Lastavica

Procvetala je so

Vesti — Autor lastavica @ 06:37


Inženjer šumarstva Ivan Šimić naš je domaćin u solani Ramova
u Krvavici pored Makarske. Uveo nas je u čarobnu priču o solnom
cvijetu i morskom ulju.




Na sajmu inovacija ARCA 2010. Vetrosolana nagrađena je 
zlatnom plaketom. Vetrosolana je zapravo klasična solana s 
nadogradnjom visećih slojevitih površina - bazena s nagibom 
tri promila iznad matičnih bazena. Za vreme kiše preljevni 
bazen se prazni i ugušćena masa se spušta u matični bazen 
gde je zaštićena od oborina i to je ono osnovno - kaže autor 
projekta dipl. inženjer Ivan Šimić.


Ivanova solana ne ovisi o hirovima vremena kao one ostale
s naše obale, u Stonu, Ninu, na Pagu. On u svakom trenutku 
tokom godine, zahvaljujući posebno smišljenom sustavu slojevite
gradnje, te korišćenju snage vetra koji pospešuje isparavanje, 
može proizvoditi so i ostale morske prerađevine. Čak sam 
može i kontrolisati vrime njihova stvaranja. Ivanu u tome ne 
smeta kiša, a pomaže mu bura.


Cvit soli se stvara leti, kada salamura u bazenima postigne
temperaturu od 60 stepeni. U tim trenucima počinje proces 
kristalizacije visoko cenjenog cveta soli, koji se u grumenima 
kristala počne skupljati po površini. Kristali se počnu stvarati 
oko podne, a Ivan ih skuplja u vreme sutona. 
Na jezgro NaCl kaleme se minerali u plitkom bazenu. Solni cvijet
u svom sastavu ima prirodni kalijum jodid i čak 15 puta više 
minerala nego klasična so. Solni cvijet je najvredniji prikaz 
mora u kristalu soli.



More sa 3,5% slanosti meri se bomeometrom (po Bomeu).
Kad se dođe na 20% slanosti, taloži se gips (kalcijum sulfat) i 
kalcijum karbonat koji se izbace i solni cvijet ih ne sadrži.


Neko bi možda stao na cvijetu soli, no ne i Ivan. On je od mora 
išao do samog kraja. Pa je iz onog ostatka salamure, preostalog
nakon izvlačenja cvijeta soli, izvadio još dva sastojka.
Prvi je dijamantna so koja se stvara pri slanosti 31 do 38 posto.
Nepodobna je za kuvanje, ali zato vrlo iskoristljiva za dermatološke
tretmane. U sebi ova kruta sol nosi podosta minerala, koji su odlični
za razne dermoterapije. 


A nakon toga ostaje još nešto, presoljena salamura s koncentracijom soli
od 38 i više posto, prepuna planktona, nazvana morsko ulje. Izvor je
prirodnog magnezijuma sa odličnom resorpcijom kad se unosi preko kože.



Hrvatska ima izuzetno veliku energiju isparavanja u podvelebitskom
prostoru, kao u pustinji Gobi. Ova tehnologija bi omogućila Hrvatskoj 
da se od uvoznika pretvori u izvoznika s proizvodnjom od preko milion
tona godišnje. Uz to, ovaj sustav bi se mogao instalirati na otocima i 
prikupljati kišnicu.


Lipo moje...

Fotografija — Autor lastavica @ 18:44



Lipo moje makarsko more...





Drugi život jedne Makane

Priče — Autor lastavica @ 04:40

Kod nas je 11 godina. Koliko je bila 
kod nekog pre nas, ne znamo.



Pre 11 godina snajka je naišla na krvavu teško ranjenu mačku
pored puta. Mislila je da je uginula, ali je tada maca počela da prede!
Odvezla ju je veterinaru, koji se čudio što se neko toliko brine o 
divljakuši. Dao je sve što treba maci smrskanog lica. Nakon mesec
dana srasle su rane, maca je ostala slepa na povređeno oko i skoro
sasvim na drugo, kojim razaznaje pokret i svetlo. I sa tako lošim
vidom prilagođavala se novom prostoru veoma lako, pa smo je 
naizmenično čuvale snajka i ja, zavisno o tome koja je kada putovala. Kasnije je godine živela kod snajke.


Moji unuci su rasli uz macu. Naučili da dele s njom igre i iskazuju
emocije. Uloga životinje u kući je baš ta, da deca nauče izražavati
emocije.


Sad su moji u drugoj zemlji, gde maca ne može s njima. Vratila
se meni i brzo prilagodila, kao da nikad nije bila negde drugo.


Dolaze mi gosti s raznih strana i prvo macu u krilo. Čistu
i maznu, svi je vole. Makana 11 godina živi svoj drugi život.


Balkanske vertikale

Književnost — Autor lastavica @ 05:30

Izašao je četvrti broj broj časopisa za angažovanu književnost,
„Balkanske vertikale”.



Časopis izdaje Društvo književnika Beograda.


Urednik za poeziju Ivan Despotović čita časopis


Reč glavnog i odgovornog urednika časopisa:

„Balkanske vertikale” su časopis za angažovanu književnost, glasilo Društva Književnika Beograda, koje okuplja oko sto članova. 
Objavljen je četvrti broj i ono što je za pohvalu, još uvek ne kasnimo sa izdanjima, a znamo da velika većina književnih i naučnih časopisa kasni zbog pomanjkanja finansijskih sredstava. 
Prvi broj Balkanskih vertikala je objavljen početkom 2016. godine i izlazi na svaka četiri meseca. Ovaj časopis se bavi pre svega totalnom književnošću, znači književnošću koja barata egzistencijalnim životnim pitanjima, prikazujući stvarnost brutalno iskreno, bez straha i kompromisa. Bavi se položajem književnika u Srbiji, odnosom društva prema njima, književnom i kulturnom birokratijom, društvom u celini. 
Glasilo je podeljeno po rubrikama, a na naslovnoj strani najčešće je neki angažovani crtež, slika, karikatura, koja simbolički prikazuje naš položaj u vremenu i prostoru. Ima svoj uvodnik, najčešće neki angažovani tekst o našoj stvarnosti, tu su i zapisi sa interneta, angažovani prozni tekstovi, kratke priče, u svakom broju prikazujemo naše nagrađene članove, dajemo prikaze izdanja Društva književnika Beograda, poeziju naših članova, tu je i tema broja, kao i rubrika „Satira ili stvarnost”. 
Koristi se i ćirilićno i latinično pismo, u zavisnosti od želje autora teksta, a objavljujemo autore sa balkanskih prostora i to najviše u satiričarskom delu časopisa, gde su zastupljeni naši najpoznatiji aforističari. Tu su i satirične pesme, priče, koje upozoravaju i ohrabruju, daju nadu u istinu i otkrivaju ono što drugi ne smeju. 
To je i najveći kvalitet ovog časopisa. Sve ono o čemu se govori a ne sme biti napisano u drugim književnim časopisima, ovde se nalazi, i naši čitaoci jedva čekaju da vide novi broj. Naše glasilo je imalo promocije na značajnim mestima: u Banskom dvoru u Banja Luci, u Udruženju književnika Srbije, bibliotekama Beograda i šire, u Crnoj Gori i drugim susednim državama. 
Balkanske Vertikale su Beograd, Banja Luka, Bijeljina, Berane, Bitola, Beč. Balkanske vertikale su čovek u pravom smislu te reči. 

Urednik časopisa „Balkanske vertikale”
Srđan Simeunović Sendan


U ovom broju jedan od Vertikalinih laureata sam i ja :)



Jezero koje možete piti

Putopisi — Autor lastavica @ 06:22

Krećemo za Akmačiće na Sjeničko (Uvačko) jezero na 985 m visine. 
To je ogromna akumulacija vode za piće. 
Čekaju nas dva spojena katamarana i kapetan Salih. Zbog niskog 
vodostaja kraj stepeništa je vrlo klizava kosina.




Uvac je izvajao srpski Kolorado. Jezero Uvac bogato je ribom. 
Vazduh je čist, nema zagađivača. 


Servirano je sjeničko predjelo. Ekipa je sastavljena od povratnika,
zaljubljenika u Uvac, koji ovaj izlet ni za šta ne bi propustili.



Posle ide odlična teletina ispod sača, mekana,
zubi ne trebaju...


Sjeničko jezero zove se i Uvačko. Prvo je od sistema jezera
koja su napravljena pregrađivanjem Uvca sa dve brane. Sledeća 
su: Zlatarsko i Radoinjsko jezero. Vožnja po jezeru koje možete
piti traje 3,5 sata.





Kapetan Salih priča nam o jezeru i beloglavom supu 
(kojem sam posvetila posebnu priču). Novinarka snima.


Deo grupe posetiće Ledenu pećinu, kojoj se može prići 
samo s jezera. Kroz nju vode rendžeri.




Muškarci su lenčuge, pa Zorica i ja 
plešemo dvaput. 


Vreme se kvari, hladno i kiša.


Vraćamo se preko Zlatibora, uz neizostavni kup sa četiri 
vrste šumskog voća


 

 


Udahnuti sreću

Humor — Autor lastavica @ 07:02

Kad sam prvi put trebala stići do Molitve, pitala sam šta je
to i zašto se tako zove. Shvatićeš, rekli su. 
Shvatila sam odmah i zaljubila se na prvi pogled.



Samo pratite znakove do vidikovca...


Tamo se stiže planinarskim putevima ili terenskim vozilima




„Molitva” – gnezdo ljubavi beloglavog supa i vidikovac sa najlepšim 
pogledom na meandre Uvca, na 1247 m. Idealno mesto za boravak 
sa svojim mislima i molitvama u nedirnutoj prirodi.



Neki rizikuju za savršenu fotku... a ko se oklizne na
kliskom kamenju, do jezera će leteti 300 m.
Ne baš u komadu...


Pogled sa samog vidikovca



Vidikovac Molitva nalazi se na imanju porodice Muhović. Oni žive
od stočarstva i godinama od ove surove prirode otimaju sve što se
oteti može. Život u zabiti, oštre, duge i ledene zime darovale su 
ovim gorštacima posebnu mudrost koja se stiče u osami, u odricanju
i radu, a Bajru i njegovoj supruzi Nafiji i druženje sa prvim 
komšijama beloglavim supovima.




Viđenje sa Bajrom i Nafijom je srdačan i topli susret starih prijatelja.



A sobom obavezno ponesemo vrhunski sir i med.

Adnan nam pokazuje kako mravlja kiselina pomaže 
onima koji imaju problema s disanjem

Vratićemo se, da opet udahnemo sreću...


Vernost beloglavog supa

Humor — Autor lastavica @ 13:37

Od registrovane 104 vrste ptica beloglavi sup (Gips fulvus) je 
najznačajnija vrsta ptica u Rezervatu "Uvac". Beloglavi sup je
retka vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila do
tri metra. Prosečna težina ptice iznosi između osam i devet 
kilograma, a pojedini primerci mogu dostići težinu i do 11 kilograma.



Ovde živi velika kolonija beloglavog supa, tu na pećinama 
su njihova gnezda. 

Beloglavi sup, velika atrakcija Uvca, često se vidi kako krstari 
nebom u okolini Uvačkog jezera i meandara. Za ovo nije potrebna
nikakva posebna sreća niti traganje - ukoliko provedete nekoliko 
sati u kanjonu Uvca, gotovo je neizbežno da vidite beloglavog supa. 



Beloglavi sup je izuzetno teritorijalna ptica, svoje stanište napušta 
samo onda kada ne može da nađe ženku. Interesantno je da kada 
mužjak nađe svoju životnu saputnicu, ostaje sa njom sve do svoje 
smrti. Životni vek mu je oko 25 godina.


Ženka polaže jedno jaje zimi, krajem januara ili početkom 
februara i na njemu leže oba roditelja osam meseci naizmenično
dok se ne izleže mladunče. Gneždenje se obavlja na krečnjačkim 
stenama. Gneždenje je grupno i obrazuju se kolonije, retko izolovani 
parovi. Izlegli mladunac ostaje na gnezdu, pre prvog leta, oko četiri 
meseca. Supovi polno sazrevaju sa oko pet godina.


Uloga beloglavog supa u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i 
nezamenljiva – isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava 
širenje zaraza i na taj način obezbeđuje "prirodnu reciklažu".


Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem. Godine
1990. na teritoriji uvačkih jezera preživelo je samo sedam parova 
beloglavog supa. 1994. godine osnovan je Fond za zaštitu ptica grabljivica 
"Beloglavi sup" i otvoreno hranilište Manastirina na koje se od tada 
kontinuirano iznose tela uginulih životinja i klanični otpad. Zahvaljujući
redovnoj ishrani brojnost beloglavih supova se povećala na 100 
gnezdećih parova odnosno oko 450-500 jedinki. Tako je kolonija ove
jedinstvene vrste ptice postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi.


Smeh za nedelju

Humor — Autor lastavica @ 05:54




Kako muškarac roštilja?
1. Žena ode do prodavnice i kupi sve potrebno
2. Žena napravi salatu, povrće i desert
3. Žena pripremi meso za roštilj, poreda ga na tacnu i odnese
do roštilja, gde muškarac čeka i pije pivo
4. Muškarac poreda meso po roštilju
5. Žena uđe u kuću da proveri povrće i postavi sto
6. Žena iziđe da kaže muškarcu da meso gori i da ga treba skidati
7. Muškarac skida meso s roštilja i dodaje ženi da ga nosi
8. Žena ga postavlja na sto i servira
9. Svi hvale muža kako je dobro ispekao roštilj i govore ženi 
kako je srećnica s takvim mužem
10. Žena nakon večere posprema sto i pere sudove
11. Muškarac pita ženu je li zadovoljna što je imala ‘slobodno 
veče' i kad ga pogleda ispod oka, on gunđa kako ima žena 
koje nikad nisu zadovoljne




GOVORNI AUTOMAT BAKE I DEKE 
Dobro jutro. . . Trenutno nismo u mogućnost da vam se javimo. Molimo vas
da ostavite poruku posle zvučnog signala, biiiiiiiiip...
- Ako ste jedno od naše dece, pritisnite 1
- Ako hoćete da vam pričuvamo decu, pritisnite 2
- Ako hoćete da vam pozajmimo auto, pritisnite 3
- Ako hoćete da vam operemo i ispeglamo veš, pritisnite 4
- Ako želite da unuci prespavaju kod nas, pritisnite 5
- Ako želite da idemo po unuke u školu, pritisnite 6
- Ako hoćete da vam spremimo nedeljni ručak i da ga 
donesemo, pritisnite 7
- Ako hoćete da dođete jesti kod nas, pritisnite 8
- Ako vam treba novac, pritisnite 9
- Ako nas hoćete izvesti na večeru ili u pozorište, počnite pričati, slušamo vas!!!





Subota za smeh

Humor — Autor lastavica @ 06:23




Muž i žena došli u neki luksuzan hotel, sede u baru i vide jednu 
vrlo zgodnu devojku.
-Baš je zgodna ona tamo… šteta što je prostitutka– kaže muž.
-Sram te bilo, kako možeš za tu finu devojku da pričaš takve stvari!
-Ma, prostitutka je, sto posto!
-Ma nije – žena tvrdi. 
-Evo, dokazaću ti. Kreni polako do naše sobe, a ja ću je pokupiti 
i dovesti. Uđi pre nas u spavaću sobu, sakrij se negde i slušaj…”
I tako, sedi žena skrivena iza zavjese, kad muž dovodi djevojku…
-Dobro, kod mene se plaća unapred, to je 100 evra na sat.”
-Uh, pa to je puno para, nemam toliko…
-Pa koliko bi dao?
-Što ja znam, imam samo 10 evra.
-Onda ne znam što si me uopšte zvao! – kaže prostitutka 
i besno izađe.
Posle nekog vremena, muž i žena se vratili u bar, sede i pričaju, 
kad prostitutka prolazi pored njih i dobacuje:
-Eto vidiš što dobiješ za 10 evra! 







Mlada i privlačna devojka dobila posao sekretarice u jednoj dobroj 
firmi. Kad je prvog dana došla na posao direktor joj je dao uputstva kako
se mora ponašati:
-Znate, ja zahtevam punu preciznost u vašem radu. Na posao dolazim
u 7 sati, i na mom stolu moraju biti dnevne novine i kafa. U 7:30 morate 
mi doneti poštu i dokumentaciju za potpisivanje. U 8 sati je sastanak 
stručnog kolegija, pa morate doneti kafu i sokove, sedeti desno od 
mene i beležiti važne zaključke. Tačno u 9 sati sastanak se završava i 
Vi morate sve pospremiti, jer u 9:15 počinje vreme za seks.
Sutradan, sve se odvijalo kako je direktor i rekao. Nakon što je počistila 
kancelariju po odlasku stručnog kolegija, tačno u 9:15 ona ulazi, 
zaključava vrata i počne da se svlači. Gleda je direktor zapanjeno, i 
kada je već i gaćice počela skidati on progovori:
- Mlada damo, izgleda da ste me pogrešno shvatili. Pa neće vas j...., 
nego mene. U 9:15 počinjem primati stranke!





Čovek ulazi u prodavnicu Ferarija, razgleda pola sata,
odluči se za jedan model i pita da li može da ga proba.
Sedne sa prodavcem, izađju na auto put i pritisne gas...
100...200...300 km/h... Utom, pogleda u retrovizor, kad 
neki lik na konju ga obilazi....prođe ga i ode. Ovaj 
prikoči, okrene se i krene nazad. Opet pun gas...100...
200. 300 km/h. Kad opet ga obiđe onaj na konju.
Vrate se oni u prodavnicu i kupac sedne da razgovara 
sa glavnim gazdom prodaje Ferarija.
- I kako vam se dopada naš model? - pita ga ovaj
- O da, veoma...odlično vuče, brz je, osećaj je odličan
...samo...ima nešto...
- Jel to onaj sa konjem? - pita gazda
- Pa...da...
- Ma... budala!



Spektar boja na Pešteru

Putopisi — Autor lastavica @ 06:46



Pešter je nepregledna lepota, mnogo još ima da se vidi





Ovde izvire reka Grabovica


Stara izletnička ekipa se divi.



Vodeničar vredno radi


Kod vodenice izletnici su se sreli s bajkerima, na obostrano
zadovoljstvo.


Kako mi pristaje?


Sad ćemo posetiti farmu "Caričina" u Caričini, sastavni deo 
hotela, izvor zdrave hrane u hotelu "Borovi".


Među borovima, uz pesmu ptica, izletnicima je servirana pešterska
jagnjetina i čuveni sjenički sir. Doživljaj!


Pešterske razglednice

Putopisi — Autor lastavica @ 07:17



Putovanjima sebe smeštamo u pravi okvir i razumemo 
gde je naše mesto u svetu.



„Putovanje je mnogo više od razgledanja spomenika, 
to je duboka i trajna promena ideje življenja”( Miriam Beard).


Među predelima kojima se redovno vraćam nalazi se Pešter.
Razlog je - neprolazna ljubav na prvi pogled. Treba otići da se razume.


3180 ha Peštera je 2015. g. proglašeno za specijalni rezervat prirode
– Peštersko polje. Krećemo u foto-safari po Pešteru. 




Pešterska visoravan – se nalazi iza sedam planina (Golija, Javor, 
Zlatar, Jadovnik, Ozren, Giljeva i Žilindar). Ovo je najveća visoravan 
na Balkanskom poluostrvu. Sa nadmorskom visinom od 1.150 m i 
površinom od 63 km2 ona predstavlja jedinstvenu očaravajuću, ni sa
čim uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope. 


Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao
srpski Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i 
istorijskih spomenika, u nekim studijama su ga prozvali i srpski 
Tibet. Ovde je 26.1.2016.g. izmereno -38,5 stepeni ispod nule, 
najniži nivo od kad se meri temperatura u Srbiji.



Intervju na terenu

Videti što više, proći stazama kojima malo ko prolazi...





Sve je lepše uz sjenički sudžuk.


Zašto se Sjenica tako zove?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:39



Sjenica (na visini od 1005 m) je centar Pešterske visoravni u kome su 
srednjovekovni karavani, na putu iz Dubrovnika u Carigrad, odmarali 
konje i hranili ih senom. Odatle joj potiče ime.
Nekada je ona, zbog snegova i velikih smetova, dobar deo godine bila 
odsečena od sveta. Kroz grad i u njegovoj neposrednoj blizini protiču 
četiri reke: Uvac, Vapa, Grabovica i Jablanica, od kojih se formira 
Sjeničko jezero.







Srpska pravoslavna crkva – posvećena Sv. Petru i Pavlu iz 19. veka.




Tipični specijalitet ovog kraja su mantije, mleveno meso u testu, 
izuzetnog ukusa. Prave se i sjajne pite sa sirom i zeljanice. Pre nego 
krenemo na fotosafari, poslužuju nas ovim specijalitetima.


Uz to sjajno ide odlična domaća kafa, servirana propisno :)




Kad se završi fotosafari, smestićemo se u udoban hotel „Borovi" 
sa pogledom na Sjenicu, otvoreni bazen i šumu. 



 

 


Put putujem...

Putopisi — Autor lastavica @ 07:08


Ovaj izlet mi je sinovljev poklon za rođendan. Sine, hvala!



Krenuli smo rano ujutro iz Beograda, Keti nam je 
podelila sendviče sa sirom.



Prolazimo Ovčarsko-Kablarsku klisuru.




Stižemo u Ivanjicu, mesto u jugozapadnoj Srbiji. 




U njoj se nalazi i jedna od najstarijih hidroelektrana u Srbiji. 
U ovoj varošici je osnovan i najstariji fudbalski klub Javor. 



Ovo malo mesto na obali rijeke Moravice je danas jedno 
perspektivno turističko mesto a već godinama je 
proglašeno za vazdušnu banju. 



Stari kameni most je ponos Ivanjice.



Pogledajmo reku Moravicu s njega...



Smisao života je putovanje i ljubav... piše na boru.



Planina Golija na čijim se obroncima nalazi Ivanjica proglašena je za 
rezervat biosfere.



Nastavlja se...

 



Maramureš

Putopisi — Autor lastavica @ 07:00



Ovaj putopis učestvovao je na nagradnom konkursu Ponte Travel.
Ušao je u 10 najčitanijih. Ponudila sam im destinaciju koju turističke 
agencije jednostavno nemaju. Nije u blog stilu, nego po propozicijama 
konkursa, pa ako vam se čita duža priča, izvolite.



Moram priznati da o Maramurešu nisam znala skoro ništa, pre nego je Keti 
pozvala izletnike da ga posete. Rumunija je veličine bivše Jugoslavije, sa oko 
21 milion stanovnika, 81% Rumuna, 4% Mađara, 2% Roma, ostalo su Srbi 
(ispod 1%, nacionalna manjina) i Nemci. Današnja Rumunija može se 
podeliti na nekoliko geografskih celina: Delta Dunava, Dobruđa, Moldavija, 
Vlaška (koja se deli na Olteniju i Munteniju), Transilvanija, Maramureš 
(Maramureş), Krišana(Crişana) i Banat (istočni).
Predvideli smo pet dana puta. Krenuli smo iz Beograda autobusom duž tri 
granice, prvo duž srpske, pa mađarske pa ukrajinske. Nakon prelaza Moravita
prošli smo kroz grad kulture Temišvar (Timişoara). Prvi je u Evropi dobio 
ulično osvetljenje. Leži na dve reke, Begej i Tamiš. Poznata mu je operska 
scena i priznati univerzitet. Lepe barokne fasade uglavnom traže renoviranje.
Ulice sa visećim muškatlama na banderama, nema grafita, nema đubreta 
po ulicama i takav je utisak za sve viđene gradove.
Cilj nastavka puta je Oradea (mađarski: Nagyvárad, kolokvijalno također 
Várad), glavni grad pokrajine Bihor i regije Krišana. U pisanim se 
dokumentima prvi put pominje 1133. godine. kao rimsko naselje Varadinum.
Parkiramo se kod gradskog parka, pa pešice razgledamo uže gradsko jezgro,
Pjaca Uniri (Trg ujedinjenja) na kojem je Mesečeva crkva (Biserica cu luna),
pa u sredini trga spomenik Mihail Viklada. Desno je prelepa zelenkasta 
zgrada koja je ranije bila hotel „Crni orao”, u stilu secesije. Levo žuta gradska
kuća, pa narandžasta gradska biblioteka. Prelazimo brzi Kereš do Ferdinand
skvera, na kojem je pozorište s kraja 19. veka, koje je projektovao isti 
arhitekta kao bečku operu. Plaćamo 5 RON i obilazimo pozorište. Paralelna
ulica je Ulica Republike, gde se slikamo sa statuama četiri pesnika. Grad
je uredan, čist, bez grafita. Obilazimo obnovljenu sinagogu.


U nastavku puta sve do Satu Mare prostire se oblast Crisana, a od tog grada
je Maramureš (rum. Maramureş) na severozapadu Rumunije. Ime Maramureš
je rumunskog porekla i znači Veliki Mureš. U pisanim dokumentima prvi put 
se pominje 1199. Maramureš obuhvata dve velike doline (gornje Tise i 
središnjeg Samoša). Na jugu i severu granica je prirodna u vidu planina iz 
Karpatskog sistema, na istoku se nalazi klisura, koja odvaja ovu oblast od 
Transilvanije, a na jugozapadu Samoš odvaja Maramureš od Krišane. 
Maramureš je od davnina poznat po drvodeljstvu, odnosno izgradnji kuća i
crkava od drveta. Na listi UNESCO nalazi se osam crkava iz Maramureša.
I konačno, nakon duge vožnje duž srpske pa mađarske granice, stižemo 
u Baia Mare (Velika banja), glavni grad Maramureša. Naš hotel „Europa” 
okrepio je umorne putnike. Najbolje se običaji, nošnja i svakodnevne navike
upoznaju u Etnografskom muzeju, pa smo iskoristili priliku da ga obiđemo
i vidimo vrlo lepu postavku nošnji, zanata, umetnosti Maramureša. Prošetali
smo i centrom Baia Mare. Najviše je gradio Veliki Stefan, Stefan III Moldavski 
znan i kao Stefan Veliki. Od njegovih zadužbina još jedino postoji kula 
zvonara u Baia Mare. Deo grupe penje se u kulu, uskim zavojitim kamenim 
stepenicama. Gore je satni mehanizam, isti kao u Pragu i Budimpešti, koji
još radi, i teško zvono koje se oglašava samo u podne, jer je prejakog zvuka.


Obilazimo Muzej sela, sa kućama prenetim iz raznih delova Maramureša,
iz 18.i 19. veka, i posmatramo folklorni program dece s posebnim potrebama. 
Kroz prelepe predele vozimo se prema drvenim crkvama pod zaštitom 
UNESCO, posvećenim Sv. Arhangelima Mihailu i Gavrilu.
Prva je u Sidešti (Surdesti), građena 1766, najviša drvena crkva u Rumuniji,
grkokatolička, pokrivena sivkastim ponjavama i ukrašena vezenim 
peškirima, vrlo lepa. Nije korišćen nijedan metalni ekser, svi su drveni. 
Ulaz 5 RON, teoretski se slikanje plaća, nisu naplatili. Nastavljamo u selo 
Plopis gde se nalazi druga drvena crkva, građena 1798. Ulaz se ne 
naplaćuje, slikanje je dozvoljeno. Siromašnija je crkva, pravoslavna.


Sledećeg dana vozimo se preko planinskog prevoja Karpata, rade se
putevi, vrlo lepi predeli, mešane šume jela i hrasta. Vozimo se dolinom 
reke. Prelazimo reku Iza. Stižemo u Siget Marmatei (Sigethu Marmatei)
na ušću reke Ize u Tisu i prolazimo kroz grad. Kuće su samo duž glavnog 
puta, mesta ne idu u širinu.
Stižemo u selo Sapanča (Săpânţa) samo 3 km od granice s Ukrajinom. 
Parkiramo se blizu čuvenog Veselog groblja. Veselo groblje - Cimitirul 
Vesel, Merry Cemetery je na prvom mestu po posećenosti među 
grobljima u Evropi, a u svetu je popularnija jedino Dolina kraljeva u 
Egiptu. Groblje je čuveno po drvenim krstovima uglavnom plave boje
sa duhovito sročenim epitafima i slikama u naivnom maniru, koje 
prikazuju karakteristične scene iz života pokojnika. Seljani su prikazani 
bojama koje imaju tačno određeno značenje: svetloplava zvana i „Plava 
Sapanta” znači nadu i slobodu, žuta predstavlja plodnost, zelena život, 
crvena boja označava strast, a crna brzu i iznenadnu smrt. Neobičan 
običaj oslikavanja drvenih krstova započeo je grobar, a slikar naivac, 
Stan loan Patras koji je izradio prvi ovakav spomenik davne 1935. 
On je do svoje smrti 1977. godine napravio preko 800 spomenika.
Danas je groblje muzej na otvorenom i turistička atrakcija.



Vraćamo se u Siget Marmatei (Sigethu Marmatei) i na 35 stepeni 
sledi šetnja do ustanove evropskog sećanja, memorijalnog centra 
žrtvama komunizma. Corneliu Coposu street 4. Memorialul victimelor
comunismului al rezistentei (The memorial of the victims of communism 
and of the resistance), International Centre for Studies into Communism
i Sighet Memorial Museum, koji je osnovali 1993 Ana Blandiana i 
Romulus Rusan. Muzej je ustvari zatvor izgrađen 1857. Restauracija 
zatvora je završena 2000 i svaka je ćelija postala muzejska soba, 
a sve zajedno daje hronologiju totalitarnog sistema u komunističkoj 
Rumuniji. U vreme totalitarnog režima sprovođene su mere represije
i 1950-1955 je 200 bivših ministara, članova parlamenta, novinara, 
sveštenih lica dovedeno ovde u tajnosti. Koliko ih je ukupno bilo, nisam
našla podatak, pominje se 200 000. Na ulazu je mapa zatvora, radnih
logora i političkih groblja u Rumuniji. Sa tugom i zgražanjem obilazimo
sobe. Na ulaznim vratima je moto: „Saznaćete istinu i istina će vas 
osloboditi”. Druga ćelija u prizemlju desno je originalna, u njoj je umro 
Iuliu Maniu – predsednik Narodne seljačke partije, jedna od pionira 
demokratije u Rumuniji. Uhapšen je kad je imao 74 godine i ovde je
umro sa 80. Primenjivane su razne metode mučenja, na prvom spratu
je Crna ćelija za kažnjavanje, bez svetla, s lancima na podu. Nisam 
je slikala jer se grupa dece igrala... nisu shvatili. U dvorištu je kapela 
gde mnogi posetioci pale sveća za duše žrtava.
Dalje nastavljamo u Muzej sela sa postavkom kuća iz cele Rumunije, 
pa u mesto Barsana (Bârsana), do pravoslavnog manastira Barsane, 
posvećenog dvanaestorici svetih apostola. Predivan manastirski 
kompleks izgrađen je od drveta i kamena. Zbog svoje lepote i duhovne
važnosti manastirski kompleks Barsana nalazi se na UNESCO listi 
svetske kulturne baštine. Prvobitno je osnovan početkom 14 veka, 
da bi bio potpuno uništen 1791. godine. Posle više od 200 godina 
manastir je kompletno obnovljen i danas privlači veliki broj posetilaca
i vernika. U sklopu kompleksa 2005. godine je otvoren muzej u kojem 
se nalazi kolekcija starih knjiga i ikona. Barsana je ženski manastir 
i u njemu trenutno boravi 11 monahinja koje vredno rade i održavaju
manastirski kompleks.



Četvrtog dana puta žurimo u mesto Viseu de Sus na voz, Mocanita 
(čita se mokanica). Planirana je vožnja prugom uskog koloseka
izgrađenom 1932 na kojoj saobraća kompozicija koju vuče parna 
lokomotiva- jedini voz te vrste u Evropi. Od prvobitnih 46 km pruge
danas se u turističke svrhe koristi 21 km sa visinskom razlikom od 
536 m. Sledi nam duga i neudobna vožnja sa čestim pauzama pored
nabujale i brze reke Vaser do odmorišta, pa se vraćamo nakon 90 
minuta. Nazad ide nešto brže. Prava vožnja je nešto manje od 2 sata, 
a od polaska do povratka trebalo nam je 6 sati.


Nastavljamo put ka Klužu kroz lepe planinske predele. Kluž (Cluj 
Napoca) je centar Transilvanije, grad Matije Korvina, četvrti grad po 
veličini u Rumuniji, danas jedan od najvažnijih akademskih, kulturnih, 
industrijskih i biznis centara u Rumuniji. Smeštamo se u prelepi hotel 
„Royal Classic”. Petog dana idemo busem u centar. Praznik je Sv.
Trojice, Duhovi, lepo obučen narod ide u crkvu, sluša se liturgija i u
parku, jer nema dovoljno mesta za sve. Sledi obilazak grada pešice: 
Episkopska pravoslavna crkva, koju zovu Mitropolija (puna vernika), 
zidana 1930-1939, kupola je kopija kupole Aja Sofije. Ispred je
spomenik Avram Iancu, pravnika, revolucionara. Zgrada opere i 
pozorišta, pa Vučica, dar Rima Klužu, Gradska kuća, spomenik 
Ioan Ratiu koji je prvi zatražio samostalnost Transilvanije nakon 
unije sa Vlaškom. Misao na spomeniku: „Postojanje jednog naroda 
se ne diskutuje nego potvrđuje”. Piaca Uniri, spomenik Korvinu 
(Mathias Rex) koji je rođen u Klužu. Rimokatolička gotska katedrala
(Biserica Sfantul Mihail, crkva Sv. Mihajla, najveća rimokatolička 
katedrala u Rumuniji. Idemo u stari deo grada, do kuće Matije 
Korvina. Odmor uz odličnu kafu u „Bistro Viena” u muškatlama. 
Prolazimo zidine starog Kluža.


Čeka nas 500 km puta do Beograda. Vraćamo sat unazad nakon
granice i obećavamo da ćemo se vratiti...

Ko je raspoložen za malo smeha?

Humor — Autor lastavica @ 19:30











Otoplilo...



 

 


«Prethodni   1 2 3 ... 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 ... 36 37 38  Sledeći»

Powered by blog.rs