Lastavica

Koji je pravi pravac?

Fotografija — Autor lastavica @ 06:42



Šta nam kažu znakovi pored puta? Samo pravce ili mnogo više?



Prošetajte Adom Ciganlijom i navratite u Adu safarii 


U Vrnjačkoj banji ima mnogo toga da se vidi i ovaj putokaz
to tvrdi


Zagreb je tamo. Niste znali? Sada znate.


Navratite u Krapinu


Iz Lisabona biste željeli u Cascais? Može, ovuda.



Stanice crvenog busa su jasno označene


Sintra ima mnogo lijepog. Evo ovuda!



U Sintri je rado boravio i lord Byron


U Beču, ovde se može obići originalna kuća arhitekte
Hundertwasser-a


Rado bih ovim rimskim stazama ponovo...


Da, ovo je sve što vam treba...


U to ime, zasladimo!

 

 


UPS

Ples — Autor lastavica @ 06:23



Neprocenjiva je vrednost plesa, kao najbolje antistres i fizikalne terapije.



UPS ponovo pleše (Uživaj u Plesu i Smehu)! U novoj plesnoj sezoni
sin i ja pomažemo početnicima. Branimir Savić vodi sigurno, 
autoritativno i vedro!




I iskusniji su se okupili. Naplesali smo se slatko.
Između plesova, ostavljam foto trag.






Trebaće vremena da se ove grupe osposobe za bal, ali biće i to,
pa ćemo ovu fotografiju tada smatrati zastarelom.


Kad nas pesma potpiše...

Književnost — Autor lastavica @ 06:40



Boris Jovanović Kastel
(slika s neta)






Pesnik Boris Jovanović Kastel je uz ovaj video napisao:
"Kada budvanski osnovci u renesansnim odeždama na prigodnoj 
manifestaciji čitaju moje pjesme "More u džepovima " i "Bonaca" 
pod zidinama, zahvaljujući koleginici Zorici Joksimović, pomislim 
da za poeziju ima nade."

-Ima nade za dobru poeziju, opstajala je i opstaće,
odgovorila sam.


- Anka, to je pjesma iz knjige Ručak na hridini objavljene i na 
slovenačkom jeziku. Evo je u pdf formatu pa pogledaj ako imaš 
vremena

-Hvala Ti na ovoj poetskoj gozbi 

-Hvala tebi. I ostale knjige, neke u pdf formatu a neke u issuu
verziji, možeš naći na sajtu.

-Biće mi zadovoljstvo 

I ostade mi pogled na: 
"Ali ako me more
otuđeno i naslijeđeno
zbog nekoliko nevinih pučina
ostavi..."


-Da, Anka, često prepoznam svoje stihove iako niti jedan ne znam 
napamet niti navesti pjesmu u kojoj knjizi je zastupljena. Čudno ali je tako.

-Ni ja ne znam svoje pesme napamet. Samo jednu, jer je moj simbol. 
Pesme iznedrimo u trenucima inspiracije, one su neponovljive 
kao i taj trenutak i čemu ih pamtiti?


-Baš tako. U pravu si i ti to razumiješ odlično.

-Ne možemo pisati jer to hoćemo, nego samo onda 
kad se pesma sama piše..


-I nas samo potpiše...

-Divno nadopunjena misao :) 



MORE U DŽEPOVIMA

Kada se vratio sa južnih mora,
govorio je ulicama Cetinja –
Ja sam Venecijanac,
ja sam Venecijanac iz doba Vivaldija
i donosim vam more u džepovima.
Svi su mu se smijali.
Kad Cetinje zimi poplavi
i ostanu da vire samo stare
crnogorske zastave sa malteškim krstom,
svi su ćutali i molili ga
da vrati more odakle ga je donio.
Ali džepovi su bili šuplji...

(Boris Jovanović Kastel

"Autora pjesme kritika smatra najznačajnijim crnogorskim pjesnikom 
mediteranske provenijencije")

Moja ti

Vesti — Autor lastavica @ 07:16



Ima dana koji nisu naročiti, ali završe savršeno. U pozorištu
"Atelje 212" čekale su me dve karte za novu (rasprodatu) 
predstavu "Moja ti." Hvala jednom velikom srcu!



"Predstava "Moja ti" nastala je po pobedničkom komadu Olge 
Dimitrijević "Kako je dobro videti te opet", na konkursu Sterijinog 
pozorja za savremeni dramski tekst 2014. godine. Uloge u predstavi
tumače: Svetlana Bojković, Gorica Popović, Tanja Bošković, 
Sofija Juričan i Ivan Mihailović. Pijanistkinja: Gorica Šutić."(b92)
(slika sa zvanične stranice Ateljea 212)


"Moja ti" je imala premijeru u septembru. Tri stare žene, koje
igraju maestralne primadone Svetlana Bojković, Tanja Bošković
i Gorica Popović, oživeće nam Jugoslaviju koje više nema i 
vremena u kojima se znao red, zakon i poredak. Smejaćemo
se gorko na sve aluzije. To što je okosnica priče lezbijska ljubav,
nije i suština priče. Ako su ljudi- ljudi, moguće je sve.
(slike sa zvanične stranice Ateljea 212)




Oduševljenje predstavom podelila sam sa izletnicom i plesačicom,
Slađanom. Valjalo je i nazdraviti dobrim vinom za divno veče. 
Zaključak: treba ponoviti!


Nedeljni humor

Humor — Autor lastavica @ 07:43



Kako se zove čovek koji radi na pumpi?
-Benzioner.


Uđe neki smrdljivi pijanac sa poderanim ruksakom i starim
novinama u autobus i sedne pored sveštenika. 
Izvadi flašu s rakijom, popije u jednom cugu sve što je preostalo,
štucne, uzme svoje novine i počne čitati.
Fratar se pravi kao da pijanac ne postoji i skriva svoju nelagodu.
Nakon par minuta pijanac se zagleda u njega i pita:
-Čujte, oče, recite Vi meni od kog vraga se dobija taj artritis?
Zasmetan, fratar mu sarkastično odgovori:
-Da, artritis je posledica pokvarenog života, odlaženja grešnim 
ženama, prekomernog pušenja i odanosti piću, posebno žestokom
alkoholu, od opijanja koja završavaju noćima provedenim s 
prostitutkama i od mnogih drugih svinjarija i gadosti!
-A u p..ku materinu - odvrati pijanac i nastavi čitati.
Ubrzo, razmislivši što je izgovorio jadnom pijancu, fratar se 
oseti krivim i odluči ispričati mu se, te pun razumevanja kaže: 
-Oprostite, nisam nameravao biti tako grub, ali recite mi od kada 
bolujete od artritisa?
-Ja? Ma neeee, nemam ja tu bolest, samo sam čitao ovaj članak 
u novinama gde kaže da papa pati od artritisa već nekoliko godina.









U Saudijskoj Arabiji žene konačno mogu da voze





Subota na blogu

Humor — Autor lastavica @ 08:22






Ćerka: „Tata, ja se vraćam kući da organizujem svoje venčanje,
tako da spremi svoju štednu knjižicu. Hoću da te obradujem, 
zaljubljena sam u dečka koji je trenutno daleko od mene. 
Ja sam u Kaliforniji, a on živi u Njujorku. Upoznali smo se preko
dejting sajta, znaš, to je sajt preko kojeg tražiš svoju srodnu dušu. 
Sprijateljili smo se na Fejsbuku, vodimo duge razgovore preko
Whatsappa, proslavili smo dva meseca veze preko Vajbera a 
on me je na kraju zaprosio preko Skajpa. Tata, potreban mi je
tvoj blagoslov, iskrene želje i čestitke, kao i veliko venčanje.“
Otac: „Stvarno!!! Baš mi je drago. Onda možete da se venčate
na Tviteru, zabavljate na Tangu, kupite svoju decu preko Amazona
i da ih plaćate putem Pejpala. A ako se desi da se posvađaš sa 
budućim mužem, i odlučiš da se razvedeš, prodaj ga preko Ibeja!


 















Vilinski izlet

Putopisi — Autor lastavica @ 07:54



Nećemo danas pričati o vilama, kao čarobnicama, ni o vilama 
kao alatu, nego o banjskim vilama.




Vrnjačka Banja se može pohvaliti da u njoj skoro dva veka traje 
organizovani turizam. Smeštaj u Vrnjačkoj Banji se deli na hotelski 
smeštaj, privatni smeštaj apartmanskog tipa, vile i kuće za izdavanje
kao i specijalizovani centar za lečenje "Merkur". Dosad nije bilo 
organizovanih tura obilaska starih banjskih vila, a sada je Keti to 
zatražila i vodič Natalija vodi nas u obilazak sa inspirativnom pričom
o vilama iz perioda baroka, neoklasicizma, moderne i narodnog graditeljstva.
Od preko 200 banjskih vila obišli smo 22.

Vila Savka sa lepim stepeništem, sazidala su je braća Popović. 
Danas je aktivan ugostiteljski objekat.


Vila Minjon, ranije vila Luvr, posve preuređena, u dva objekta. Obilazimo 
luksuzne apartmane.



Vilu Njujork 
gradile su je sestre Mađarice Tinčike uz pomoć brata
u Americi, pa se zato tako zove


Vila Gavrić- sagradio je dr Đuro Gavrić, ratni predsednik banje, koji je
tada uveo i svoj novac za plaćanje banjskih usluga. Ima bogatu plastiku
oko prozora i vrata.


Ukleta vila, Vila Ćirić nekad je bila vila Đorđević i pripadala tada 
najbogatijoj porodici u Srbiji. Vila je poznata kao najveća misterija Banje. 
Reč je o divnoj građevini, pastelnožute nijanse, iz 30-tih godina prošlog 
veka, u stilu moderne. Istorijske činjenice kažu da su u ovoj vili tokom 
Drugog svetskog rata mučeni i ubijani Jevreji, a da se nakon rata, kada 
je u njoj bila smeštena Ozna, na isti način postupalo sa protivnicima 
komunizima. Godinama kasnije, kada je Vila pretvorena u vrtić, oni koji 
su u njoj radili svedočili su o čudnim zvucima, mirisu krvi i nizu drugih 
neobjašnjivih aktivnosti. Kada je kuća konačno prešla u privatno vlasništvo 
nijedan od vlasnika nije uspeo da se u njoj zadrži duže od dve godine. 
Kako meštani tvrde, u njoj već godinama niko ne živi.Danas, vila je 
ograđena bodljikavom žicom, roletne na svim prozorima su uvek spuštene
ali je travnjak uredno potšišan i u dvorištu se mogu videti dva rasna psa.


Vila Kopaonik, naziva se i Titova vila, iako nema dokaza da je Tito ikada
tu boravio. Sazidala je bogata porodica Teokarović, kao vilu prve kategorije.


Vila Rivijera porodice Popčić, s ogradom od kovanog gvožđa.


Vila Snežnik, jedna od najstarijih banjskih vila, nalazi se na samoj 
promenadi u mirnijem delu, u parku pored Vrnjačke reke i mineralnih 
izvora Jezera i Snežnika. Sazidala je Milka Vuletić. Tu je rado odsedala
Desanka Maksimović.


Vila Anđelija je na 50 m od izvora Jezero, podignuta 1909. Prizemna 
gradnja s bogatom drvenom dekoracijom.


Hotel Promenada je nekad bila Vila Turkulović. Desant na Drvar, ili 
operacija "Konjićev skok", smišljen je u Vrnjačkoj Banji u tadašnjoj vili 
"Turkulović", čija je vlasnica bila Miroslava Turkulović. U vili se na podu
nalazi mozaik "Konjićev skok", koji predstavlja vilinog konjica u vodi 
kao simbol Vrnjačke Banje. Nemačka komanda je 17. maja 1944. g., 
nedelju dana pre Desanta na Drvar, operaciju nazvala "Konjićev skok", 
upravo po mozaiku koji se nalazio u vili u kojoj je lov na partizanskog 
komandanta Josipa Broza Tita osmišljen.


Vili Zora- je sada banjska čitaonica. Inače je tu bila prva 
banjska poliklinika, gde je ordinirao dr Mišić.

Na padini Crkvenog brda su podignute tri lepe stilske zgrade,
vila Slavuj Save Obradovića, trgovca iz Velikog Gradišta, vila Grlica
i vila Carić, kombinacija opeke, kamena i drveta. 



Vilu Avala-podigao je Boško Janković, spojivši dve
odvojene vile.


Neke od vila koje nisu u naročito dobrom stanju, neću
vam danas pokazati. Radije vas zovem na kafu.

Nepoznato u poznatom

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30



Jako je teško smisliti još neku destinaciju na kojoj nismo bili. Ali Keti ne
bi bila ko jeste kad ne bi i u poznatim destinacijama pronašla nepoznato.



Stižemo u Vrnjačku banju na severnim obroncima planine Goč. 


To je vazdušna oaza sa mineralnim izvorima. Njeni izvori bili su 
poznati još starim Rimljanima. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih 
voda seže u duboku prošlost, o čemu svedoči pronađeni rimski izvor 
prilikom kaptaže vrnjačke tople mineralne vode 1924. godine i 
mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora.


Jedna od velikih prednosti i lepota Vrnjačke Banje je svakako u tome
što ona poseduje oko 60 ha površine bez saobraćaja. U njoj je moguće
iskusiti mir i uživati u prirodnom ambijentu, prostranim zelenim 
površinama, obroncima Goča prekrivenim stoletnim stablima i svakako
vrnjačkom parku koji dominira banjom i za koga se nadaleko zna. Franc 
Vinter, tada zadužen za mnoge projekte u Vrnjačkoj Banji, dao je svoj 
doprinos i vrnjačkom parku, kada je 1893. godine napravio nacrte 
novog parka. U saradnji sa baštovanom Johanom Janučekom, on je
sagradio prvi staklenik u banji čija je svrha bila uzgajanje sadnica 
potrebnih za uređenje banjskog parka. Vremenom vrnjački park je 
nadograđivan, u njemu se prepliću engleski i francuski stil, a nedavno 
je dobio i nov kutak za odmor finansiran od strane japanske vlade – japanski vrt.


U osvit Prvog svetskog rata zavoleli su se učiteljica Nada i srpski 
oficir Relja i jedno drugom obećali. Ali, došao je rat. Relja odlazi u 
Grčku na ratište. Zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje raskida 
zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbi legenda ne kazuje ništa, 
ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjčanin. Zbog prevelike tuge 
ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrećna.
Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju 
ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i 
vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje 
a ključeve simbolično bacaju u reku. Došli su novi ratovi i nova 
stradanja. Priča je bila zaboravljena a običaj devojaka da „vezuju" 
svoju ljubav se izobičajio. Sve dok Desanka Maksimović, po pričanju
starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjačkoj Banji nije saznala 
za ovu tragičnu priču i inspirisana njome napisala jednu od svojih 
najlepših ljubavnih pesama: Molitva za ljubav. Iako smo skloni 
zaboravu ova priča ipak nije zaboravljena; Da bi produžili njen 
život mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja" svoje ljubavi, 
a most nazvali Most ljubavi.


Dosad nije bilo organizovanih tura obilaska starih banjskih vila, 
a sada je Keti to zatražila i vodič Natalija vodi nas u obilazak sa 
inspirativnom pričom o vilama iz perioda baroka, neoklasicizma, 
moderne i narodnog graditeljstva. Od preko 200 banjskih vila 
obišli smo 22. O tome ćemo u sutrašnjem postu.




Nastavljamo u vinariju Grabak. U otvorenom paviljonu probamo 
belo bino Bela paunica, sovinjon, roze i crni kaberne Siva vrana. 
Ručamo lepo predjelo, teletinu i janjetinu ispod sača. Obilazimo 
kompleks vinarije: vinograd, vinariju, terene za tenis, bazene, igrališta.







Obilazimo porodični rasadnik Manojlović u selu Stopanja, sa mnogo
kalemljenih biljaka, mediteranskim rastinjem, četinarima, bonsai vrstama





A o banjskim vilama ćemo pričati sutra.

Dunavska veselica

Fotografija — Autor lastavica @ 06:01

Kad nam se neko mesto dopadne, ponavljamo. Brod "Marinero"
postaje mesto dunavske veselice.




Deo grupe se vozio Dunavom i Savom, a deo je direktno 
došao na ručak.


Kakav ručak? Ovakav!





A stiže nam i muzika? Kakva? Ovakva! Trio "Marinero"




I šta bismo drugo nego pevali i plesali?






I Žika Šarenica nam se pridružio i snimao. 
Biće nas na TV.


Raspoloženje sjajno. Samo jedan zaključak: moramo ponoviti.


Smešni utorak

Humor — Autor lastavica @ 06:10











Grupa udatih žena je bila na seminaru sa temom Koliko ima ljubavi u vašem braku?
Pitali su ih:
– Koliko vas voli svoje muževe?
Sve su podigle ruke.
– Kada ste posljednji put rekli mužu da ga volite?
Neke su odgovorile danas, neke pre par dana, a neke su rekle da se ne sećaju.
Onda su im rekli da svojim muževima pošalju sledeći SMS:
“Volim te dušo”. I da sačekaju odgovore…
A evo nekih odgovora muževa:
1. K’o je to?
2. Ooo, majko moje dece, da li si bolesna?
3. I ja tebe. (bio je samo jedan)
4. Šta je sad? Opet si slupala auto?
5. Ne razumem? Šta to znači?
6. Šta si sad uradila!? Ovog puta ti ne opraštam!
7. !!!???
8. Ne glumi ludilo, samo mi reci koliko ti treba para?
9. Da li sanjam?
10. Ako mi ne kažeš za koga je ova poruka, neko će biti mrtav!?
11. Lepo sam te zamolio da više ne piješ. Ako nastaviš, definitivno te ostavljam…






Kad se stapaju dve reke

Putopisi — Autor lastavica @ 05:42



Uz „Marinero“ na Zemunskom keju privezan je katamaran Jovana 
Đorđevića. Između dve kiše provozaćemo se rekama.




Pontonski most za Lido je uklonjen i sada plovimo novim
putem. Prolazimo pored Velikog ratnog ostrva



Desno ostaje hotel "Jugoslavija"



Nema više pontona pa se vozimo rukavcem Dunava, jak vetar, 
prolazimo pored nekadašnjeg komandnog broda „Kozara“. 


Malo ratno ostrvo, lete labudovi, kolonija pataka živi u harmoniji sa 
138 vrsta ptica u ovom ptičjem raju. 


Vidi se Veliko ratno ostrvo i Kalemegdan.



Ulazimo u savski amfiteatar, u Savu, vetar je slabiji, voda zelena, 
na 1171 km od Crnog mora.



Savsko pristanište i Saborna crkva građena 1837.


Prolazimo ispod Brankovog mosta, vidimo Beograd na vodi. 
Ne bi se reklo da napreduje.



Dubina Save 15 m. Temperatura vode i spoljna su iste, 21 stepen.
Kad se brod okrene, vidimo Sabornu crkvu.


Ispod Kalemegdana nanizani su kruzeri.


Jedan brod ima zlatno srce :)


Sve to gleda Pobednik


Pecaroši love u mutnom...


Kula Nebojša i obrisi kalemegdanske tvrđave


Desno od Kule Nebojše crkva Ružica sa zelenim krovom, 
u kojoj se čuva čestica moštiju svete Petke


Crvena bova označava mesto gde Dunav u smeđem odelu
ljubi Savu u zelenoj haljini. 



Neverovatno je jasna granica dve reke


U daljini se vide Gardoš i crkva na groblju.


Iskrcavamo se na "Marinero"




Bogat ručak uz dobru uslugu i muziku. 




Na sigurnom smo za vreme oluje, vraćamo se između dve kiše.


Nedeljaaaaaaa

Humor — Autor lastavica @ 05:40

<

















Prva lekarka u Srbiji

Vesti — Autor lastavica @ 06:14



"U petak 29. septembra 2017. godine u 12 časova u okviru Srpskog 
lekarskog društva u Beogradu otkrivena je bista prvoj lekarki u Srbiji 
dr Draginji Dragi Ljočić. 



Zamisao lekara Sekcije za umetnost, kulturu i humanost SLD realizovana 
je uz podršku lekarki Srbije. Bista dr Ljočić rad je i poklon akademika medicine
Vladimira Jokanovića koji je do sada izvajao preko stotinu bisti znamenitih 
lekara i drugih ličnosti sa naših prostora. Lekari umetnici predvođeni autorom 
ove biste godinama u okviru Srpskog lekarskog društva ispisuju istoriju 
medicine umetničkim delima. 



Dr Draga Ljočić (1855–1926 ), rođena Šapčanka, lekarka koja je završila
studije medicine kao druga žena u Cirihu (Švajcarska) u drugoj polovini 
19. veka, borila se i izborila u Srbiji za njihovo učešće u lekarskoj profesiji.
Najpre je polagala ispit pred komisijom da bi se kolege uverile da im je 
po znanju ravna, da bi to višestruko potvrdila u srpskom vojnom sanitetu 
u svim oslobodilačkim ratovima svoga vremena.


Dr Draga Ljočić je prva žena koja je učestvovala u uređivanju našeg 
najstarijeg medicinskog časopisa „Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo”,
organa Srpskog lekarskog društva, koje je po vremenu osnivanja– pre 
145 godina (1872) treće u Evropi!


Pozivu Sekcije da se izlije bista dr Drage Ljočić, filantropu i zaštitniku dece, 
u kratkom roku odazvalo se preko 500 priložnika među kojima su njeni 
članovi, lekari više podružnica, drugih sekcija Društva, udruženja lekara 
van Društva kao i članovi lekarskih porodica. 


Na zdušnoj podršci najtoplije svima zahvaljujemo a medije pozivamo 
da zabeleže ovaj za našu sredinu važan događaj „ispisivanja u bronzi”
lika prve lekarke u Srbiji koja je snagom, hrabrošću i mudrošću uvela 
kod nas žene u lekarsku profesiju.
Sekcija za umetnost, kulturu i humanost SLD 
dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović, sekretar"


Tekst je napisala dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović


fotografije snimila:
prim.dr Anka Stanojčić

Volite li konje?

Fotografija — Autor lastavica @ 07:05


Uvek je zanimljivo videti divlje konje na Kupresu. Srela sam ih
i na putu u Makarsku.




Ovaj lepotan pripada ergeli Fantast


Ovi rade za policiju


Konjički klub "Urban cowboy", Grocka




Ovaj konjić treba nove cipele


U ergeli Kelebija sanjari ovaj lepotan


U Trešnjevcu konji su vukli prikolice u kojima su izletnici
sedeli na balama sena





Ergela Zobnatica sa tradicijom odgoja rasnih konja dugom
preko dve stotine godina. 


Ni u Vatikanu se ne može bez konja :)

Volite li konje?

Arivederci, Makarska!

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30



Nažalost, vreme našeg odmora je završeno. Trebamo se
podraviti s Makarskom za ovo leto. Taman i leto završava...




Jutro započinje odrazom u neobičnom ogledalu...



Nastavlja se šetnjom pored hotela "Dalmacija" 
pored čijeg ferala me svojevremeno suprug zaprosio...


Nastavlja se plažom, jednom od najlepših za koje znam


Mnogi odavde započinju posetu Makarskoj. 
Autobuska stanica.


Moje rodno mesto, 100 m od mora. Ovo je bio 
franjevački samostan, pa godinama bolnica, 
pa sada ponovo franjevački samostan.


Nezaboravni Dr Martin Petković je odredio moj 
životni put lekara. Ovde je stanovao...


Nosim svoju novu knjigu u makarsku Gradsku knjižnicu. Tu se 
mogu naći i prethodne tri.




Posećujem svoje drage koji večno sanjaju


Još jedna šetnja Kalalargom...


Pozdrav s Tinom


Kafa zna se, kod "Kostele" ili u "Biokovo"




Susret sa starom školskom drugaricom


I uz kafu knjiga "More mora" sa posebnom posvetom


Pa makarska luka, naravno




Nema veze ako odjednom pljusne kiša


Tu je onda "Čoveče , ne ljuti se"


Za pozdravni ručak, ušate.



...i oproštajni kolač od sira u "Fantazija"


ili sladoled u "Romana"... može oboje


Noć se spušta, valja partit...



Laku noć, Makarska... i doviđenja!


Meseče srebrni...


 

 


«Prethodni   1 2 3 ... 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 ... 43 44 45  Sledeći»

Powered by blog.rs