U Bezdanu se nalazi etno kuća Jelena
Za nas se kuva gulaš od divljeg vepra
Ručamo u zanimljivoj trpezariji
A onda obilazimo etno postavku. Mnogo zaboravljenih predmeta!
Zamislite, ovo su bile erotske novine :)
Bezdan, "vodeno naselje", nalazi se 23 km od Sombora,
na levoj obali Dunava u tromeđi Hrvatske, Mađarske i Srbije.
Hladno je i lepo. Muzet batinske bitke se renovira
pa ga nismo obilazili.
Preko Dunava gledamo hrvatsku obalu.
Lepo je i mirno. Doći ćemo ponovo, da na miru obiđemo.
Obilazak Sombora počinjemo Galerijom Milana Konjovića
Bio je veliki slikar ekspresionizma.
Slikao je enterijere
Zatim polja rodne Vojvodine
Izletnici su pažljivo slušali priču o Konjoviću
Pa po svojoj želji uranjali u Konjovićeve svetove
Slikali smo se portretom Milanove žene Eme
A Ljilja je više volela samog umetnika
Hladan zimski dan, a izletnici su krenuli na sever Bačke.
Društvo se okuplja na pauzi
U Somboru ćemo prvo posetiti Galeriju Milana Konjovića
Pa Bezdan
Etno kuća Jelena
Muzej parfemskih bočica
Dočekujemo opet Novu godinu
Pozdravljamo Lazu Kostića
I divimo se najvećoj slici u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji,
"Bitka kod Sente" u zgradi Županije
"Izletnik" ume da se veseli. Ovog puta je za proslavu
pravoslavne Nove godine izabrao restoran "Stari
fijaker" u Somboru.
Ambijent je skockan, društvo veselo, tamburaši obavezni
Uz dobro iće i piće čeka se ponoć.
Tamburaši obilaze stolove i ispunjavaju muzičke želje
Malo pesme, plesa, malo kola i eto ponoći.
Poželimo još jednom sve najbolje u ovoj godini!
Treba imati osećaj za vest, za nešto neobičajeno, što se
ne dešava i ne viđa svaki dan. Kad sam na Facebook
objavila fotografije kupanja na Adi na minus dva, novinarka
"Politike" je promptno reagovala i pitala može li preuzeti
vest. I odmah je u prvom izdanju izišla priča, u kojoj sam
potpisana kao autor fotografije. Svaka čast, Julijana!
"Na vrhu Malog Oplenca,na nadmorskoj visini od 347 metara,
uzdiže se Crkva svetog Đorđa i Mauzolej kraljevske porodice
Karađorđević, bela petokupolna građevina, prefinjenih oblika
i materijala, građena u kombinaciji srpsko -vizantijskog stila,
a po projektu arhitekte Koste J. Jovanovića, u periodu od
1910. do 1930. godine. Znalački ukomponovani u ambijent
oplenačkog brda, monumentalne spoljašnosti i sa precizno
odabranim mestom gde su podignuti, sa bogatstvom filigranske
ornamentike i savršenog mozaika, crkva na Oplencu i mauzolej
dinastije Karađorđević predstavljaju biser kulturno – istorijskog
nasleđa Topole i Oplenca."
"Crkva je zadužbina kralja Petra I Karađorđevića, unuka vožda
Karađorđa." Ktitorska kompozicija to prikazuje.
"Na zidovima oplenačkog hrama, na jednom mestu, sabrana
su najlepša dela zidnog slikarstva srpske srednjovekovne
umetnosti. Mozaičke kompozicije, njih 725, rađene su po ugledu
na najlepše freske iz preko 60 srednjovekovnih manastira i crkava
sa prostora Srbije i Makedonije. "
"U naosu hrama, prostorom dominira polijelej – centralno
rasvetno telo, namenski rađeno za Oplenac. Liven je od sakupljenog
pobedničkog oružija sa Kajmakčalana u obliku krune srednjovekovnih
srpskih vladara koja je svojim unutrašnjim delom okrenuta naopako
– simbolično, u znak žalosti za izgubljenim carstvom na Kosovu
1389. godine. "
"U dva sarkofaga od venčačkog mermera, na dva počasna
mesta u južnoj i severnoj pevnici, na gornjem prostoru crkve
počivaju rodonačelnik dinastije – vožd Prvog srpskog ustanka
Đorđe Petrović – Karađorđe (1762-1817)"
..." i njegov unuk, ktitor hrama, kralj Petar I Karađorđević
(1844-1921)."
"U kripti, na pločama od dečanskog oniksa, nalaze se imena
još trojice vladara – kneza Aleksandra Karađorđevića, sina
Karađorđevog, koji je Srbijom vladao od 1842. do 1858.,
kralja Aleksandra I Karađorđevića, ubijenog prilikom zvanične
posete Francuskoj u Marseju, 1934. godine i kralja Petra II. "
"U tišini oplenačkog hrama svoj večiti spokoj našlo je pet vladara
dinastije Karađorđević i 24 člana najuže porodice. "
"Jedna od najsnažnijih karakteristika hrama kao građevine je
njena unutrašnja dekoracija, rađena u mozaiku koji se prostire
na površini od 3.570 m2. Specijalna vrsta mozaičke
staklene paste rađena je u Muranu kod Venecije (Italija), dok je
mozaik u kompozicije slagan u Nemačkoj."
"Neverovatnih 15.000 nijansi boja i pozlata četrnaest i dvadeset
karatnog zlata na preko 40 miliona mozaičkih kockica, Mauzolej
na Oplencu svrstavaju među prvih nekoliko u svetu po površini
i po tehnici kojom je mozaik rađen."
Dan pre korone posetila sam Petrovu kuću.
"Kada su započeli radovi na izgradnji Oplenačke crkve,
zapadno od nje, sazidana je crkvena kuća, namenjena
parohu crkve. Postavljena je kao privremena zgrada.
Imala je šest prostorija, u kojima je trebalo da stanuju
graditelji crkve. U nju se, međutim, prvi uselio kralj Petar,
kako bi mogao da nadgleda radove na crkvi. Zato je i
prozvana Petrova kuća. Stari kralj je sedeo u svojoj stolici
ispred kuće i vredno beležio sve šta je rađeno".
Kralj je stanovao u kući, uz kraće prekide, sve do jeseni
1915. godine, kada je sa vojskom otpočeo povlačenje iz
otadžbine preko Albanije do Soluna. U ovoj kući mu je
regent Aleksandar, tokom 1914. i 1915. godine, dolazeći
iz glavnog štaba smeštenog u Kragujevcu, podnosio
izveštaje i planove o vojnim operacijama.
Sam kralj Petar govorio je da je voleo da boravi u ovoj kući
i da se ispred nje pruža divan pogled na njegov rodni kraj
i njegovu zadužbinu.
Petrova kuća danas je muzej-galerija sa tematskim
postavkama vezanim za dinastiju Karađorđević.
Pre dve nedelje prvi put sam videla nutrije, u Smederevu,
na dunavskom keju. Velike i dobro uhranjene, grickale
su travke ili se samo sunčale. U boji okoline, ne primećuju
se najbolje.
Šta kaže Wikipedia?
Nutrija (lat. Myocastor coypus), vrsta je glodara. Naziv
„nutrija“ se koristi u naučnoj, stručnoj i drugoj literaturi
širom planete Zemlje, a potiče od naziva, koji su joj dali
španski konkistadori, kada su otkrili ovu vrstu glodara.
S obzirom na to da se ponašao slično vidri, dali su mu
naziv „nutrija“, kako se na španskom jeziku naziva vidra
Vrsta prirodno nastanjuje teritorije Južne Amerike.
U Evropu je dospela početkom XX veka, prvo kao gajena
vrsta na farmama, a zatim se nekim slučajem našla u
prirodi i od tada ima širok areal rasprostranjenosti.
U Srbiji je prvi put zabeležena 70-ih godina prošlog veka. Danas
se može naći u Podunavlju (Srem i Banat), na ušću Velike
Morave, Mlave i Peka u Dunav, a sporadično i duž Tise.
Ova vrsta se smatra invazivnom i predstavlja potencijalnu
opasnost po autohtone vrste, kao i po čoveka, jer je vektor
raznih uzročnika bolesti: leptospiroze, salmoneloze,
pasteroloze, botulizma itd.
Naš izuzetno lep doček Nove godine bio je besplatan.
Tako sam besplatno zaradila i svoju treću koronu.
Nisam oduševljena.
Nekad se kalendar pobrka. Da je zima, ničemu na Adi
nije jasno.
Možemo ostati u srcu...
Prošetajmo!
Labudovi se fino druže s ljudima
A mi s kafom i štrudlom
Doviđenja refleksijama!
Kako ste ispratili 2023. i dočekali 2024-godinu?
Meni je bilo savršeno. U dobrom društvu i uz muziku
po mom ukusu.
Nastavljajući tradiciju dočeka Nove godine uz popularnu
klasičnu muziku, i ovog 31. decembra u sklopu manifestacije
„Beogradska zima“ održan je program NOVA GODINA – OTMENO,
u dvorani Gvarnerijus sa počekom u 21.00. Organizator Dom
omladine Beograda, uz podršku Grada Beograda, pripremio je
ekskluzivan program klasične muzike, sa našim najboljim
umetnicima, uz specijalno soul iznenađenje na kraju večeri!
Ne mogu birati najbolje jer su svi bili najbolji. Beogradski
akademski orkestar harmonika predvođeni dirigentom
Bobanom Bjelićem.
Camerata Serbica s razigranom dirigenticom Vesnom
Šouc
Solisti; Aleksandra Kinđić, Oboa, Una Stanić, violina
Vuk Ovaskainen, violončelo
Maestralni Florijan Balaž,violina
Sopran Mirjana Nedeljković i tenor Dušan Svilar
Nikola Mijajlović, truba i Nenad Ljubenović, harmonika
U Novu 2024. ušli smo uz "Fogo da mulata" (E.Crespo).
A onda je za našu dušu razigrano svirao Belgrade
Soul Sextet.
Šampanjac na kraju, da sve bude začinjeno na pravi
način. Ako se po jutru dan poznaje, jutro 2024. bilo
je nasmejano i muzikalno. Neka 2024.bude takva!
Da li će Deda Mrazovi dozvati Novu godinu?
Spremna sam, čekam je, A Vi? Želim Vam sretnu, zdravu
i po dobru upamćenu 2024.godinu!
Powered by blog.rs
