Lastavica

Okrenuti smo istoku. Sviće.

Dan počinjemo raznovrsnim doručkom tipa zlatiborski sto.

Sledi kafica na terasi.

Krenućemo drugim stazama, Jedriličarskom ulicom
kroz vikend naselje Kamalj. Šetamo, ne jedrimo :)

Ima lepih vila

Pored hotela "Tornik" izbijamo na zlatne padine. Tamo se vidi vrh 
Tornik, popularan kod skijaša.

Zlatibor je postao preveliki grad.

Sreća, još ima mesta za šetnje.

Šetamo dok nas noge nose.

Silazimo prema gradu.

U gradu nas zanima samo jedno mesto: kafe poslastičarnica
"Adagio", sa ubedljivo najboljom kafom. Tu svraćamo svakog
dana u nekoj fazi šetnje.

Šetnju završavamo pored bašte lekovitog bilja. 

I pored ruža

I zar nije vreme za ručak? Jeste!

Vežbači se spremaju za novu šetnju. Nas dve radimo po svome.

(nastaviće se nakon vikend humora)

Ne može se izbeći urbani deo Zlatibora, ali se može svesti na 
najmanju meru. Završetak šetnje po livadama ne može zaobići
centar. Prolazimo kroz apartmansko naselje Kraljevi konaci
uz jezero.

Izbijamo na jezero. 

Previše je trave i nema kupanja, ali se vozi pedalinama
i deca se igraju u loptama po vodi.

Kraljev trg u centru je dečji raj.

U ulici kišobrana nećete pokisnuti.

Vraćanje u Čigotu kroz borovu šumu.

Skreće se kod plave kuće.

Tu smo. Pred ulazom devojka neprestano vežba.

Oko nje se okupljaju popodnevni šetači.

Večera je raznovrsna, bogati švedski sto, bolje rečeno, 
zlatiborski sto.

Od svega pomalo- prijatno!

(nastaviće se)

Krenimo u prvu zlatiborsku šetnju.

Prolazimo pored sjajno uređenog Dino parka, najvećeg 
zabavnog parka na Balkanu, smeštenog među visokim 
borovima.

Pa pored prodavaca domaćih proizvoda.

Čim se pređe most preko magistralnog puta, u prirodi ste.

Ovu fotku posvećujem nisan EL Diablo.

Najpoznatija je šetačka staza do spomenika. Popločana je
a oko nje cvetaju ruže i na obe strane imate hlad borova.

Šetamo uzbdro. Pogledajmo iza sebe.

Sunce se smeje kroz zlatne borove.

Gogoo, kako se zove ovaj cvetak?

Šta ovde radi drvena zmija?

Prilazimo spomeniku

Sa vrha se pruža divan pogled na vrh Čigota i pašnjake-suvate-
po kojima je Zlatibor poznat.

I konjića tu ima...

Siđimo kroz visoke trave i mlade borove niz padinu 
u vikend naselje. 

Zaputimo se livadama. 

Lako je hodati po mekoj travi, uz pesmu skakavaca i 
zrikavaca.

Na vidiku je hotel Zelenkada, gde smo predvidele pauzu

...uz domaću kafu i slatko od višanja.

Nastavimo pored jezera.

I laku noć, za prvi dan je dovoljno.

(Nastaviće se)

Vreme je za put, zar ne? U nekoliko nastavaka ispričaću vam 
zlatiborske priče. Verujem da će vam se dopasti.

Prevozno sredstvo: taxi od vrata do vrata za sve putnike,
Terra travel. Komforno, a nije preskupo. Jedna pauza 
za kaficu sasvim je dovoljna.

Nakon pet sati evo nas na Zlatiboru. Moj izbor je čuveni 
hotel-stacionar "Čigota" zbog lokacije (u šumi, usred terena), 
zatim zbog izuzetno dobre usluge i najbolje kuhinje.

Osim što ćemo se aktivno odmarati, obavićemo kontrolne
preglede. Same plaćamo, ali vredi.

Lepo smo se smestile. Pogled s našeg balkona je divan.

Vreme je za ručak, vrlo raznovrstan. 

A onda pravo na prvu šetnju. Vreme je lepo i zove u prirodu.

Rekli smo da ćemo se osvežiti na Kalemegdanu, s pogledom 
na Pobednika, Novi Beograd, Savu i Dunav.

Pređimo most kod Kraljeve kapije

Pogled je prekrasan

Kako prijaju kafa i hladni šveps. Vidim oko...neko želi 
da me vidi?

Most kod Kralj kapije prelaze đaci uz Jagodine, prvo žuti i crveni

pa crveni i beli

Idemo dalje, Pobednika gledamo kroz cveće

Bacimo pogled na Sahat kulu

Za streličarstvo nismo raspoloženi

Za astronomsko društvo jesmo, u Despotovoj kapiji

Prolazimo Despotovu kapiju i most

Najpoznatija je Zindan kapija, tu se svi žele slikati

Prošetajmo još malo 

Malo pre đaka stigli smo do Malog Kalemegdana

Ručak: dimljeni batak s kajmakom i pečena paprika

U povratku mnogo dobre muzike u Knez Mihailovoj ulici

U životu treba imati stav, zar ne?
Pa i sladoled jesti sa stavom. U poslastičarnici 
adekvatnog naziva.

A ukusi su bajkoviti... treba ih probati...
od ludih ukusa tamjanike, ajvara, pirotskog kačkavalja
do vrhunskog lešnika, maka sa višnjom i maline,
što se trenutno kuša.

U samom je centru grada, u Maršala Birjuzova.

I celog dana su samo pljuštale čestike. Hvala za sve mejlove,
i SMS-ove Zahvaljujem mecabg za blog čestitku i sve koji su
se javili kod nje ili kod mene ili kod obe.

U foto grupi nisam stizala da odgovorim svima. Neki su mi pravili
vrlo originalne čestitke.

Tokom dana su navraćali čestitari.

Torta je nestala, naravno...

Skadarlija se podrazumeva. "Šešir moj", zna se.

Pevalo se sve što ima i nema veze sa mojim imenom...

I na kraju sam, po tradiciji, opet dobila dar od restorana,
sliku. Tako se završio savršeni dan.

Pravo je vreme za Topčider. "Topčider je kao park u engleskom stilu, 
sa vijugavim stazama, potocima, jezercima i bujnim rastinjem, uredio 
Atanasije Nikolić, jedna od naših najvećih gromada XIX veka. Njega 
smo, kao i sve istinske gromade, zaboravili, zauzeti veličanjem ljudi 
koji uglavnom nisu znali ni umeli niti bili voljni da odu dalje od busanja
u grudi."

Svuda dominira zeleno.

Konjići čekaju decu.

Fijaker čeka vožnju.

Spomenik Arčibaldu Rajsu

Skulptura „Žetelica“ u Topčiderskom parku.

Stari platan ispred Miloševog konaka jedva drži svoje teške
grane.

Potočić vijuga

Jezero bez lokvanja

Na mostu

Drugo jezero

Šetnja, samo šetnja...

Pa i ne baš. Restoran "Stara daščara" poznat je
po odličnom roštilju.

Proverićemo to.

Stvarno je sve vrhunsko.

A sad mala šetnja pa kući.

Vreme je za povratak iz grada roda, Steisslingena. 
Nisam roda, koja me ispraća, nego lastavica.

Evo me na aerodromu Zürich

Ne, ovo nije moj avion.

Polećemo

Lepo se vidi Ciriško jezero.

Fasciniraju Alpe pod snegom na kraju juna!

Ne znam koja je ono reka...

Austrija, Slovenija, Hrvatska... 

Daleko se vidi Jadran i Trst

Negde nad Slavonijom

Koja je ovo reka? Izgleda da smo malo zakačili 
Mađarsku i Dunav

Bližimo se Beogradu, lepo se vidi Dunav i poljubac Save

Beogradski mostovi, dominira most na Adi

I gotovo. Do sledećeg putovanja!

Dan je povratka. Ali neće biti samo čekanje leta, nego 
unuk ima fudbalski turnir za predškolce. Njegov
Steisslingen ima čak dve ekipe, bele i zelene. 
Razigrava se mali fudbaler.

On ima zeleni dres.

Desetak gradića poslalo je svoje ekipe, u nedelju na 32 stepena!

Deci nije nimalo lako, a mi smo se u hladovini kuvali.
Deca su se hladila u pauzama uranjanjem glave u bure s vodom
i pijenjem dosta tečnosti!

Unuk je prve tri mini utakmice odigrao dosta nezainteresovano,
a kad je trebalo da kod četvrte odemo da bih se spremila za put,
on je odjednom dobio volju. I čim ga je trener ubacio, dao je
dva gromoglasna gola. Prebrza za slikanje!

Trener ga je povukao iz igre i opet ubacio, i umalo treći gol, 
stativa se nekako namestila nezgodno.

Oduševljeno je poneo pehar. Reče, za dve nedelje igra opet
i osvojiće pehar za sestru!

Pehar treba zasladiti, zar ne?

Vozimo se u Meersburg. 

Zadivljuju zeleni mostovi za prelaz životinja preko autoputa.

Na jezeru smo, Überlinger See, deo Bodensee.

Ulazimo kroz gradsku kapiju.

Ima prelepih starih zgrada

Obilazimo dvorac Meersburg, o čemu ste čitali juče

Kad iziđemo iz dvorca Meersburg, idemo u dvorski park s novim 
dvorcem. 

Silazimo u stari grad

Dvorac dominira nad gradom.

Prošetajmo starom glavnom ulicom

U restoran poslastičarnici uzimamo sladoled, 
začudo vrlo je neljubazna kelnerica. 

Šetnja lukom u primorskom stilu.

Da mi je s tobom proći, Mare...

Razlikuje li se od mora? 

(nastaviće se)

Na brdu iznad gradića Meersburg je najstariji nastanjeni nemački 
dvorac, misli se još iz 7.veka.

Pokretni most je impresivan

Mojim unucima zanimljiva je i vodenica

Ulazimo u dvorac

Spomenik podseća da je ovde živela i stvarala velika nemačka
pesnikinja Annette von Droste-Hulshof.

Ulazimo u veliku salu vitezova.

Spavanje nije bilo baš najudobnije...

Viđamo sva moguća zanimanja u dvoru, koja glume ljudi u
autentičnoj odeći. Oštrač koplja

Oružnica.

Ovo su krojačice.

Prelja

Grejanje je kvalitetno

Zavirimo u kuhinju

Ovako se melje žito.

Pekara je sjajna.

Sto je postavljen.

U dvorskom vrtu je posebna kućica za kupanje i tu radi 
der Bader, kupač.

Toalet je prva liga.

Ovde je boravila pesnikinja Annette von Droste-Hulshof.

Divan je pogled s prozora na švajcarske Alpe pod snegom.

Možete poneti suvenire...

Onda će nas ispratiti vitez...

(nastaviće se)

Šta radite kad vam se neki grad jako dopadne? Vratite se.
Evo, baš to radim. Hoću da apsolviram lepi grad Uberlingen 
pa idem ponovo za Radolfzell busom, pa voz za Uberlingen 
na peronu 4. 

U vrelom danu stižem na železničku stanicu i penjem se do 
autobuske. Ne možete zalutati, lepo piše gde ste.

Silazim levo lakšim putem do grada Wiestorstrasse, 
pored zidina.

Svaka fasada svoju priču priča...

Levo skrećem u Spitalgasse.

Stižem do katedrale na Münsterplatz

Pravo silazim na rivu i šetam jezerskom promenadom, 
Seepromenade. 

Neću na izložbu Dalija, iako ga veoma cenim.
Dvaput sam obišla njegovu muzej kuću u Figuerasu.

Kao da sam na moru, samo nema miris mora i nije slano.

Klupe su okrenute moru, ovaj, jezeru.

Idem do kraja promenade uz razgledanje lepih zgrada.

Vreo je dan, pa odmaram u hladu parka na klupi, s pogledom 
na grad, brojne brodove i Mainau u daljini.

Jeste li za mini golf?

Vreme je za povratak

Ovde i kantice za polivanje rastu na drvetu...

Vraćam se vozom. Sutra je novi dan, ovaj, grad!

(nastaviće se)

Idem u 8 busom za Radolfzell i nastavljam vozom za Überlingen.
Vozovi su čisti i prilično tačni.

Voz preseca kopno i prelazi sa Zeller See na Überlinger See.
Autobuska i železnička stanica su na vrhu brda, pa treba sići 
do jezera. Silazim promenadom duž zidina stare tvrđave.

Volim ovu arhitekturu koja tako lepo
kombinuje drvo na fasadi.

Stigla sam do trga Münsterplatz platz.

Überlingen je medeni grad sa morskim šmekom, smešten na 
kraku Bodenskog jezera - Überlinger See.

Grad liči na svaki primorski, posve okrenut moru, ovaj, jezeru.

Čeka me moj čamac. Verujete mi? Ne morate, nije moj.
Patke, labudovi i čamci...

Ne kupaj se u luci da te ne pregazi brod!

Hoću li u plovidbu? Cene nisu male, neću.

I evo me u luci do fontane čijeg autora odmah prepoznajem,
nije mi potrebna tabla (koje inače nema).

Fontana Bodenseereiter umetničko je delo vajara Petra Lenka 
u Überlingenu. Fontana je sagrađena 1999. godine kao karikatura 
i groteskni spomenik lokalnom pesniku Martinu Walseru, čiji
lik na konju nose repovi ogromnih sirena iz Bodenskog jezera.
Upoznali ste dela ovog vajara kroz spomenik Imperia u Konstanzu
prekjuče i reljef u Ludwigshafenu prošle godine (sa golim aktuelnim 
nemačkim političarima). 

Još malo šetnje...

Osladiću se. Sladoled u „Veneto“- Spagethi 
Haselnuss 7,1 E.

Opet sam na stanici. No grad mi se dopada, moram doći ponovo.

(nastaviće se)