Lastavica

Nastavljamo na Staru planinu u selo Rsovci.

Visoko je, ovde proleće kasni.

Da li vas je zaintrigirala ova tabla u selu Rsovci?

U planu nam je manastir Sv.Petra i Pavla u steni, iz 13.veka.
Prošetaćemo, prateći putokaze.

Kako lepo vikend naselje, milina za gledanje!

Prelazimo brzu reku Visočicu, punu rakova i pastrmki.

Ima i lepo odmorište.

Penjemo se bezbrojnim kamenim stepenicama do crkve u steni. 
Bila sam zamorena i od pola nisam slikala pentranje, izvinjavam se.

Pogled sa visine je prelep (hvatam vazduh!)

Kako je nastala freska mladog Isusa bez kose oslikana na jednoj 
od stena pećinske crkve u staroplaninskom selu Rsovci još u 13.
veku, i dalje nema preciznih podataka. Dok sve više turista obilazi 
ovu svetinju, stručna javnost i dalje debatuje.

I pogled u povratku je divan

Neki ovaj cvetak zovu ptičje mleko.

Visočica je brza i plavna. Nije slučajno ona kuća podignuta
iznad reke.

Idemo dalje...

(nastaviće se)

Dan smo počeli u našem hotelu "Alma", koji je za preporuku.

Na kraju dana zasladićemo se posetom etno kompleksu
Nišavska dolina na ulazu u Pirot.

Sastoji se od desetak izdvojenih kuća u etno stilu.

Uređenje je jako lepo. Pirotski ćilim je nezaobilazan.

U Društvu književnika Beograda održano je 21.maja Veče minijatura

Veče su vodili Slađana Belko i Ljubomir Vujović, zbog 
bolesti sekretara i odsutnosti predsednika Društva. 

Učesnici su imali zadatak: pesma, priča, aforizam do 12 redova.

U kratku formu uklopili su se: Anka Dinić

Sandra Nogić

Srđan Simeunović Sendan

Blagica Antić

Milivoje Jozić

Nebojša Stojoski

Srećko Aleksić

Simo Vasić

Nada Kostić

Nenad Radoš

Olivera Šestakov

Miša Lazar

Danijel Đukić

Svetlana Joksimović

Zoran Škiljević

Marko Matić

Ljubomir Vujović

Prva pirotska znamenitost je tvrđava.

Pirotski ili Momčilov grad je gradsko utvrđenje pored Nišave
i nalazi se u samom gradu, odnosno na ulazu grad iz pravca Niša.
Grad je podigao Vojvoda Momčilo za vreme vladavine kneza 
Lazara ovim prostorima. Osmanlije su uspele da ga zauzmu, 
ali ga je 1386. godine povratio vojvoda Dimitrije, što je bio jedan 
od povoda za Kosovsku bitku 1389. godine. 

Utvrđenje je bilo u vojnoj upotrebi sve do prve polovine XX veka.
Obzirom na starost tvrđave i izuzetno veliki broj nemirnih događaja 
može se reći da su zidine grada prilično dobro očuvane. Tvrđava je
nedavno rekonstruisana.

Opasana je jarkovima ispunjenim vodom.

Popnimo se, vredi videti! I mladenci će s nama!

Sledi grupna fotka ispred donžon kule.

Ispred tvrđave u parku je spomenik krilatom konju vojvode 
Momčila, Jabučilu. Ja ne bih nagradila vajara, a vi?

Druga pirotska znamenitost je - kuhinja, po kojoj je ovo 
gastronomska destinacija br 1 u Srbiji. U hotelu nas čeka 
lagani ručak sa specijalitetima

Čorba,

prebranac+ salata

, 
uštipak+ sarmice od vinovog lista+suva pirotska punjena paprika 
(neopisivo ukusno) 

i lenja pita.

(nastaviće se)

Etnografski muzej (Muzej Ponišavlja) u Pirotu je kuća trgovca 
Mali Rista, koji je 1848. dobio dozvolu od Turaka da podigne 
kuću na sprat, s tim što su sprat koristili Turci. Ovde su snimljeni
filmovi Zona Zamfirova i Ivkova slava. 

Nameštaj u prizemlju je autentičan, 
pirotska sofra sa niskim tronošcima i posebnom sofrom za decu.

Vidimo radnu sobu malog Riste s niskim dovratkom.
Pošto je bio baš nizak, ovim je prisiljavao sve koji ulaze
da mu se- naklone!

Na spratu su: golema soba (salon) sa stilskim nameštajem, 
ženska soba- haremluk, koja gleda na dvorište, spavaće sobe, 
muška soba-divanhana (desno!), uzdignuta, gleda na ulicu

Bacimo pogled na dvorište, pa idemo dalje. U Pirotu ima
šta da se vidi.

(nastaviće se)

U Pirotu danas postoji zadruga vrednih i kreativnih žena pod nazivom 
„Damsko srce“. One žele da sačuvaju od zaborava i prenesu mlađim 
generacijama zanat izrade pirotskih ćilima za koji je potrebna izuzetna 
spretnost, tehnika i staloženost. 

Sa izuzetnim entuzijazmom Slavica Ćirić nam priča tajnu pirotskog ćilima.

To je ćilim bez ijednog čvora, sa dva lica, bez naličja, tako gustog tkanja 
da kroz njega ne prodire svetlost. Tajna je u sabijanju, obratite pažnju
na češalj za sabijanje potke, kojim se snažno sabijaju redovi.

Iskusna tkalja sa 8 sata rada za mesec dana može izatkati ćilim 80x80 cm. 

Pirotsko ćilimarstvo traje preko 500 godina, ono je priznati brend Pirota 
i zaštićeno je 95 šara i 122 ornamenta. 

Radi se od jake vune ovce pramenke. pa je oštar, nikad nije gladak. 
Dugovečan je, traje po 100 godina, ne haba se, a slobodno se može 
zameniti korišćena strana za nekorišćenu i lepši je što se više koristi.
Ne propušta prašinu.

Pošto se ćilim radi bez sheme, a zahteva maštu i matematiku, nekada 
je bio mera inteligencije devojke za udaju. Što je lepši ćilim umela da izatka, 
dama je imala viši rejting i šansu za udaju. 

Razbacani đulovi (božuri) su simbol lepote duha i tela. 

Veoma je tražena šara bomba, daje snagu, energiju i moć upravljanja, 
pa je namenjena muškarcima i snažnim ženama. Takav ćilim se 
poručuje kad se rodi muška beba. 

Još jedna od poznatijih šara se zove Kondićeva šara. Ona služi za 
zaštitu doma i porodice, čuva bogatstvo, nematerijalno i materijalno, 
štiti od uroka i razbija ga. Urok je negativna energija i zbog njega vrlo 
često devojke ili momci nisu mogli da se udaju i žene. Šara je spoj 
vraškog kolena i ptice, jer ptica donosi radost i sreću, a koleno je 
pokret života „da đavo slomi nogu“.

Ovo je težak i vredan posao, a tek kad smo videli kako se 
ćilimi rade, shvatili smo zašto su toliko skupi.

(nastaviće se)

Pirot se nalazi na antičkom putu Via militaris, u kotlini tektonskog 
porekla. U okolini Pirota se nalaze Stara planina, Vlaška planina, 
Belava, Suva planina, a kroz grad Pirot protiču reke: Nišava, Jerma, 
Temštica, Visočica. Grad dobija na važnosti pred kraj 14.veka, 
kao pogranična srpsko-bugarska tvrđava. 

Danas Pirot ima obnovljen deo industrije (Michelin), a proglašen je 
zvanično za gastronomsku destinaciju Srbije br.1. Uverili smo se u
to!

Uspeo je da zaštiti brendove:
-pirotski ćilim (jedini s geografskom odrednicom!)
-pirotski kačkavalj
-pirotska peglana kobasica
-pirotsko jagnje
-pirotska crna paprika

Posećujemo Tiabarsku crkvu (pripada delu grada Tiabara)
posvećenu arhangelu Mihailu. Podignuta je 1868. nakon 
oslobođenja od Turaka, pa je normalne visine.

Obilazimo Pazarsku crkvu, građenu u tursko vreme, pa je niža, 
ukopana. 

U ulici kestenova popićemo kaficu, obići okolne kafiće originalnih
imena, pa nastaviti obilazak.

Tigar još radi...

"Posle višegodišnje borbe za opstanak, pre svega zbog ogromnih 
dugovanja, pirotski „Tigar" ponovo je „stao na svoje noge”, a 2018. 
godina bila je prekretnica za tu kompaniju. Konverzijom dugova, 
država je postala njen većinski vlasnik, a zahvaljujući proverenim 
poslovnim partnerima i osvajanjem novih tržišta, „Tigar” je ponovo 
postao lider u proizvodnji gumene obuće u Evropi, sa projektovanom
proizvodnjom od 3 miliona pari godišnje."

(nastaviće se)

Manastir Sukovo se nalazi u dolini reke Jerme, u podnožju brda 
Carev kamen. Nepoznati su vek gradnje manastira i ktitor. 
Rušen je više puta. 

Manastirska crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, 
a podigao ju je 1857-1859. godine na temeljima stare crkve 
Sali –beg iz Pirota, u znak zahvalnosti za ozdravljenje svog sina 
Emina. 

Ikonostas je poseban

Živopis je urađen 1869. godine.

Ovde postoji freska Bogorodice s krilima.

Iguman kosi travu...manastirsko bratstvo je vredno. 

Odlazimo. Vraćamo se preko Jerme.

Nastavljamo u manastir Poganovo, u dolini reke Jerme. Podigao 
ga je 1395. godine srpski plemić Konstantin Dejanović Dragaš, 
sestrić cara Dušana, i posvetio ga Sv. Jovanu Bogoslovu. Ktitor 
hrama je i Konstantinova ćerka Jelena Dragaš, udata za 
vizantijskog cara Manojla II Paleologa. 

Jedan je od tri naša manastira koji nije paljen ni rušen, autentičan 
je. Freske su odlično očuvane, verovatno i zato što je carica 
Jelena dovela najbolje freskopisce koji su koristili skupocene 
kvalitetne boje.

Vraćamo se preko Jerme

Od manastira Poganovo skreće se u pravcu Pirota desno ka 
etno selima. Nažalost, dogovorili smo etno selo Dunđerovi, 
koji vodi bračni par bez dara za ugostiteljstvo. Dok muž donosi 
piće, žena ne zna ni da postavi sto, a ni da donese hranu, 
koju sprema majka. Usluženi smo neuobičajeno loše, jedino 
je hrana veoma ukusna (sprema majka)..

Jedemo čorbu od zeleni, 

sarmicu od vinovog lista (količina predviđena za 8!), 

hladno jareće pečenje, kupus salatu (posle jela!),

i tulumbe ili baklave. 

Slavimo Dušicin rođendan. Ali kod njih Izletnik više neće doći...

(nastaviće se)

Vreme je za vikend smeh, zar ne? Pomaže AnaM.

Nindža dijeta: Jedeš sve ali paziš da niko ne vidi!

–Skinuću ti zvezde s neba!
-Lepo, ali prvo počni sa zavesama, treba da se peru!

- Ej baba, gde ti je ona pizdarija za guljenje krompira?
- Otišao u prodavnicu po cigare i mleko... Jel za dedu pitaš?

- Alo, brate, šta radiš?
- E evo me, jednoj devojci mirišem kosu a druga me gazi štiklom...
- Aaa, ok, nazovi me kad izađeš iz busa!
- Važi!

Kaže Mujo Hasi:- Ja sa svojom ženom nisam spavao pre 
venčanja! A ti?
Haso:- Uf, nisam siguran, kako joj je bilo devojačko prezime?

U Pirotu neka žena rodila četvorke. 
Lekari se bore za očev život!

Mujo imao neku babu u komšiluku. Starica ima 83 godine, nema 
nikog svog, Mujo se sažali, odnese joj hleb, mleko, novine, pa posle 
sedne sa njom na kafu. Baba skuva kafu, sedne i kaže Muji:
- Jadna ja, šta ću kad mi ti umreš!

Preko Stare planine stižemo lošim putem do mesta Slavinja 
odakle ide turističko pešačka staza „Slavinjsko grlo“. 

I ovo je Slavinje.

I ovo

Nastavljamo pešice 2,3 km (25 minuta) do Slavinjskog grla 
u klisuri Rosomačke reke. 

Rosomački lonci je jedan od naziva za kanjon Rosomačke reke. 
Obično ga nazivaju Rosomačko grlo, Rosomačko ždrelo, dok ga 
stanovnici sela Slavinja zovu Slavinjsko grlo. Kanjon se nalazi 
između sela Slavinja i Rosomač na oko 35 km od Pirota. 

Putokazi su dobro postavljeni, a dosta ljudi ide i vraća se s 
malom decom. 

Njih dvoje grabe napred, za njima ja, pa nas ostali prate

Udaljavamo se od reke pa približavamo

Stižemo na cilj

Uz malo truda, prilaz je mogao da bude lakši, ali na tome niko 
ne radi. 

Lepota ovog prirodnog fenomena je neopisiva! Da li se zove 
Slavinjska reka ili Rosomačka reka, više ne znam, različito je
zovu, ali da vredi videti, vredi!

A šta je to? Piše lepo, stvoreno u moru: ""Profil jurskih 
sedimenata u Slavinjskoj reci, posebno važan objekat 
geonasleđa, predstavlja sive krečnjake sa omonitskom 
faunom, stvoren u najdubljim delovima mora."

Puni utisaka, vraćamo se maltene leteći!

(nastaviće se)

Stara planina je najveća planina u istočnoj Srbiji, prirodna granica
prema Bugarskoj, a predstavlja prirodno bogatstvo izvanrednog 
značaja i zaštićeni je park prirode koji je pet meseci godišnje pod
snegom na visini između 1100 i 1900 m. Najviši vrh je Midžor sa 
2169 m. Turistima je najpoznatiji Babin zub sa 1780 m n.v.

Pogled sa stare Planine na Pirot

Putem srećemo norke.

Pogled na magarce i Pirot

Čeka nas diplomirani veterinar Sergej Ivanov, koji drži farmu 
magaraca i farmu karakačanske ovce. 

Uzgaja magarce, rase „Balkanski magarac“ od 2005. godine, 
a od 2009. godine po principima organske proizvodnje. 

Obilazimo magarce, imatri puleta. 

Ne ometajte me, doručkujem!

Raspitujemo se o nabavci magarećeg mleka. Dnevno magarica 
daje do 1,5 litar mleka. 1l=1800 din. Korisno je kod respiratornih 
smetnji i za jačanje imuniteta. Magareće mleko se prodaje 
zamrznuto i sveže. 

Ovog pastuva zovu Ludi Marko :)

Sergej nam daje uputstva kako da stignemo do kanjona 
Rosomačke reke na Staroj planini. Put je veoma loš.

Stajemo na vidikovcu na Vidlič planini.

Na kraju, dobro ide jagnjeća sarmica, zar ne?

(nastaviće se)

Koji to ključ otvara vrata srca? A koji zaključava? O tome
govori poetska zbirka "Violinski ključ", sedma kniiga pesnika 
Sime Vasića.

Društvo književnika Beograda često održava promocije knjiga
svojih članova, ali malo koja protekne tako lagano i glatko
kao ova. Veče je otvorila sekretar i voditelj, Anka Stanojčić.

Prisutne je pozdravio i zahvalio im se na dolasku autor,
Simo Vasić.

Reč je dobio recenzent Nenad Radoš.

Da pohvale recenzenta nisu bez osnove dokazale su 
pesme koje su čitali: Mirka Dabović

Olivera Šestakov

i Milan Savić.

Recenzent Srećko Aleksić toplo je preporučio "Violinski
ključ" za čitanje.

U drugom krugu čuli smo najlepše pesme.

Recenzent Vasa Radovanović imao je samo reči hvale 
za knjigu i pesnika.

Anka Stanojčić je pročitala deo recenzije Miodraga D.
Ignjatovića i dala završnu reč. Svi su otišli kući sa lepim 
utiscima i novom knijgom u rukama.

Ključ

pođoh da ukradem ključ
i ne pitah te ništa
i ne poželeh da te pitam
jer znam da me sigurno nećeš ni čuti
između ćutanja padoh u postelju i omeđih je
tvojim telom i mojim rukama
i iznenadih se jer ne spoznah pesmu
od zavijanja godina u hladnim kostima
ni odgovor koji se ogleda u ogledalu
ključ koji sam ukrao poklonih ti da me zaključaš
zauvek u svom srcu
ako možeš

Konačno stižemo u Dimitrovgrad. Ovo je pogled sa Stare 
planine na grad.

Smeštaj u starom hotelu „Amfora“. 

Večera je dobra, a mi gladni. Već ste i vi ogladnili
čitajući priče bez jela :(

U krevete smo samo popadali...

Ujutro doručak, pa nastavak, drugi dan puta.

Grad ima lepu železničku stanicu 

...i zanimljivu staru autobusku stanicu.

Crkva rođenja presvete Bogorodice- izgrađena je 1894.godine. 
Jednobrodna bazilika je arhitektonski mešavina stilova. 

Ima izuzetan ikonostas. 

Mladi lepi pop iz Pule priča sa ljubavlju o svojoj parohiji.

(nastaviće se)

Uputili smo se od Leskovca kroz Vlasotince ka Rakiti.

Prelazimo reku Vlasinu.

Vozimo se jako lošim putevima kroz prelepe šumovite predele
obronaka Stare planine. Ima bukava, hrasta, cera ispod vrha Ruj
visokog 1706 m. 

Ima i ovaca i koza na putu :)

Hoćemo da pružimo podršku borbi sela Rakita protiv izgradnje 
niza mini elektrana kojim bi se bistra reka pretvorila u cevovod 
za elektrane. Na jednoj kući su jasno napisali u čemu je problem.

Živi se siromašno.

"Pravna borba oko izvođenja radova na mini-hidroelektrani u Rakiti 
i dalje traje, žalbu investitora mini-hidroelektrane na rešenje 
inspektora za zaštitu životne sredine po kojem je dužan da izvadi 
cevi u dužini od 350 metara, odbilo je Ministarstvo zaštite životne 
sredine. Dok ekološki aktivisti kažu da je ovo njihova velika pobeda, 
investitor Goran Belić kaže da će se obratiti Upravnom sudu. "

"Prvobitnim rešenjem investitoru je zabranjen rad na gradnji 
mini-hidroelektrane u suprotnosti sa izdatim uslovima zaštite prirode 
Zavoda za zaštitu prirode i naloženo mu je da postavljene cevi 
u dužini od 300 do 350 metara izvadi i Rakitsku reku vrati u
prethodno stanje. "

Po tim uslovima investitor nije smeo da gradi u okviru prirodnog 
korita velikih voda, a upravo to su inspektori na terenu utvrdili.

Srećni što smo došli da ih podržimo, meštani su i zasvirali, 
a mi zaigrali.

Nastavljamo dubokim kanjonom reke Jerme, kroz veoma uske
tunele i i stene koje natkriljuju autobus.

(nastaviće se)