Lastavica

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Pa dobro, sišle smo do Save i što dalje? Nećemo ploviti
kao ovo drvo

Proverimo da li je proleće stiglo

Stiglo je!

Uvek oduševi

Pa da li je lep pogled (Bella vista)?

Hoćemo li sići do splava na Savi?

Vodostaj Save je niži. Ko se seća prošle šetnje do
"Vodenice", zna da smo akrobatisale po daskama
da uđemo na splav. Sada to ne bi bilo potrebno,
ali "Vodenica" ne radi, kao ni drugi restorani.
Ovo proleće je gastronomski zaključano.

Samo ćemo pozdraviti "moju" kulu Nebojša, pa nalevo
krug!

Na pustoj Savskoj promenadi zaključavanje se predobro
oseća

Ručak ne može, ali starinski sladoled može.

Čuvena Beton hala sa nizom elitnih restorana sablasno
je pusta

I šta vredi što je Sava plava, kad ljudi jedva da ima?

Doviđenja, Novi Beograde! Biće bolje jednog dana!

Nekad treba sići da doživimo lepotu. Velike kalemegdanske
stepenice nas čekaju

Bacimo pogled na pasarelu Kalemegdan-Savska promenada

Siđimo do pasarele

Silazimo

I pogled unazad vredi

Sa strane svuda cveta nezaboravak

A iz zidina raste cveće, simbol nesavladive prirode

I sišle smo na pasarelu do Save

Rado bismo svratile na kafu u naš omiljeni kafić, ali ne
se ne može nigde sesti u restoran. Samo se piće ili kafa
može šalterski uzeti i poneti.

Može se kafa piti i na klupi, sa pogledom na Novi Beograd

Divan je prolećni dan. Nebo skoro bez oblačka.

Nas dve smo krenule od Kalemegdana, gde je izišlo
dosta ljudi u šetnju.

,
Divimo se fotografskoj izložbi na otvorenom, na temu
biodiverziteta.

Mostovi na Savi kupaju se u suncu.

U nastavku je izložba udruženja "Milica" koje su osnovale
žene koje su pobedile MRAK (koje su pobedile strah od
raka i sada pomažu drugima).

S jedne strane panoa je strah i mrak,

A s druge svetlost i nada. Pročitajte ove poruke, svako
se ili sam borio ili se neko njegov bori s MRAKom

Čoveku je lakše kad zna da nije sam, zar ne?

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Neka svako ostane u svom dvorcu u izolaciji!

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Danas je svetski dan lastavica.
Dakle i dan mog nicka.

Primila sam juče drugu dozu Pfizer vakcine, sin prvu dozu.
Srbija je trenutno na 12.mestu u svetu s brojem potpuno
vakcinisanih 11,4% (2 doze), odmah iza USA (sa 11,8%.)
Zanimljivo, prvi je mali Gibraltar sa 55%, a drugi - očekivano-
Izrael sa 47,5%. Svi se nadamo da će vakcina pomoći da se
pandemija smiri, kad već disciplina i strpljenje ljudi nakon
predugog trajanja pandemije - popuštaju.

Završavamo naš boravak na Zlatiboru. Idemo za Mačkat,
koji se nalazi na severoistočnim obroncima Zlatibora, otprilike
na pola puta između centra ove planine i Užica. Prosečna
nadmorska visina od 850 metara, mesto na kome se susreću
mediteranska i kontinentalna klima i ruža vetrova čine ga idealnim
za proizvodnju prerađevina od mesa po čemu je Mačkat nadaleko
poznat.

Idemo prvo do crkve Sv. Ilije građene 1859.godine.

Uđimo, priđimo

Na ikonostasu carske dveri i ikona Hrista delo su Aleksija
Lazovića.

U blizini je stara škola, jedna od najstarijih u Srbiji.

Potpuno atipično za planinske delove Srbije, u Mačkatu je svoje
mesto našao i jedan dvorac. Sagradio ga je srpski ratnik, Ratko
Šopalović (1893–1969) koji je vojevao u balkanskim i Prvom
svetskom ratu, hrabrošću stekao dve Karađorđeve zvezde, od
vojnika postao rezervni potpukovnik. Prilikom proboja Solunskog
fronta, kod borbi na Kajmakčalanu, kuršum ga je pogodio u glavu.
Preživeo je, ali izgubio vid. Ipak, hrabrog borca nisu zaboravili pa
mu je Kralj Petar I Karađorđević obezbedio školovanje u
Francuskoj, kumovao na venčanju i pomogao da sagradi dvorac.

Kažu da je Ratko opipao svaki kamen koji je ugrađen u zidove,
ispravljao graditelje da bi dvorac što više ličio na građevinu koju
je video negde na Mediteranu pre nego što je izgubio vid.
Sada je nažalost zapušten.

U želji da očuvaju svoju tradicionalnu proizvodnju i prikažu je
svetu, stanovnici Mačkata svakog januara organizuju Pršutijadu,
takmičarski sajam suvomesnatih proizvoda. Na Pršutijadi se
biraju najbolji srpski suvomesnati proizvodi i preko 20 proizvođača
predstavlja užičku goveđu, svinjsku i ovčiju pršutu, slaninu, stelju
i kobasicu

Miloš Zarić, četvrta generacija proizvođača pršuta, vodi nas na
svoje imanje u Kačerac. Njegova firma je „mnx Zara“
(1905-2021). Tu ćemo videti proizvodnju i degustirati
njegove proizvode

NF, gde si?

A zatim proslaviti rođendan izletnice Jovane, uz nezaobilaznu
tortu i igru.

Idemo za Čajetinu gde uspešno radi automat za punomasno
mleko. Svi smo poneli po bar jednu flašu

Pa, doviđenja do sledećeg putovanja!