Lastavica

Nastavljamo do akumulacionog jezera Duboki potok, raja za 
ribolovce i potencijalnog turističkog centra.

Vozimo se u selo Srednji kraj s lepom crkvom Sv. Nikole koju je 
obnovio knez Miloš Obrenović u tursko vreme. Imao je prava da 
obnavlja crkve, ali ne i da podiže nove, što je iskoristio da 
razrušene obnovi.

Lepe su freske. 

U Beljini je Hram Sv. Arhangela Mihaila, čija je obnova početa 813, 
na temeljima stare crkve iz 1732. Crkva nije bila ni ranije freskopisana. 

(nastaviće se)

U sunčanom danu rešili smo da posetimo dve od 17 beogradskih 
opština, Barajevo i Sopot. Izlet vodi Keti, a vozi nas Vlada.

U Barajevu nam se pridružuje inspirativni vodič Ivan Marković, 
izletnik od malih nogu. Područje Barajeva 
bilo je naseljeno još u neolitu, ali o tome nam neće pričati. 
Barajevo je napredna opština s dobrim natalitetom i 32000 stanovnika. 

Odličnu domaću kafu pijemo u restoranu „Zavičaj“.

Kroz mesto protiče reka Barijevica. 

Radi se na tome da se područje opštine proglasi za nacionalni park 
zbog nezagađene prirode, nekoliko jezera, dosta divljači.

(nastaviće se)

Prolazimo kroz selo Boždarevac do spomenika prirode Tri hrasta 
lužnjaka. Sada su tu dva jer je jedan istrulio u poplavi.

Preostala dva lepotana stara su po 220 godina.
Sada je to prirodno dobro prve kategorije.

Prvi

drugi

Izvaljeni treći

Pod široku krošnju lako je stala grupa, i još bi nas puno stalo.
Pod hrastom je velika koncentracija joda, jeste li to znali? 

(nastaviće se)

Nakon šetnje Šumaricama, valja se i spremiti za povratak.
Završava se naš boravak.

Svi su restorani otvorili bašte u lepom danu.

Kanda se bliži Uskrs?

Ručaćemo u restoranu "Stara Srbija". Već znate da bolji ne treba
tražiti.

Prošetajmo još malo. Kinesko prodire svuda

Zadivljuju stare fasade

Valja se pozdraviti i od poslastičarnice "Srce".

Pa doviđenja Kragujevcu, do sledeće zgode! 

Kragujevac se budi. 

Doručkujmo, pa krenimo.

Memorijalni park Šumarice su park prirode i sećanja. Posvećen je
streljanim građanima Kragujevca od strane Vermahta 21. 11. 1941. 
godine u Kragujevcu. Oko 3000 njegovih stanovnika, među kojima 
oko 300 učenika i petnaestoro djece od 8-12 godina je streljano 
u Šumaricama. Po nemačkim izvorima streljano je 2.795 osoba 
uključujući i oko 300 đaka.

Kroz tek lako ozelenjelu šumu prilazimo spomenicima, s merom  
smeštenim u prirodi, na mestima koja sećaju na kragujevačku tragediju.

Ako tužni spomenici mogu biti lepi, meni je ovaj najlepši. Spomenik 
bola i prkosa - vajar Ante Gržetić, mermer, podignut 1959. godine
na mestu gde je 21. 10. 1941. godine u Šumaricama streljana jedina
žena - Nada Naumović. Kroz čistoću obrade mermernog bloka
predstavljene su figure muškarca i žene u samrtnom grču. Ženski lik, 
snažno izvijen unatrag, još uvek prkosi smrti, a muški, bolno savijen 
u oštrom luku napred polako pada ka zemlji.

Spomenik streljanim đacima i profesorima (Prekinut let) - vajar 
Miodrag Živković, beton, izgrađen 1963. godine, nalazi se na mestu 
gde je streljana najveća grupa učenika zajedno sa 18 profesora. 
To je grandiozna skulptura u kojoj se moćni, razgranati blok od belog 
betona preobražava u nežnu pticu slomljenih krila, prekinutu u letu. 
Simbolizuje polet i snagu mladosti presečene u trenutku kada se 
spremala da se otisne u život. 

Pored grobnice u kojoj su sahranjeni streljani čistači obuće, Romi, 
dečaci od 12 do 15 godina, nalazi se spomenik "Kristalni cvet". 
Geometrijski svedenim formama cveta i zaobljenim čašicama 
simbolizira tek razvijeni pupoljak, presječen na dva dela. Belina 
cveta ističe moralnu čistoću dečaka, a crne čašice, pored boje 
njihovog tena, asociraju na smrt i tamu podzemnog sveta.

I crkvica je podignuta kragujevačkim mučenicima

Rano ujutro prvo srećete trkače, pa šetače pasa pa šetače dece.

Sve ostalo nalazi se u muzeju

Odmorićemo se i kafu popiti u hotelu "Šumarice"

Stigli smo do drugog dana, koji ćemo, naravno, započeti doručkom.

I završiti odličnom domaćom kafom.

Između će biti seminar, o kom sam prvo pričala.

A posle seminara treba otići u "Srce", najveću kragujevačku
poslastičarnicu

Tu treba videti prijatelje, zar to nije logično?

Jedno divno opušteno druženje u poslastičarnici "Srce" u kojoj nema čega nema.

Sledi sladoledna zdravica, koja je istovremeno večera

Odmorimo se, i za sutra imamo bogat program.
Kragujevac se sprema za spavanje.

(nastaviće se)

Kragujevačke priče su posebno posvećene 
nisan EL DIABLO.

Nakon lepog ručka, šetamo ulicama oko restorana

Saborna crkva

Najstarije pozorište u Srbiji, "Joakim Vujić"

Najstarija gimnazija u Srbiji na srpskom jeziku. 

Muzička škola

Večera je na trgu u restoranu „Peron“, vagon palačinkarnici, 

Palačinke 250 din, rum i čeri. 

Smestite kofer, pa putujemo u carstvo snova!
Na spavanje rano. Sutra nas čeka celodnevni seminar.

(nastavit će se)

Vrhunska edukacija treba da bude i zadovoljstvo. Bar Ljiljana i ja
godinama radimo na tome. Dakle stigle smo u Kragujevac dan 
uoči seminara i vratile se dan kasnije. Šta smo za to vreme videle,
doživele, podelićemo s vama. 

Prvo se smeštamo u hotel "Kragujevac", vrhunska pozicija u centru, 
udoban i miran, mesto odakle vam je sve na dlanu.

Sledi šetnja do restorana " Stara Srbija", preko trga kod 
Krsta do spomenika vojvodi Putniku 

pa samo pravo do hotela Zelengora i još malo pravo, levo u ulici. 

Udoban veliki sto, vrhunska usluga, uzimamo punjenu pljeskavicu
i običnu, zapečenu krckavu lepinju, kupus salatu, belo vino i kafu.
Ukusi su božanski. Merak, ako znate šta je to.

Crteži po zidovima svedoče o ranijim gostima.

(nastaviće se)

Čeka nas stari restoran „Stara zanatlija” u Zrenjaninu.

Ambijent je zanimljiv

Malo je tesno za sve nas, ne ostaje dovoljno mesta za igru

Društvo je veselo

Da prvo nazdravimo!

A onda sve po redu

Tortu će nam seći dve slavljenice

Doviđenja, do sledećeg izleta!

Šetamo Zrenjaninom. Ulazimo u Gradsku kuću sa dva poznata 
sata u predvorju i tri vitraža koji predstavljaju pravdu, mudrost i moć.

Nastavljamo u gradsku baštu s muralom bečkerečke tvrđave koji je 
2004.godine radio poznati akademski slikar Viorel Flora (renovira se).

Prošetaćemo još gradskom baštom u Zrenjaninu i videti Rusku crkvu.

Nakon duže šetnje po Zrenjaninu, pauza je u kafiću na obali 
Begeja, „Caffe Bridge”u delu Mala Amerika.

Pogled je divan, na najlepši Sud koji znam.

A i okolina kafića je savršena za fotografisanje.

U našu čast su prhnule ptice...

Idemo dalje...

U Narodnom muzeju je postavljena izložba o ruskoj carskoj porodici 
Romanov.

(nastaviće se)

Nakon posete pivari i pivnici, šetamo uz Begej u Zrenjaninu.

Ovo je fijala starog Velikog mosta

Prelazimo most i ulazimo u staro jezgro grada. 

Obilazimo pravoslavnu crkvu Uspenja presvete Bogorodice.

Našli smo i sladoled

Ima veoma zanimljivih fasada, jednu zovu Šeherezada, 
druga je s poprsjem Merkura i košnicom.

Šetamo Gimnazijskom ulicom u kojoj je bio stari bioskop Balkan.

Izbijamo na glavni trg, na kojem je zelena Bukovčeva palata, 

pa biblioteka „Žarko Zrenjanin”

obnovljena katolička katedrala, 

zelena Gradska kuća i u centru spomenik kralju Petru Karađorđeviću

Narodni muzej, staro pozorište. Nastavićemo šetnju u narednoj
priči.

(nastaviće se)

Tradicionalno Osmi mart proslavimo oko tog datuma. Zaputili smo se 
u Zrenjanin. Vodi Keti, vozi Vlada.

Čeka nas stara Zrenjaninska pivara, sada Muzej piva, kompleks koji je 
izgradio Lazar Dunđerski 1745.godine. 

Sačuvana je variona, kuhinja piva.

Na mapi su prikazane najstarije pivare u regionu, Pančevo 1722, Vršac 
1722, Zrenjanin 1745.

Izlazimo na obalu Begeja

... i ulazimo u Zrenjaninsku pivnicu "Četir' konja debela", 
brend grada Zrenjanina. 

Šank je u obliku kazana za kuvanje piva.

Nastavljamo šetnju obalom Begeja.

Preko prevodnice stigli smo iz Banata u Bačku, iz Novog Bečeja 
u (stari) Bečej

Na gradskom Trgu oslobođenja razgledamo uokrug

-zgradu opštine (zadužbina baronice Eufemije Jović), 

-katoličku crkvu

-rozu zgradu koja je nekad bila hotel „Royal” a sada pozorište

-zatim pravoslavni Hram Sv. Đorđa sa divnim ikonostasom koji je
uradio Uroš Predić

-pa belu zgradu, deo gradske kuće Bogdana Dunđerskog.
Tad su ptice prhnule u nebo...

Vraćamo se u Beograd. Doviđenja, Novi Bečeju, doviđenja Bečeju, 
doviđenja, Marijana! Bilo je lepo, ponovićemo!

Nastavljamo u mladu vinariju “Vinartos” i prva smo grupa
koja je posećuje. Nalazi se u Ulici Milana Grubanova
5b u Bečeju.

Vodi je Tomislav, zaljubljenik u vino, koji ovom poslu prilazi
s mnogo entuzijazma i ljubavi. 

Degustiramo belo vino "Lenka"

Roze, pa crveno vino "Passion", Strast...

Tek se sprema bela tamjanika izuzetne mirisne note. Za ova 
vina tek će se čuti!
Podloga za degustaciju je dobra, mast i hleb

Kao što je uobičajeno, u vinariji pričam vic o probi vina, u koji
ugrađujem vina iz te vinarije, a reakcija vinara bude duhovitija
nego sam vic.

U jednoj poznatoj vinariji u penziju je otišao degustator. Raspisali 
su konkurs za novog, javio se samo jedan odrpani pijanac. Direktor 
kaže sekretarici: „Ovog ne smemo primiti!“ i počinje probu vina, 
kojom će kandidat pokazati svoje znanje o vinima.
„Dajte mu prvu čašu!“ reče direktor. Sekretarica spušta čašu pred 
pijanca, on je podiže, okreće, miriše i spušta na sto.
„Božole, 6 meseci star, može odmah da se pije!“
„Dajte mu drugu čašu!“
Pijanac vrti čašu, miriše i spušta. „Šardone, 5 godina star, svrstava 
se u odlična vina!“
Direktor zabrinuto kaže: “Dajte mu treću čašu!“
„Kaberne sovinjon, 8 godina star, odležao 6 meseci 
u lajt barikiranom buretu, svaka vinarija može njime da se ponosi!“
Direktor šapuće sekretarici i ona donosi četvrtu čašu. 
Pijanac je pomiriše i spusti.
„Plavuša, 26 godina, tri meseca trudna, ako mi ne date posao, 
reći ću ko je otac!

(nastaviće se)

Sledećeg jutra Marijana nas vodi u šetnju Novim Bečejem.

Ulazimo na liturgiju u lepu pravoslavnu crkvu Sv. Nikole u blizini 
hotela, najstariju u Novom Bečeju, građenu u prvoj polovini 
18. veka, sa starim baroknim ikonostasom.

Marijana nas vodi po dolmi do lepog malog Hrama uspenja presvete
Bogorodice. Dolma je podignuta kamena i visoka da hram ne bi bio 
potopljen kad je prokopavano novo korito Tise.

Crkvu je prelepo freskopisao Zoran Todorović.

Fascinantan prikaz Blagovesti.

Lep ikonostas u duborezu sa ikonama istog freskopisca

Vraćamo se tiskim kejom. Na domu kulture naslikan je tiski 
cvet kao devojka.

Ovde se na okuci Tise dešava cvetanje, mužjaci padaju u 
grupama kao cvetovi, a ženke žive malo duže, polažu jaja uzvodno
i matica Tise ih nosi na pravo mesto gde će larve provesti tri godine.

Grupa ulazi u poslastičarnu „11 plavih” gde nam Keti deli 
krofnice s novčićem, za sreću.

Doviđenja, Novi Bečeju! Bilo  nam je lepo! Prelazimo prevodnicu sa
branom i osam kapija i stižemo u Bačku.

(nastaviće se)