Lastavica

Videli smo kako Dunav nastaje, kako se kroti, a sada ćemo videti 
kako Dunav ponire. Dvorac nećemo obilaziti.

Idemo u Aach, gde se nalazi Aachquelle. Ime potiče od latinskog 
Aqua= voda. 

Poniranje Dunava (nemački: Donauversickerung) je hidrogeološka 
zanimljivost u gornjem toku Dunava u Nemačkoj saveznoj pokrajini 
Baden-Württemberg.

Na deonci od oko 12 km između gradića Immendingen i Möhringen,
okrug Tuttlingen, voda Dunava se gubi u zemlji. Taj fenomen se 
naziva poniranje Dunava (Donauversickerung). Podzemnim šupljinama 
i kanalima u steni voda uvek teče, ali leti, kad omanji, ona se na 
površini gubi. 

Još jedan fenomen vredi pomenuti. Kroz podzemne šupljine i kanale 
na tom delu deo vode izvire 12 km dalje kao reka Aach, koja teče 
preko Bodenskog jezera u Rajnu. Tako bi se moglo reći da Dunav 
jača Rajnu!

Prelazimo branu...

... i prolazimo kroz Aach. 

Gde se sve može videti "mladi Dunav"? Evo, sve piše. Bili smo u 
Donaueschingen, sad smo u Sigmaringenu.

Pređimo cvećem ukrašeni most preko Dunava.

Tako se lepo dvorac ogleda u Dunavu! 

Ovde je Dunav ukroćen, postavljena je brana i pored nje riblja 
staza, koja nedostaje našim branama.

Ne zaboravimo, Dunav je važna spona Evrope...

Svraćamo u lepi Konditorei –cafe Schön na kolače.

Prelazimo Dunav u Donautal i krećemo u Sigmaringen,
u pokrajini Baden-Württemberg. Nalazi se u dolini Dunava oko 40 km
severno od Bodenskog jezera. 

Impresivni dvorac Sigmaringen je simbol grada. Razvio se tokom
istorije od srednjevekovnog dvorca u kraljevsku palatu.

Dvorac vredi videti sa svih strana.

Ogledanje dvorca u mladom Dunavu je fascinantno!

Prvi dan po mom dolasku kiši, ali vreme između pljuskova pametno 
koristimo. Uputili smo se u Donaueschingen, pa sam se odmah
setila Dinaje, koja je svojevremeno pisala o ovom lepom mestu.

Unuka će mi odmah ubrati detelinu s četiri lista, pa možemo
nastaviti obilazak.

U centru gradića je kružni bazen, izvor pritoke Donaubach koji se
još od 15. veka označava kao Donauquelle, ali to ustvari nije izvor
Dunava.

Oko bazena-izvora razne oznake pokazuju koliki je Dunav i kroz 
koje sve zemlje protiče na svom dugom putu od 2480 km, dok se ne 
venča sa Crnim morem.

Spustimo se do "izvora".

Unuk će za mene ubaciti novčić, da se vratim...

Dunav nastaje istočno, na periferiji gradića, spajanjem dve 
rečice Brigach i Breg. Breg je veći, a ovo je Brigach.

Prošetaćemo dvorskim parkom kroz Prinz-Fritzi Alee, ali zbog
blatnjavog terena nećemo otići do spajanja rečica.

Pa, vreme je za priču o ovom putovanju. Svaki put počinje
prvim korakom, ovaj, letom.

Swiss je standardno kvalitetan. Čim su čuli da ja letim,
sladoled se podrazumeva!

Začas će proći 90 minuta za 950 km.

Sin me je našao i vozi me u Nemačku, u svoj gradić.
Lepo je što praktično nema granica...

Prolazimo vodopade Rajne desno.

Evo i pljuska. Moglo je i bez njega.

Stižemo u Steisslingen, ugodno i mirno mesto za život.
Čekaju me unuci. Odatle ću odlaziti do lepih mesta u 
Nemačkoj i Švajcarskoj.

Ko je bio na Kalemegdanu, neka se podseti, ko nije, neka poželi 
da dođe...

Kako je prazno... ovde je rastao divan platan, dok ga "pametnice"
nisu posekle.

Pogledajte kako je Sava mutna, smeđa. Dunav je zelen.

Za umorne noge, stigao vozić

Zgrada Vojnog muzeja (Eurovog omiljenog) arhitektonski je 
baš lepo urađena.

Obnavljaju veliko stepenište, pa ćemo zaobilazno sići.

Lep je pogled na Savu i Novi Beograd

I oni gledaju reku...

Pobednik ne odvaja pogled od nje

Prekrasna je zgrada zavoda za zaštitu spomenika. Ispod nje
je idealno mesto za pauzu uz kafu.

Samo pratimo stepenice

I tu smo... kafica i pićence za osveženje.

Nastavićemo šetnju i ručati. Od sutra idu priče s puta.

Konačno jedan lep dan. Šetamo knez Mihailovom ulicom.
Desno se vidi Narodno pozorište.

Idemo ulicom

Ima tu i ćošak košarkaške legende, Radivoja Koraća.

Lepa je ulica

Može se čuti i dobra muzika

Sesti uz raskošne petunije na hladno piće

Gledati lepe fasade

Kalemegdan je tu, čuveni tramvaj dvojka pravi krug.

Ulazimo, spremite se.

Prelazimo reku Bjelicu, koja se samo šest dana ranije izlila
i ugrozila grad. Vide se blatnjavi ostaci i urušeni delovi kuća.

Vreme je za ručak. Čeka nas restoran „Sabor trubača”, odlična 
usluga, lep ručak.

Odlična pileća čorba, 

pileći file+ salata, prilog

pa dve kobasice, 

pa svinski vrat, na kraju pita od jabuka. 

Bilo je lepo, ali se treba vraćati kući. Kroz lepu Ovčarsko-kablarsku 
klisuru samo uživamo u lepotama predela.

Na Moravi odmaramo u restoranu "Plaža" sa odrazima na jezeru.
Jeste li za plovidbu? Sledeći put? U redu.

Da bacimo pogled na branu, pa polako kući...

Na zahtev čitalaca, danas ćemo o trubi. Naravno, u Guči obilazimo
Muzej trube. Ispred njega je (bezvodna) fontana trube.

Ovde se s trubom rađa i umire. Ovako je to video naivni slikar
Jan Glozik iz Kovačice.

Prvi trubački orkestar

Majstorsko pismo koje je dobio prvi pobednik sabora,
Desimir Perišić.

“Dragačevski sabor je godišnji trubački festival koji se održava u mestu 
Guča, u regionu Dragačevo."

"Nekoliko stotina hiljada posetilaca, iz Srbije i inostranstva, svake godine 
poseti varoš sa nekoliko hiljada stanovnika. Rekordni broj posetilaca 
zabeležen je 2009. godine, na 49. saboru, koji je posetilo više od 
600.000 ljudi.”

Nije tu atmosferu doživeo niko ko nije sedeo u centru,
a do njega prilaze trubači sa nekoliko strana, svirajući melodiju
"Izgubljeno jagnje". Traže ga... i nađu.

Doviđenja, trubo!

Dobrotvorni koncert je održan u Italijanskom kulturnom centru, 
da se prikupe sredstva za "Nurdor", nacionalno udruženje roditelja 
dece obolele od raka. Nastupili su horovi koji izvode muziku na
drugačiji način.

Prvi je nastupio hor "Odjek" iz Požarevca sa glasovima slavuja,
pod vodstvom profesora Ilije Rajkovića, s pesmama: Preleteše 
ptice lastavice", "Đelem, đelem" i "Nazad Kalino, mome"..

Mene su oduševili pesmom koja bi mogla da bude himna ovog bloga.
Preleteše ptice lastavice...

Zatim hor "Singers United" koji je osnovala i vodi razigrana Katarina 
Milošević, koji je pevao na nekoliko jezika
("Come, Come Ye Sons of Art", "Greensleeves", "Forklaring",
"Ved havet","Ubi Caritas", "When the Earth Stands Still" i "S one strane duge").

Jedno izuzetno veče, iziđete ispunjeni pozitivnim emocijama...

Indijka će nam pokazati lepotu indijske igre

A onda će nas izvesti na trg

A na trgu fotnana i u njoj, ko bi drugi, nego školarci na kraju nastave.
To kupanje na kraju škole već im je tradicija.

...Kao što je nama ručak u blizini pa dobra kafica.

Može opet malo vikend humora Lastavice?

Posle tuširanja gleda se Mujo u ogledalu, go golcat i kaže Fati:
- Fato, mislim da imam telo grčkih bogova.
-Bolan Mujo, kako da ti kažem, Buda nije grčki bog!

Tuče Fata Muju i on joj pobegne ispod stola.
Fata viče:- Izlazi odatle, ubiću te!
- Ja sam gazda ove kuće, biću gdje ja hoću!

Sinoć smo obeležili dvadeset godina mature.
Od celog odeljenja, samo razredna radi.

Gospodine, ne budite razočarani…
– Ma…
– Kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore.
– Znam, imao sam i ja Yugo 45.

-Šta ti je to, gospođo?
-To je ona trava što se stavlja na picu.
-Aaa, to ne lečimo!

-E djeco moja, u naše vreme ništa pre braka...
• Baba, udala si se sa 14 godina!

Guča je gradsko naselje u opštini Lučani, u Moravičkom okrugu.
Poznata je kao prestonica trube.

U centru je spomenik Desimiru Perišiću, prvom pobedniku 
Dragačevskog sabora trubača u Guči, baš iz Goračića. 

Obilazimo Galeriju bogatu slikama i drugim umetničkim predmetima.

U parku je kameni sto sa azbukom, zgodan način za učenje dece.

Vodi nas jedini živi osnivač Sabora u Guči, gospodin Niko- 89 godina, 
do tri sobrašice, nadstrešnice pod kojima je smešten lapidarijum 
-spomenika od kamena peščara.

A o trubi biste neku reč? Može, i to će doći na red.

(nastaviće se)

Društvo književnika Beograda je postalo i previše popularno, pa ne 
postizavamo organizovati dovoljno svečanih prijema. A red je da svoj
prijem kandidati upamte po lepom.

Sistem je sledeći: svaki kandidat izabere svoj najbolji opus
u trajanju od 10 minutra čitanja. Tu mnogo pesama ili priča stane. 
Najavljuje ga predsednik Društva Zoran ili sekretar Anka Stanojčić,
naizmenično.

Na ovom prijemu prva je bila Blagica Antić, 
već dugo aktivna u Društvu.

Potpredsednik Društva Srđan Simeunović Sendan otpevao je
dve svoje pesme u čast prijema.

Zatim je nastupila poetesa, blogerka Dragana Bauer.

Nenadoknadivo

Prođe ceo jedan dan
Nisam ti čula glas.
Nisi mi došao u san.
Ništa ne uradismo za nas.

Nisu se spojile usne
U poljubac sočan slasan,
Nit su se spojile ruke
U zagrljaj čvrst i strasan.

Ceo jedan dan i cele dve noći.
Mesec je za nešto manji.
Dan je za nešto kraći

A ti i ja se nismo sreli
I nikada više se neće vratiti
Dan i noći dve što smo propustili.

Izgubismo mnogo i ne sluteći
Svako svojim putem putujući.

Dr Nada Kostić je čitala delove svog romana i nešto haiku poezije.

Primljena je pesnikinja Biljana Kosanović. Olga Marković uz pratnju
saksofona Alekse Kosanovića čitala je prelep izbor njene poezije.

SUNCE U KOSI

Mili, videla sam leptira.
Videla sam jednog leptira plavog.
Sav dan je livadom mirisnom leteo
i senkom krila cveću se milio.
A kad je sumrak lagani pao
sakrio se u srce mladića
i tu ostao.

Mili, videla sam reku.
Videla sam jednu reku plavu.
Sav dan se bojama neba kitila 
i pesmom vala obale ljubila
A kad je tama lagana pala
sakrila se u oči mladića
i tu ostala.

Mili, videla sam polje.
Videla sam žitno polje u klasu.
Sav dan je sunčeve zrake sejalo
i toplim lahorom lastu grejalo.
A kad je veče lagano palo
sakrilo se u kosu mladića
i tu ostalo.

Zavoleh tako u jednom danu
leptira,
reku,
žito u klasu,
s večeri saznah koliko peku,
suze zbog duge u tvome glasu.

Petronije Pero Šimšić zadivio je prisutne pesmama
i aforizmima.

Kraj je Jelena Brenjo, već duže vreme prisutna u 
našem časopisu, zasladila svojom efektnom pričom.

Vidimo se na promociji Adligata!