Lastavica

Još jedan dan života više (Ravništarka)

Putopisi — Autor lastavica @ 06:01



Pećina Ravništarka je rečna pećina i nalazi se u ataru sela Ravnište,
oko 12 km od Kučeva. 


Ravništarka spada u red većih pećina na tlu Srbije.
Silazimo niz dosta stepenica do ulaznih vrata Ravništarke. 



Ova pećina sa predivnim svodovima, sasvim je različita od Ceremošnje. 
Otvorena je za posetioce početkom 2008. godine. Nalazi se na nadmorskoj 
visini od 406 metara. Prosečna temperatura u pećini je 8 stepeni. 


Glavni kanal dug je 502 m, a ukupna dužina pećinskih kanala je 589 m. 


Pored staze rastu gljive.


Ovo je prva figura koja je dobila ime - Rudonja, po prvoj osobi
koja se usudila da uđe u pećinu.


Kroz pećinu protiče potok Ponorac, koji izvire dva kilometara uzvodno 
u Bisinoj pećini. Ima samo jednu dvoranu „Crni dvorac“, dugu 43, široku 20
i visine 12 metara. 


Sva je pećina u obliku dugačkog kanala sa lepim pećinskim 
nakitom, kojem je imena davao Radenko Lazarević. 


U pećini se posebno izdvajaju: Šarac kraljevića Marka, Glavonje i Lepa 
Ravništarka, koja je ujedno i amblem pećine. 





Evo i slona


Na kraju se pećinski put strmo uzdiže, jedan prolaz je vrlo uzan, 
stepenicama idemo na izlaz odakle se lakše popeti do autobusa. 
Dobili smo dan života više :)



Na izlazu nas je dočekalo cveće, koje smo
samo fotoaparatom ubrali.




Ručamo na terasi lepe kuće iznad stepenica koje vode u pećinu. Predjelo je
kačamak sa dobrim sirom, zatim ide čorba, pa seosko meso (gulaš sa 
svežim i suvim mesom) uz šopsku salatu.








Dan života više (Ceremošnja)

Putopisi — Autor lastavica @ 05:58

Na put smo poveli specijalnog gosta. To je poznati srpski speleolog
profesor Radenko Lazarević, 93 godine, koji je 20 godina proveo 
otkrivajući i uređujući pećine po bivšoj Jugoslaviji. Objavio je brojne 
knjige na teme speleologije, glaciologije, kartiranja erozije, eksperimentalnih
istraživanja vodne erozije o klizištima.


Autor je 170 naučnih radova iz ovih oblasti, a uradio je više desetina
speleoloških projekata i studija. Prema njegovim projektima i pod njegovim 
neposrednim nadzorom uređene su za turističke posete pećine: Rajkova
pećina kod Majdanpeka (otvorena 1975), Lazareva i Vernjikica kod Zlota, 
Ceremošnja kodKučeva (otvorena 1980), Risovača kod Aranđelovca, 
Petnička kod Valjeva, Potpećka pećina kod Užica i Ledenica kod Bosanskog Grahova. 


Osim toga, uradio je projekte za turističko aktiviranje još pet pećina 
(Ravništarka kod Kučeva, Stopića pećina na Zlatiboru, Vaganska kod Šipova, 
Čađava kod Bosanskog Grahova i Orlovača kod Sarajeva). Radenko kaže da 
Srbija nema velike površine krečnjačkih stena u kojima se formiraju pećine, 
ali ima najviše uređenih pećina u bivšoj Jugoslaviji. Iz iskustva on kaže: 
„Svaka poseta pećini je dan života više!”


U turističku ponudu opštine Kučevo uvršćena je i pećina Ceremošnja koja je
jedna od najlepših podzemnih odaja Srbije. Od Beograda je udaljena oko 150,
a od Kučeva oko petnaestak kilometara. 



Nalazi se u severozapadnom podnožju Homoljskih planina sa ulazom koji 
je visok 532 m. Uredio ju je Radenko Lazarević i otvorena je 1980. 


Ulaznim kanalom koji je dugačak 87 m od ulaza pećine dolazi se do 
dvorane Arena. Ulazni kanal je siromašan nakitom, a plafon je snežno 
bele boje. 



Prolazi se dužina od 431 m. U njoj je jedna od najvećih i najlepših dvorana
u krasu Srbije, koja je toliko akustična da se sličan primer teško može naći. 
Arena je najveća i najatraktivnija dvorana u Ceremošnji. Dvorana je 
nepravilno kružnog obima i veoma podseća na amfiteatre starog Rima, 
tako da je ime Arena za nju vrlo prikladno. Širina Arene kreće se od 40-50 m, 
a visina od 20-24 m. Pećinski nakit u Areni je vrhunskog kvaliteta.




U pećini preovladava bela boja, koju stvara krečni kalcit. 
Ceremošnja spada u žive pećine, što znači da se ukrasi
u njoj još stvaraju.


Odozgo se spuštaju stalaktiti, odozdo rastu stalagmiti, a kad se spoje,
dobija se stub. Pećinski stub „Na večnoj straži“ je amblem Ceremošnje


Dvorana makarona nazvana je po stakaktitima oblika makarona.


Kadice ljubavi i sreće skupljaju parice...


Vidi se Babeićev opanak (opanak hajduka Babeića propao kroz svod :)


Najlepši pećinski stub je „Lepa Vlajna", od kristalnog iskričavog belog 
kalcita koji simbolizuje ženu ovog podneblja. U sredini je lepi Jova, a 
kumovi gore desno.



Lep je i „Vodopad".


Prelazimo u kanal i izlazimo na drugoj strani pećine, nakon sat 
vremena boravka u pećini. Dobili smo dan života više :)


 


Klupa s pogledom na Kučevo

Putopisi — Autor lastavica @ 05:59



Ovaj izlet mi je Ljerin poklon za rođendan. Ljera, hvala!
Zaputili smo se autoputem ka Nišu, odvajanje za Požarevac pa u 
Istočnu Srbiju. 


Stižemo u Kučevo, koje se nalazi na nadmorskoj 
visini od 700 m u plodonosnoj ravnici Zvižd, kroz koju protiče reka 
Pek, poznata od rimskih vremena po ispiranju zlata. 




Pogrešno se smatra srcem Homolja. Rodno je mesto Đorđa Marjanovića.


U 15. veku su Turci iz Kučeva proterali Srbe u Rumuniju, iz koje su se 
Srbi vratili posle više od 300 godina zadržavši romanizovani dijalekt 
rumunskog jezika. Danas se oni nazivaju Vlasima i čine posebnu etno 
grupu sa paganskim neiščišćenim srpskim običajima i pretežno su 
nastanjeni u selima oko Kučeva, a i šire.



Nastavljamo u selo Neresnica, starijeg postanka na šta ukazuju prvi 
radovi na ispiranju zlata u neposrednoj blizini. 
Sledi poseta letnjikovcu kraljevske porodice Karađorđević, nekad
velelepnom, a sada devastiranom objektu. Započeta je obnova.


U Neresnici Idemo u fabriku vode „Duboka”, privatizovana, vlasništvo 
firme Anđelković iz Beograda, počinje ponovo rad. Prirodnomineralna 
voda se vadi s dubine 298 m i vrlo je ukusna.



Vraćamo se u Kučevo i prva grupa ide kombijem 
na vidikovac Jelena stena, dok druga ispira zlato. 
Posle se zamenjujemo.


Brojne legende se vežu za brdo „ Jelena stena”, koje uz Đulu, stražari
na ulasku u klisuru koja vodi do Kučeva. Žiteljima ovih krajeva je 
nekako najviše prirasla srcu, ona koja kaže da u „ tursko doba beše
jedna Jelena koja ni po cenu života nije pristajala da bude ljuba 
nekom subaši i da se zbog toga bacila sa stene... u smrt...i legendu”. 


Na tom mestu Turistička organizacija podigla je savremeni vidikovac,
a blagoverni narod Kučeva - visoki krst. 



Vidi se krečana, koja radi, na ulazu u Kučevo, i grad Kučevo kojim 
protiče zlatonosna reka Pek.



Kako je dobar pogled s ove klupe na Kučevo!





 

 


Zlatna groznica

Putopisi — Autor lastavica @ 06:11



Još u rimskim vremenima ispiralo se zlato u zlatonosnoj reci Pek.



Sada nam način ispiranja zlata demonstrira Živorad Jakobović iz 
udruženja „Zlatno runo”. Udruženje se bavi promocijom ispiranja 
zlata na tradicionalni način na zlatonosnoj reci Pek, koja ima zdravu 
okolinu od izvorišta do ušća u Dunav. 



Uz stare alate, kramp i lopatu, Živorad ispira zlato. 




Evo kako on to radi...




Na cediljci se pojavljuje zlatni obod.




Pesak se propira i stavlja u drvenu karlicu. 


Dobija se samorodno 22-karatno zlato, koje se prodaje Narodnoj 
banci. Dnevno se može isprati do 1 g zlata, a Živorad nam pokazuje 
tubicu sa 3,4 grama zlata, koja je rezultat tri dana rada. Levo se 
vide zlatna zrnca, današnji ispirak.



Slikamo dnevni ispirak, od 0,3 do 0,7 g zlata u karlici. 


Teško će u nama Živorad naći naslednike. Ovaj posao 
nije lak.



Vitamin Si

Putopisi — Autor lastavica @ 19:02


Niste čuli za vitamin Si? Ma jeste. Svima nam treba
u većim dozama. Pronašla ga je moja draga koleginica
Sanja i na FB napisala: „I need a vitamin SEA!"
Za nju, ali i za druge evo poveće doze ovog vitamina.


Makarska






Sućuraj na Hvaru




Drvenik


Brač






Severni Jadran


Krk



Mramorno more je lepo za plovidbu, ali nije za kupanje.
Ponegde možete hodati po tepihu od ogromnih meduza.





Gde vi uzimate vaše neophodne doze Si vitamina?


Svima nam treba ovaj vitamin u velikim dozama, 
a ne ovako...



 

 


Smešna nedjelja

Humor — Autor lastavica @ 06:19




Ja sam crnogorski virus. 
Uša' sam ti u kompjuter i ne radim ništa! 


Starija gospođa, u osamdesetim, ali još uvek prilično živahna, ulazi
u apoteku:
- Dobar dan, gospodine. Imate li aspirine?
- Da, naravno, gospođo!
- A analgetike?
- Svakako, gospođo.
- I antireumatike?
- Naravno, gospođo.
- A Viagru?
- Imamo, gospođo, ali za Viagru Vam treba lekarski recept.
- A gel za hemoroide?
- Imamo, gospođo.
- A imate li nešto biljno za jetru i žučnu kesu?
- Svakako, gospođo.
- A antidepresive?
- Imamo, gospođo, ali samo na recept.
- A sredstva za spavanje?
- Da, ali opet vam je potreban recept.
- Nešto za poboljšanje pamćenja?
- Naravno, imamo i to.
- A pelene za inkontinenciju?
- Naravno, tamo su na polici.
- Imate li...
- Slušajte, gospođo, ovo je najbolje snabdeve apoteka u gradu s nadaleko najboljom ponudom. Šta vama ustvari treba?
- Znate, krajem meseca venčaću se s Perom koji ima 95 godina, pa nas zanima da li možemo kod vas otvoriti knjigu poklona za mladence.


Sede Mujo i Haso, stari i oronuli, na klupi u parku i hrane golubove,
kad će Mujo najednom:
– E moj jarane, vid’ nas dvoj'ce, pod stare dane postali ped*ri …
Haso zbunjeno upita:
– O'klen ti sad to? Kak'i ped*ri, bolan?
Mujo slegne ramenima:
– Pa slušaj … mene j*be Alzheimer, a tebe Parkinson!


Sede dva penzionera u parku i jedan će:
– Jede mi se sladoled.
– I meni, odo’ da nam kupim. Od čega ćeš?
– Od čokolade.
– E, ja ću od vanile.
– Zapiši, zaboravićeš!
– Ma, neću. Evo prodavnice iza ćoška.
Nakon desetak minuta, vraća se penzioner sa dve četkice za 
zube u kesi.
– A gde ti je pasta?
– Zaboravio sam. Izvini…
– A jesam li ti rekao da zapišeš?


Došli Mujo i Haso na benzinsku u Njemačkoj sa svojim starim jugićem.
Fritz:– Benzin ili Dizl?
Mujo:– VODU.
Fritz:– Waser ???!
Mujo:– Waser, do vrha!!
Fritz nalije vodu do vrha, a Mujo vadi iz džepa tablete i ubaci 
jednu tabletu u rezervoar, zatvori rezervoar sjedne u auto, kresne
ga i ode. Fritz začudeno gleda.
Nakon nekoliko dana opet na istu benzinsku stižu Mujo i Haso.
Fritz:– Jel vodu ko i zadnji puta.
Mujo:– Da, do vrha.
Fritz nalije vodu, a Mujo opet ubaci tabletu u rezervoar i krene dalje. 
Fritz sve ovo ispriča svom šefu Hansu. Hans veli Fritzu da prati i 
da kad slijedeći puta dođe Mujo da ga pozove. Nekoliko dana prođe
i opet dolazi Mujo sa jugićem i suvozačem Hasom. Fritz nalije vodu. 
Mujo ubaci tabletu. Hans primjeti Muju na benzinskoj.
Hans:– Her Mujo …
Mujo:– Šta oš?
Hans:–Jel bi mi prodali te tablete?
Mujo:– Jesi lud.
Hans:– Evo vam milion EVRA.
Mujo:-Jok!
Hans:– Evo vam dva miliona.
Mujo (onako se nećka):– Uh, ajde daj dva i po i tvoje su.
Hans nabroji 2,5 mil. € da ih Muji za tablete.
Sjedne Mujo u auto, upali ga i krene dalje.
Haso:– Pobogu, Mujo, jel si lud? Što mu proda one tablete?
Na šta ćemo se sada voziti?
Mujo:– Na GAS, isto ko’ i do sad, na GAS!





Humor za vikend

Humor — Autor lastavica @ 20:28



Vila reče bračnom paru: „Za uzoran brak od 35 godina, ispuniću vam po jednu želju."
„Želim putovanje oko sveta sa svojim najdražim mužem"- reče žena.
Vila zamahnu svojim štapićem i.... Abrakadabra - dve karte se stvoriše
u njenoj ruci.
Dođe red na muža. On razmisli za trenutak i reče: „Bo'me, ovaj trenutak je vrlo romantičan, ali prilika kao ova se pruža samo jednom u životu! Dakle, žao mi je, ljubavi, ali moja želja je da, ipak, imam ženu mlađu 30. godina od sebe."
Žena je bila duboko razočarana, ali, želja je želja.
Vila zamahnu svojim štapićem i.... Abrakadabra - muž postade star 90 godina.
POUKA:
Muškarci su možda pokvareni, ali vile su ipak žene!!!


Šta je uspeh? 
Uspeh sa 2 godine je da su ti pelene suve.
Uspeh sa 10 godina je da imaš prijatelje vršnjake.
Uspeh sa 20 godina je da imaš vozačku dozvolu.
Uspeh sa 30 godina je da imaš dobar seks.
Uspeh sa 40 godina je da imaš mnogo love.
Uspeh sa 50 godina je da imaš mnogo love.
Uspeh sa 60 godina je da imaš dobar seks.
Uspeh sa 70 godina je da imaš vozačku dozvolu.
Uspeh sa 75 godina je da imaš prijatelje vršnjake.
Uspeh sa 80 godina je da su ti pelene suve! 




Džek se budi sa žestokom glavoboljom posle prisustvovanja Božićnoj
zabavi u svojoj kompaniji. Čak se i ne seća kako je stigao kući sa zabave. Razmišljao je šta je mogao da učini prethodne noći u stanju u kom se nalazio. Morao je da natera sebe da otvori oči i prvu stvar koju je video je nekoliko aspirina pored čaše vode na stočiću. A pored njih crvena ruža!
Džek ustaje i vidi svoju odeću ispred sebe, čistu i ispeglanu. Pogleda po sobi i vidi savršen red. Uzima aspirin i prepada se kada u ogledalu kupatila ugleda veliku modricu ispod oka. Međutim primećuje i poruku u uglu ogledala napisanu crvenim ružom i otisak usana njegove žene na ogledalu.
Dušo, doručak je u rerni, izašla sam ranije da kupim namirnice kako bih ti napravila tvoju omiljenu večeru. Volim te, dragi!"
Posrćući po kuhinji, proverava da li je doručak spremljen, ali tamo je sa toplom kafom i jutarnjim novinama. Njegov sinčić doručkuje za stolom. 
Džek pita: „Sine, šta se desilo sinoć?"
Sin odgovara: „Pa, vratio si se kući 3 sata posle ponoći, pijan i izbezumljen. Pao si preko stola i polomio ga, posle si povraćao u hodniku i dobio si tu modricu kada si udario u vrata."
Zbunjen pita sina: „Kako to da je sve u najboljem redu, ruža, doručak?"
„A, to! Pa, mama te je odvukla u spavaću sobu i kada je pokušala da te skine, ti si povikao: „Ostavi me ženo, oženjen sam!"


Vraća se Mujo kući mrtav pijan. Fata mu ne otključava, već kaže:
-Marš pijanduro, vraćaj se gde si bio!
-Nosim cveće za najlepšu ženu na svetu! kaže Mujo.
Fata se raznežila, otvara vrata:
-Gde je cveće?
-A gde je najlepša žena na svetu?!



Voda

Fotografija — Autor lastavica @ 05:30



Voda, ono bez čega ne možemo, skoro kao bez vazduha.
Dobro je dok je ima oko nas taman koliko treba.
Svi volimo da vidimo posebne kolekcije vode.
Ja najviše volim da gledam kako se moćna reka Crni Drim
stvara iz stotina malih izvora







Divno je more u mojoj Makarskoj




Lepo je videti i Veliki buk, vodopad u Lisinama


Jedna se reka zove Godina jer je dugačka tačno 365 m


Nedaleko od nje je Zaovinsko jezero, bistra voda


Poduže bismo putovali do Vlasinskog jezera, odakle stiže
najbolja voda za piće u Srbiji


Predivne su vode Uvačkog sistema: 
Sjeničkog jezera



Radoinjskog jezera


Lepo je i Savsko jezero, Ada Ciganlija, Beograd


A valja otići i tamo
...gdje zelena Drina vjekovima teče...


Voda može biti topla, za lečenje, kao u Ćustendilu


A vodu najviše cenimo kad smo žedni...







Mačke

Fotografija — Autor lastavica @ 06:12

 

 

Danas je mačji dan. Pokazaću vam put...



Ove dve se odmaraju, čekajući da ih domaćica nahrani.


Zašto me gledaš, šta sam ti uradila?


Da li je sigurno?


Gladna sam!

Ja bih se igrala...


Ne budite me!


Ova slika u Pueblo Espanol u Barceloni nije
me impresionirala...



 

 


Kapetan Miša i vlaška sofra

Putopisi — Autor lastavica @ 06:09



Vozimo se na Kapetan Mišin breg, u eko-etno kompleks „Kapetan Mišin breg”
(nazvan po velikom dobrotvoru Kapetan Miši Anastasijeviću). 








Tu se nalazi galerija na otvorenom „Čovek, drvo, voda” sa nekoliko stotina
eksponata uzetih iz prirode, oblikovanih, sređenih i postavljenih u galeriji. 





Za ljubitelje dobrog zalogaja pripremaju se specijaliteti ovog kraja: 
pohovana kopriva, kozji sir sa mirođijom, jaretina na ražnju…
Postavljena je bogata „Vlaška sofra".




Sa brda se pruža prelep pogled na đerdapsku klisuru. Pogled na 
Dunav dočarava vam bokokotorski zaliv pa zato nije čudo da se taj
deo Dunava naziva „Srpskim morem”.





Ispraća nas domaćin, bosonogi Žika, koji veći deo 
godine provodi bos i energiju crpi iz zemlje.



Doviđenja, Dunave!



Dunavska rapsodija

Putopisi — Autor lastavica @ 05:38



Čekaju nas prelepi predeli, autoputem prema Nišu, skretanje za 
Požarevac.


Golubac. Dunav širok kao more.


Vozimo se duž Dunava uz valcer „Na lepom plavom Dunavu”. 





U Tekiji se ukrcavamo u brod „Aquastar" i vozimo se dva sata do 
Donjeg Milanovca i nazad.




ĐERDAPSKA KLISURA je najduža i najveća klisura u Evropi. Nastala je 
pre mnogo stotina hiljada godina, razdvajanjem planinskog masiva 
Karpata. U taj rased ulilo se Panonsko more, koje je kasnije nestalo, 
a kroz 130 km dug kanjon danas teče Dunav. 





Plovimo kroz: „Veliki kazan”, čije je korito široko 150–170 m, a strmi, 
skoro vertikalni odseci dostižu i 300 m. U njemu su brojni vrtlozi čije 
dubine dostižu i 70 m. 


Na ulasku u Kazan je Balon stanica Varnica. Velika lopta na polugi 
je menjanjem položaja davala signal narednoj stanici iz kog smera se 
propušta brod. Podignut ili spušten balon bio je znak kapetanima da 
slobodno prođu ili sačekaju mimoilaženje sa brodom iz suprotnog smera.


Nakon Velikog sledi „Mali Kazan” – sa širinom korita 180 do 300 m. 
Klisura je usečena u starije i otpornije stene – povezuje Donjemilanovačku 
sa Oršavskom kotlinom. Korito Dunava je u ovom delu Đerdapske klisure 
najuže. Sa juga Kazan opasuje planina Miroč, a sa severa Munci Almažujuj.



Videli smo Trajanovu tablu, koja potiče iz vremena Trajanove ekspedicije 
protiv Dačana severno od Dunava, 100-103. Nalazi se u Kazanu i može 
da se vidi samo s vode.


Preko puta Trajanove table, ali sa rumunske strane, nalazi se statua 
Decibela (Decebal), koja obeležava pobedu Rimskog carstva nad 
Dakijom. Statua je visoka 40 m i najviša je skulptura isklesana u steni 
u Evropi. Bilo je potrebno 10 godina da se napravi, u čemu je 
učestvovalo 12 alpinista-skulptora 1994-2004. Samo nos je dug 7m!



Povratak u Tekiju i rastanak s Dunavom




... vratićemo se!



Rođendanče

Slavlja — Autor lastavica @ 05:43


Tradicija je tradicija. Kad bi „Šešir moj" u Skadarliji ostao bez
mog rođendanskog slavlja, sigurna sam da bi me neko već 
zvao odande i pitao šta se desilo :) Dakle, idemo u najlepšu 
cvetnu baštu Skadarlije.


Restoran - galerija ima dugu tradiciju.



Došli su najbliži, porodica i prijatelji, da sa mnom podele
veselje.



...uz poneki dobar zalogaj, počinje se ovako, 
pa nastavlja...


Bez skadarlijskih tamburaša nema pravog veselja.
Biraju se pesme prema raspoloženju.





...a cveće i pokloni ostaju posle slavlja. I lepa sećanja.


 

 


Gde bi bilo najbolje?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:21



Gde biste voleli proslaviti rođendan? Priznajte mi pošteno
da biste rado prošetali ulicama ovih gradova. I ja bih, opet.
Pa, umešajmo se u gužvu i krenimo! Počnimo od Zagreba



Možda biste radije u Sarajevo?


Velika je vrućina u Skoplju



Pa onda u Istanbul, ako se ne plašite...





Hteli biste severnije? Dobro, Milano


Može i Rim. Da, Rim, vrlo rado! Večni Rim!



Kako bismo bez Heidelberga?



A malo u Beč?




Sličan je Prag



A blizu su i Karlove vary


Rado biste u Barcelonu? Bacimo pogled s brda Montjuic


Popijmo vodu u parku Guell, da se vratimo...


I na kraju šlag na torti, Lisabon.




...a ja u mislima odoh u Makarsku...


Ipak ću danas biti u Beogradu



...i zamišljaću da mi sviraju u Lisabonu.


Naravno, uz tortu...





 

 


Subotnji humor

Humor — Autor lastavica @ 06:41






Prodavac, službenica i direktor odoše na ručak i na stolu u restoranu
nađoše staru uljanu lampu.
Protrljaše je, a iz lampe izađe duh u oblačku dima i reče:
„Obično ispunjavam tri želje, ali ću svakom od vas troje ispuniti po jednu.”
„Prvo meni - reče službenica - želim da budem na Karibima, da vozim gliser i da me ne interesuje ništa na svetu”
Puf! I ona nestade.
Prodavac, u čudu, reče: „ Ja sam sledeći! Ja sam sledeći! Želim da sam na Tahitiju, da ležim na plaži sa mojom ličnom maserkom i da zauvek budem okruzen pinakoladom i ljubavlju svog života.”
Puf! I on nestade.
„Ti si na redu” - reče duh direktoru.
A on reče: „ Želim da se ovo dvoje posle ručka vrate u kancelariju!”
Pouka: Uvek pustite šefa da govori prvi!


Idu dva iznemogla čoveka pustinjom i sretnu beduina. 
Pitaju ga gde je voda, a on im odgovori:
- Samo idite ravno i u sledeći utorak skrenite desno!





 

 


Kad bi priroda pričala...

Putopisi — Autor lastavica @ 05:38



Šta vam priča ova ptica na izvoru rečice Vape na Pešteru?
Šta li je ona sve videla?


A srne na Jelenovom grebenu u Sloveniji?
Da imaju popriličnu šansu da završe kao srneći gulaš
u restoranu na vrhu brda.


Najzanimljiviji je beloglavi sup na stenama oko Uvca. Verno
živi u paru ceo svoj vek, a mladunci imaju samo jednu šansu da, 
bez prethodne probe, polete uspešno. Ako su preteški, padaju 
u jezero. Tu bi bio kraj priče da nema rendžera koji budno paze 
i odnose mokre mladunce u kamp gde će smanjiti težinu, pa će 
ih vratiti u gnezdo iz kog su poleteli, na novu šansu.


Patka i kornjače u Maksimiru? Mir i sloboda...


Zeka ima solidnu šansu da postane ukusan ručak.


Pazi! Zmija na putu!


Nisu bezopasne ni turopoljske svinje




Šta sve vidi ovaj galeb u Cascaisu?


A žabice u Karajukića bunaru na Pešteru?
Da li je to bunar želja, vredi li poljubiti žabicu?


A na sve to ribice uporno ćute...



«Prethodni   1 2 3 ... 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 ... 36 37 38  Sledeći»

Powered by blog.rs