Uputili smo se od Leskovca kroz Vlasotince ka Rakiti.
Prelazimo reku Vlasinu.
Vozimo se jako lošim putevima kroz prelepe šumovite predele obronaka Stare planine. Ima bukava, hrasta, cera ispod vrha Ruj visokog 1706 m.
Ima i ovaca i koza na putu :)
Hoćemo da pružimo podršku borbi sela Rakita protiv izgradnje niza mini elektrana kojim bi se bistra reka pretvorila u cevovod za elektrane. Na jednoj kući su jasno napisali u čemu je problem.
Živi se siromašno.
"Pravna borba oko izvođenja radova na mini-hidroelektrani u Rakiti i dalje traje, žalbu investitora mini-hidroelektrane na rešenje inspektora za zaštitu životne sredine po kojem je dužan da izvadi cevi u dužini od 350 metara, odbilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Dok ekološki aktivisti kažu da je ovo njihova velika pobeda, investitor Goran Belić kaže da će se obratiti Upravnom sudu. "
"Prvobitnim rešenjem investitoru je zabranjen rad na gradnji mini-hidroelektrane u suprotnosti sa izdatim uslovima zaštite prirode Zavoda za zaštitu prirode i naloženo mu je da postavljene cevi u dužini od 300 do 350 metara izvadi i Rakitsku reku vrati u prethodno stanje. "
Po tim uslovima investitor nije smeo da gradi u okviru prirodnog korita velikih voda, a upravo to su inspektori na terenu utvrdili.
Srećni što smo došli da ih podržimo, meštani su i zasvirali, a mi zaigrali.
Nastavljamo dubokim kanjonom reke Jerme, kroz veoma uske tunele i i stene koje natkriljuju autobus.
"Izletnik" je počeo da se bavi istraživačkim turizmom pre 45 godina i nema ćoška Srbije koji nije obišao, a i podosta zemalja Evrope zna u prste. Do sada je imao pet predsednika. Najduže ga vodi Keti, "kraljica srpskog turizma", koja je član "Izletnika" punih 40 godina.
Svečana akademija povodom 45 godina "Izletnika" i 40 godina Keti u "Izletniku" održana je 11.maja 2019. u kulturnom centru "Vlada Divljan".
Program su vodile Julijana Simić-Tenšić i Slavica Stuparušić, novinarke "Politike" i članice predsedništva "Izletnika".
Prvi je nastupio Dečji hor RTS-a, podigavši publiku na noge.
Zatim je Hor Kralj Petar Prvi anđeoskim glasovima ukrasio veče.
Ansambl "Renesans" svaku svečanost učini još svečanijom.
AKUD "Jeleče" iz Novog Beograda okuplja dame i gospodu trećeg doba, koji igraju kao omladinci.
Onda se prelepo razigrao AKUD "Lola".
Dok je pevala "Ogrlica od bisera", pevala je cela sala s tim damama.
Pesnik i glumac Mirko Todorović pročitao je pesmu Ljubivoja Ršumovića koju je posvetio “Izletniku”.
Energiji koju je pokazao AKUD "Jeleče" mogao bi svako pozavideti, naročito dok su igrali vlaško kolo.
Julijana i Slavica tečno vode program, kao da su voditeljke, a ne novinarke!
Bilo je vreme da voditeljke predstave Radmilu Katalinu-Keti, legendu srpskog turizma. A ona da nasmeje publiku svojim čuvenim sjajnim pričanjem viceva.
Keti je na binu pozvala članove Predsedništva "Izletnika"
...a zatim i druge saradnike koji pomažu da "Izletnik" funkcioniše kao švajcarski sat.
Beti Đorđević je predložila da počemo ljubav ispočetka. Što se Izletnika tiče, ta se ljubav samo nastavlja.
Onda je Anka Stanojčić, koja vodi Izletnikov sajt, pročitala svoje viđenje "Izletnika": "Plovi brod Izletnik prostranstvima Srbije i Evrope već 45 godina, s kapetanicom Keti na komandnom mestu. Nikakve oluje ne uspevaju da ga zaustave. Raširi jedra i zaplovi kuda se malo ko usudio pre njega. Pronalazi pusta ostrva našeg poznavanja svoje i drugih zemalja. Otkriva bisere u zatvorenim školjkama malo poznatih predela. Plovi Izletniče, mnogo ti još uspešnih plovidbi želim!"
Vozimo se prema lepoj planini Kukavici, koja je od svih planina kod nas najduže pokrivena snegom, pa ipak nema nijedan ski centar. Naša posla...
Uputili smo se u hidroelektranu Vučje.
Usput vidimo i vodenicu na reci Vučjanki.
Bližimo se Vučju, pogled sa vidikovca je prekrasan.
Stigli smo.
Mala hidroelektrana Vučje sagrađena 1903. godine u kanjonu reke Vučjanke iznad mesta Vučje kod Leskovca.
To je po starosti druga hidroelektrana u Srbiji. Izgradio ju je prof. Đorđe Stanojević, rodonačelnik elektrifikacije u Kraljevini Srbiji, prijatelj Nikole Tesle i pobornik njegovih izuma.
Uvršćena je u svetsku baštinu tehnike, koju čine još svega šezdesetak objekata. Još radi!
Oko elektrane je omiljeno izletište Leskovčana.
U kanjonu obilazimo i crkvu Sv. Jovana Krstitelja, podignutu na temeljima crkve Nikole Skobaljića.
Nastavljamo u Leskovac da vidimo impozantni Saborni hram Sv.Trojice
Pored hrama je crkva Odžaklija, posvećena rođenju Presvete Bogorodice (mala Gospojina). Sagrađena je 1803.godine, za vreme ropstva Leskovca pod Turcima.
Pošto u gradu nije bilo crkve, građani su zatražili od Porte dozvolu da je sagrade. Iako je Porta to dozvolila, lokalni Turci nisu hteli ni da čuju da se u gradu podiže pravoslavni hram, pod pretnjom da ih sve pobiju. Leskovčani se dosete pa u novu crkvu ugrade i dimnjak i ognjište i Turcima kažu da je to kuća koju su izgradili za popa. Zato se zove Odžaklija, i danas je crkva u kojoj se Leskovčani najradije venčavaju i krštavaju.
Industrija Leskovca nažalost je posve i sistematski devastirana. Živi se dosta siromašno. Ni senke nema od nekadašnjeg sjaja i moći Leskovca, centra tekstilne i farmaceutske industrije.
Iako se za praznik ne radi, kustos nam otvara prelepi Narodni muzej u Leskovcu.
Leskovac se nalazi u idealnoj kotlini s petorečjem, sa odličnim uslovima za život. Istorija Leskovca duga je 8000 godina. Na brdu Hisar se vide preseci tokom 8000 godina istorije ovog kraja, kao vremenska kapsula ljudske civilizacije.
Najstariji tragovi života u leskovačkom kraju potiču iz Starčevačke kulture, prethodnice Vinčanske kulture, iz neolita, oko 6200 godina p.n.e.
U blizini se nalazi veliko arheološko nalazište iz 6. veka Caričin grad, Justiniana prima.
Osnovao ju je rimski car Justinijan, čije je carstvo bilo poveliko.
Ovo je bila krstionica u Caričinom gradu
Sadašnje ime grada se prvi put pominje 1308. godine u Povelji kralja Milutina, a nastalo je od biljke leske (lešnjak). U vreme turske vladavine ime je promenjeno u Hisar, od turske reči „tvrđava“.
Vitez Nikola Skobaljić sa sedištem u Skobaljić gradu je poslednji srpski vladar koji je porazio Turke, 1454.godine, no kasnije za odmazdu biva i prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac.
Tokom 420 godina turske vladavine Leskovac se razvija zahvaljujući konoplji i poljoprivrednim proizvodima i organizuje leskovački panađur, veliki vašar. Koloniju osnivaju i dubrovački trgovci.
Kad rešavate ukrštenice, imate često pojam turska mera za težinu= oka. Evo kako ona izgleda.
Crkvu-brvnaru, kojoj je narod kasnije nadenuo simboličan naziv Pokajnica, podigao je kod Velike Plane u prvoj polovini 19.veka Vujica Vulićević, želeći da spere krivicu sa svoje duše, jer je učestovao u ubistvu svog kuma Karađorđa. Novac koji je našao u Karađorđevim bisagama, Vujica je dao za zidanje crkve.
Okolina ženskog manastira sa dva konaka je lepo uređena
U centru Paraćina nalazi se neobični hotel „Petrus“, oblika vrha klipa kukuruza.
Zatim idemo do crkve Sv.Trojice, izgrađene 1898, u srpskom vizantijskom stilu, sa elementima romanike, a uređene u baroknom stilu.
Auteničan je barokni ikonostas.
Šetamo Paraćinom. Prolazimo pored Fontane slobode...
...do zavičajnog muzeja koji je smešten u kući Ružića koji je kuću poklonio gradu. Kuća je neko vreme bila i bolnica u kojoj je lečen i grof Rajevski, inspiracija za lik Vronskog u „Ani Karenjini“.
Nažalost, ne uspevamo da uđemo. Tako nećemo videti ni predmete iz Slatine. U blizini Paraćina nalazi se važno arheološko nalazište iz neolita, Slatina.
U centru je spomenik palim Paraćincima u ratovima 1912-1918, u liku srpskog vojnika u jurišu.
Ima nešto što se originalno vezuje za Paraćin, Vasina torta. „Kažu da je Vasina torta autentična srpska torta čiji recept datira iz davne 1908. godine. Nastala je kao znak zahvalnosti tašte prema zetu, Vasi Čokrljanu iz Paraćina, koji je suprugu odveo bečkim lekarima jer je bilo rečeno da porođaj može ugroziti život deteta i žene. Supruga Jelena je donela na svet zdravo i krupno dete, a nama je u amanet ostao recept za ovaj klasik srpske kuhinje, tortu u kojoj su kombinovani orasi, narandža i čokolada. Treba imati na umu da su narandže davne 1908. godine bile pravo malo bogatstvo zbog čega je ova torta bila dragocenost.”
Pita direktor spremačicu Ciganku zašto je stalno umorna na poslu. - Ne razumeš to, direktore... - Rukovodim firmom od preko 5000 zaposlenih. Objasni, razumeću. - Dođem kući svaki dan u 8 sati uveče sa posla i dok spremim večeru već je 10. Tada moj Mika navali na sex, eto 12. Onda navali njegov brat i evo 2 sata. Tada pijan iz kafane dođe njihov tatko, i on mlavi do 5 ujutru. Zato sam umorna. - Stvarno mnogo sexa, razumem !!! - Rekoh ja da nećeš razumeti. Nije mnogo sexa. Malo spavam!
-Dođi danas kod mene, nema nikog kod kuće, kaže devojka mladiću. Dođe on pred kuću, zvoni, i zvoni, kad tamo- stvarno nema nikoga kod kuće.
Udala se Bosanka za Crnogorca. Žali se ona mužu koji se kasno noću vraća kući: - Tek što si jutros izašao iz kuće, neki muškarac je provalio u našu spavaću sobu i silovao me! - Gde je taj gad? - besno viknu Crnogorac. - Policija ga malopre odvela, kad je čula pozive za pomoć, reče Bosanka. - Što?! Tek malopre?! - potreseni Crnogorac klonu na kolena. - Onda je on ... - Bosanka klimnu glavom. - Čitav dan? opet će Crnogorac. Ona ponovo klimnu glavom, vlažnih očiju. Crnogorac:- Sirota moja golubice! I ti si još imala snage da zoveš upomoć? Bosanka smerno spusti glavu:- Nisam ja zvala, nego on.
Došli Mujo i Haso iz vojske s kilom. Doktor ih pita: -Oho, pa gde ste to dobili? -Poručnik nam je rekao da dignemo tenk u vazduh. I mi digli.
