jezero je smešteno u dubokoj i zatvorenoj kotlini. Sa svih strana, a 
posebno sa zapadne i istočne okružuju ga visoke planine. Na istoku
je planina Galičica (2255 m), a na zapadu Mokra Planina i Jablanica 
(1945 m). Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 695 metara. Slivu 
Ohridskog jezera pripada 40 reka, od kojih 23 na albanskoj i 17 na 
makedonskoj teritoriji.

Ohridsko jezero je najstarije tektonsko jezero u svetu. Odlikuje se 
jedinstvenim ekosistemom, bogatim endemskim i retkim biljnim i 
životinjskim vrstama. Posebnost jezera nastala je usled geografske
izolacije i velike geološke starosti. 

Obale Ohridskog jezera su bile naseljene od praistorijskog vremena. 
Najstarije arheološke naseobine datiraju iz neolitskog perioda, oko 6000 
godina p. n. e. Samo na makedonskom delu sliva je otkriveno više od 
170 arheoloških mesta. Svi vole videti Zaliv kostiju sa muzejom vode 
i naseljem sojenica.

Zahvaljujući ovakvim osobenostima 1980. godine Ohridsko jezero i 
grad Ohrid su proglašeni za Svetsku baštinu, pod zaštitom UNESCO.

Preko Ohridskog jezera plove bezbrojni brodovi. Jedan od većih,
"Aleksandrija" poneće izletnike na krstarenje jezerom.

Oni koji ovde nisu bili, okupili su se oko mene da im 
objašnjavam šta vide na obali.

Nekadašnja Titova vila "Biljana" sa lepom plažom.

Kamene plaže, peščane plaže, birajte... svega na Ohridu ima.

Hoteli "Metropol " i "Belvi" u kojima sam imala nekoliko
balkanskih kongresa.

Ribarsko selo Peštani

Hotel "Desaret" iz kojeg se gledaju najlepši zalasci sunca ikada...

Ribarsko selo Trpejca, gde možete dobiti odličnu ribu.

Bližimo se Sv. Naumu i izvorima Crnog Drima, o kojima ćemo 
posebno pričati.. 

(Nastaviće se)

Riva grada Ohrida je jedno od najlepših šetališta koje znam.

U senci starog grada...

Reći ćemo dobro jutro Ćirilu i Metodiju.

Prolazite i kroz cvetni špalir.

Celo vreme imate utisak da ste na moru. Sve je isto, samo nije slano.

Na pola rive je mol koji je i plaža i mesto za dobar pogled

Labudovi prave predstave samo za vas.

Zar nisam lepotan?

A mi, ami?

Idemo prema Cuba Libre. Galebovi su ogladnili.

I labudovi bi rado na ručak

U pauzi ćemo sesti i napisati razglednice, uz sladoled.

Sunce će na spavanje...hoćemo li i mi?

Zaspalo je...

(nastaviće se)

Ljilja i ja idemo u dugu šetnju do Cuba libre uz obalu. 

Ljilja se zabavlja slikanjem iz pravog ugla.

Igra talasa nas očarava.

Porodica labudova pripremila je poseban program za nas. Neki su još 
smeđi, a jednome je perje skoro belo i kljun polako postaje narandžast.
Ružno pače postaje najlepši labud...

Evo i Biljaninih izvora i reke koja je odmorište brodovima.

Lep pogled prema gradu

Jedna stara barka odmara na suvom.

I knjige se prodaju na šetalištu...

Od izvora je produženo šetalište i biciklistička staza do nekoliko 
restorana nad jezerom, od kojih dominira Cuba Libre s dobrom 
plažom i odmorištima za kupače. Uveče se tu odigrava dobar 
zabavni program. 

Izletnice, dobre drugarice, upriličile su sladoledni susret.

Zalazak sunca kupa Ohrid najlepšim bojama.

...dok sunce ne krene na spavanje iza starog grada...

(Nastaviće se)