Lastavica

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Ima dana kad je lepo biti lekar u Udruženju književnika
Srbije. U petak 18. juna u Francuskoj 7 predstavljena
je knjiga akad. med. Vladimira T. Jokanovića "Znameniti
književnici u vajarskom opusu Vladimira Jokanovića"

Pisao je o književnicima koje je vajao a nedavno i o
znamenitim lekarima.

Književnici su mišljenja da autora treba kandidovati za
jednu veliku nagradu a autor mašta o postavljanju biste
dr Laze Lazarevića na Mokroj Gori (postignut je dogovor sa
Užicem) gde je nekada davno bio karantin. Takođe želi da
se pred zdravstvenim ustanovama u Šapcu postave
biste dr Laze Lazarevića ( čije ime nosi bolnica), dr Drage
Ljočić (prve žene lekara u Srbiji) i dr Jovana Stejića (prvog
Srbina koji je kao lekar došao u Srbiju na poziv vlasti).
Lekari odaju priznanja svojim kolegama koji su bili pioniri
medicine u Srbiji, a predvodi ih akademik dr Vladimir
Jokanović.

Autor je poklonio reljef portret Petera Handke i bistu
Radomira Andrića, književnika i donedavnog
predsednika UKS.

Našu sekciju predstavljali su: profesor emeritus Tomislav
D .Đokić lekar (član AMN SLD i član ULUSA), prof. dr Obrad
Zelić (član AMN SLD, predsednik Udruženja stomatologa Srbije),
akad. med. Vladimir Jokanović ( član AMN SLD i predsednik
Sekcije), dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović (tajnica Sekcije),
prim. dr Anka Stanojčić (sekretar Društva književnika
Beograda i članica Sekcije) i prim. dr Ljiljana Surić Lambić
(članica Sekcije).

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Ta­ta Pi­ro­ća­nac sa si­nom oti­šao na va­šar.
- Ta­to, daj di­nar da mo­gu da se vr­tim na ri­n­gi­špil.
- Ma kuj će ti to an­drak, Ze­mlja se sva­ka­ko vr­ti za dža­ba!

Vraćamo se, pa prolazimo kroz Banju Vrdnik do manastira
Vrdnik Ravanica.

Manastir Vrdnik, poznat i kao Mala Ravanica,
jedan je od najznačajnijih manastira na Fruškoj
gori.

Teško je reći kada je manastir stvarno podignut. Sigurno je
jedino da je osnovan u vremenu između kraja XV i početka
XVI veka. Ima divan ikonostas, koji je je izrezbario
karlovački duborezac Marko Vujatović (1809-14), a pozlatio
ga je Petar Čortanović. Najlepše su izrađene Carske Dveri
i Bogorodičin tron.

Godine 1811, na Vidovdan, kada je završena manastirska
crkva, u nju su prenete mošti svetog kneza Lazara.

Manastir je u obnovi i izradi izolacije

Slika za sećanje sa pesnikinjom Milicom Stojadinović
Srpkinjom, zvanom "vrdnička vila"

Da bi se dan završio kako valja, u Banji Vrdnik nalazimo
lep restoran "Mines" i izvanredno nadoknađujemo potrošene
kalorije

Pa povratak u svakodnevnicu...

Sledeći na redu nam je manastir Mala Remeta.

Nalazi se na južnom središnjem delu Fruške gore, uz manastirski
prnjavor selo Mala Remeta. Ime manastira znači Mala pustinja.

Manastirska crkva je posvećena Bogorodičinom pokrovu.
Tradicija osnivanje manastira vezuje za srpskog kralja
Dragutina.

Volim ovakve prozore

Ikonostas je prelep

Ima lepe carske dveri.

Da li time zaključavamo ovo putovanje? Ne

Tražeći put za Vrdnik, a nema putokaza, omanjujemo put i
13 km vozimo kroz polja u kojima ima mnogo makova.

(nastaviće se)

Zar nije vreme za izlet? Krećemo

Putokaz kaže. pravac Fruška gora!

Prođimo Irig

U njedrima Fruške gore krije se 16 manastira, skrivenih
u šumi. Neke sam jednom davno videla, neke dosad ne.
A vredi ih videti i osetiti mir kojim odišu.

Manastir Novo Hopovo, sa crkvom svetog Nikole po svojoj
arhitektonskoj vrednosti predstavlja najznačajniju sakralnu
građevinu svoje epohe na ovim prostorima.

Nalazi se na blagoj padini južnih obronaka Fruške gore,
nedaleko od Iriga. Udaljen je svega stotinak metara od
magistralnog puta Ruma - Novi Sad, te je jedan od
najpristupačnijih fruškogorskih manastira. Manastir Novo
Hopovo, zajedno sa Krušedolom, po svojoj arhitekturi,
prosvetnoj ulozi, istoriji bogatoj kulturnim, verskim i
političkim događajima, jedan je od najznačajnijih manastira
u Srbiji, a posebno među fruškogorskim manastirima.

Uđimo

U toku je liturgija. Ikonostas je baš lep

Nastavljamo u manastir Staro Hopovo, smešten u istočnom
delu Fruške gore na 2 km udaljenosti od manastira
Novo Hopovo.

Manastirska crkva je prvobitno bila posvećena Sv. Nikoli,
a kasnije u 18. veku sv. Pantelejmonu. Prema predanju
manastir je osnovao despot Đorđe Branković krajem
15. veka, a prvi zapis o manastiru je iz 1545-1546. godine

Zanimljiv je ikonostas

A meni je posebno lepa rozeta na crkvi

I mozaik pred ulazom

(nastaviće se)

Ako šetate Tašmajdanskim parkom, navratite u stari
elitni restoran "Madera". Rezervacija je obavezna.
Velika je bašta, sve otvoreno, idealno za ova luda
koronasta vremena.

Tri prijateljice se nisu dugo našle zajedno, bilo
je vreme.

Za jelovnik: pljeskavica na kajmaku ili špargle sa
miročkim sirom

Salata. pečene paprike

Kao poslastica. gratinirane jagode (sa kremom
i karamelom)

Živeli!

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

"Sviraj, pa za pojas zadeni" kaže jedna narodna mudrost.
Vreme je za završnicu. U 13 priča ispričala sam vam četiri
bajkovita dana na Staroj planini i u Pirotu, u organizaciji
"Izletnika", pionira istraživačkog turizma u Srbiji. Ovo je
poslednja priča iz serijala.

Pa, vreme je za povratak...

Kod Niša nas čeka vinarija "Malča".

Izletnici je obilaze, mi odmaramo jer je dobro poznajemo.

Da se provozam rimskim dvokolicama?

U posebnom smo rimskom restoranu, ispod nas je
slavlje s muzikom,

Ponuda vina je adekvatna ovakvoj vinariji

Ako ste bili čedni, ovde možete odložiti vaše pojaseve
nevinosti

Onda možete konzumirati vino za dvoje

Operite ruke, vreme je za ručak

Odličan ručak:-čorba

Ovo se zove "mali voz", u pravom vozu sa lokomotivom
servira se sjajan izbor roštilja

Vino: roze tamjanika

Poslastica: tufahije

U kolu da potrošimo dve i po kalorije pa krećemo

Pravac Beograd! Ova serija priča je završena.

Pre desetak godina na blog.rs pojavio se ekološki blog
čiji je autor Ramzes pisao jasne i lepe komentare. Kad smo
kum i ja sagradili blog servis Blogograd, mogli su da uđu samo
pozvani. Pozvala sam i Ramzesa_" Hoćeš li doći na novi blog?"
A on se iskreno iznenadio: "Zašto me zoveš kad ja nisam pisac?"
"Jesi pisac"
"Jesam, imam mnogo napisanog, ali za to znam samo ja.
Otkud ti znaš?"
"Po tvojim komentarima!"
Ušao je u Blogograd i u blogogradske knjige, sa svojh 10 strana.
To mu je bila prva štampana objava. Na drugu blogogradsku
promociju došao je sav u belom. I ona, lepa Blogograđanka, bila
je u belom. Na svim fotografijama bili su zajedno, a tad su se
prvi put videli. Kad se kasnije blogogradsko društvo okupilo u
Novom Sadu na jednom od redovnih druženja, primetili su se
baš pravo. I evo ih u braku, sa divnom decom. Ramzes je imao
tri želje: da bude kapetan bele lađe, da živi u Novom Sadu
i da nađe ljubav svog života. Sve tri je ispunio, dobrim delom
zahvaljujući blogu.
Kad je završavao roman, Ramzes me zamolio da mu napišem
osvrt za knjigu. Uradila sam to sa zadovoljstvom. I juče mi je
stigla knjiga sa zahvalnicom. Ponosna sam i srećna zbog njega.

U Bojčinskoj šumi kod Progara, u Sremu, postoji i škola jahanja.
Prelepi konji slušaju bez pogovora

Uzjašite!

Krećemo!

Pazite na stav!

Zar nisam savršen?

Zašto mene niko nije izabrao? Baš sam tužan