Lastavica

Ikonostasi su često remekdela slikarstva. Mnoge od njih potpisuju 
velika imena slikarstva, prema kojima su naraštaji slikara brusili 
svoje slikarske poteze. Način da se ikone uokvire može se jako
razlikovati, pa je važna i lepota ikona i lepota njihovih okvira.

(crkva u Šapcu) 

Postoje neka važna pravila kod ikonostasa, od kojih je praktično
bitno ovo: velika ikona sasvim levo je prikaz sveca ili pojave kojoj
je posvećena crkva. Velika ikona sasvim desno je Sv.Jovan.
Pored oltarskih vrata levo je Bogorodica, desno Hrist. Koliko će
još ikona stati između, zavisi i od veličine ikonostasa.

(Bela Crkva)

Wikipedia: "Ikonostas (grč. ikono stazio - mesto za ikone) 
ili oltarska pregrada odvaja oltarski prostor od naosa crkve. 
Osnovni elementi ikonostasa su carska vrata (dveri) i ikone. 
Danas postoji samo u pravoslavnim crkvama."

(Manastir Bođani)

(Manastir Bukovo)

"Obično se pravi od drveta, ali može biti i od drugih drugih materijala,
kao što su kamen ili mermer, a u novije doba čak i od inoksa. Po 
pravilu na ikonostasu postoje ukupno troje vrata, od koga se odstupa
u slučaju manjih crkava. Broj ikona na ikonostasu zavisi od njegove 
veličine, koje se ugrađuju po određenim crkvenim kanonima.
Na ikonostasu je predstavljen trostruki poziv Isusa Hrista, prikazana je 
istorija Starog i Novog zaveta. Ikonostas je, takoreći, otvorena knjiga iz
koje svaki čovek može upoznati najglavnije događaje i učenje hrišćanske vere."

(Crkva Sv. Nikolaja u Šidu)

Uroš Predić je ikonopisao nekoliko ikonostasa, među njima:
Hram Sv. Đorđa u Bečeju

Crkva u Orlovatu

Po lepoti vredi izdvojiti još mnoge, naprimer: Maradik

Sabornu crkvu u Beogradu

Manastir Grgeteg na Fruškoj Gori

Manastir Crna reka, u stenu ugrađen

U Rumuniji: Crkva Sv. Đorđa u Temišvaru

Manastir Kolc

Drvena crkva u Surdesti

Makedonija je prebogata, izdvojićemo zasad Kališta:

U Zagrebu je lep ikonostas Preobraženjske crkve

"U neko naše vreme škole su bile bolje. Ne zato što je to vreme prošlo 
pa izgleda lepše, nego zato što su zaista bile bolje, nastavnici su bili 
dovoljno plaćeni da bi mogli dobro da žive i posvećivali su se svom 
radu. Pamtim mnogo odličnih profesora, malo loših, ali nastavnica 
Mira se izdvaja i svetli među svima njima sa krunom idealne. 
Ne zaboravljamo profesore koji su nas naučili onom što su predavali, 
obično stroge i zahtevne. Bila je profesor geografije u makarskoj 
gimnaziji, lepa, markantnih očiju, elegantna. Njena predavanja su
uvek bila sadržajna i zanimljiva, prenesena elokventno i šarmantno. 
Prvo bi umela da izdvoji najvažnije i to nam prenese, ali posle nije
dozvoljavala da to i ne naučimo. Ako bi učenik stao pred veliku 
kartu Jugoslavije i ona mu zadala neki mali grad u Sloveniji, a on 
krenuo u pravcu Bosne, padala je jedinica. Osnovnu orijentaciju 
je svako morao da ima. 
Bila je i direktor gimnazije duže vreme. Koji god bi problem iskrsao, 
umela je mudro da ga reši. Njoj smo se obraćali kao savetnici kad bi 
nešto prevazilazilo naše mogućnosti. Kao predstavnica omladine u 
gimnaziji, često sam joj se obraćala. Ali i po privatnim pitanjima. Kad
je zaljubljeni drug, očajan što ga ne želi učenica iz razreda, najavio 
da će sebi prekratiti život, pozvala je na razgovor i nju i njega … 
Kad smo putovali na omladinske sastanke, ona je išla kao direktor
i savetovala nas o stvarima koje nismo poneli od kuće, pa smo 
tako saznali kako da se ponašamo u hotelu, a kako u restoranu. 
Dama u punom smislu te reči, ona je sve znala.
Prošle su mnoge godine. Svakih deset godina slavimo godišnjice 
mature, dođe ko može, ona je uvek tu. Svi joj iskažu svoje poštovanje 
koje nije izbledelo od velike upotrebe ni od godina.
Pričala sam svojoj deci o idealnoj profesorki i kad smo otišli na
letovanje kod familije, pitali su kad ću je videti. Sreli smo je na plaži,
izvela je unuka. Moji sinovi su bili oduševljeni što su je upoznali. 
A onda su uradili nešto što im nikad neću zaboraviti: puna dva sata
su nas pustili da pričamo ne prekidajući nas ničim, sami su se 
snalazili oko svega što im je bilo potrebno. I kasnije, kad smo 
dolazili godišnje, pitali su da li sam nju videla…
Ovog leta poklonila sam joj svoje knjige, sa posvetama najboljoj. 
Zaiskrila je suzica u njenom oku."

Preko prevodnice stigli smo iz Banata u Bačku, iz Novog Bečeja 
u (stari) Bečej

Na gradskom Trgu oslobođenja razgledamo uokrug

-zgradu opštine (zadužbina baronice Eufemije Jović), 

-katoličku crkvu

-rozu zgradu koja je nekad bila hotel „Royal” a sada pozorište

-zatim pravoslavni Hram Sv. Đorđa sa divnim ikonostasom koji je
uradio Uroš Predić

-pa belu zgradu, deo gradske kuće Bogdana Dunđerskog.
Tad su ptice prhnule u nebo...

Vraćamo se u Beograd. Doviđenja, Novi Bečeju, doviđenja Bečeju, 
doviđenja, Marijana! Bilo je lepo, ponovićemo!

Nastavljamo u mladu vinariju “Vinartos” i prva smo grupa
koja je posećuje. Nalazi se u Ulici Milana Grubanova
5b u Bečeju.

Vodi je Tomislav, zaljubljenik u vino, koji ovom poslu prilazi
s mnogo entuzijazma i ljubavi. 

Degustiramo belo vino "Lenka"

Roze, pa crveno vino "Passion", Strast...

Tek se sprema bela tamjanika izuzetne mirisne note. Za ova 
vina tek će se čuti!
Podloga za degustaciju je dobra, mast i hleb

Kao što je uobičajeno, u vinariji pričam vic o probi vina, u koji
ugrađujem vina iz te vinarije, a reakcija vinara bude duhovitija
nego sam vic.

U jednoj poznatoj vinariji u penziju je otišao degustator. Raspisali 
su konkurs za novog, javio se samo jedan odrpani pijanac. Direktor 
kaže sekretarici: „Ovog ne smemo primiti!“ i počinje probu vina, 
kojom će kandidat pokazati svoje znanje o vinima.
„Dajte mu prvu čašu!“ reče direktor. Sekretarica spušta čašu pred 
pijanca, on je podiže, okreće, miriše i spušta na sto.
„Božole, 6 meseci star, može odmah da se pije!“
„Dajte mu drugu čašu!“
Pijanac vrti čašu, miriše i spušta. „Šardone, 5 godina star, svrstava 
se u odlična vina!“
Direktor zabrinuto kaže: “Dajte mu treću čašu!“
„Kaberne sovinjon, 8 godina star, odležao 6 meseci 
u lajt barikiranom buretu, svaka vinarija može njime da se ponosi!“
Direktor šapuće sekretarici i ona donosi četvrtu čašu. 
Pijanac je pomiriše i spusti.
„Plavuša, 26 godina, tri meseca trudna, ako mi ne date posao, 
reći ću ko je otac!

(nastaviće se)

Sledećeg jutra Marijana nas vodi u šetnju Novim Bečejem.

Ulazimo na liturgiju u lepu pravoslavnu crkvu Sv. Nikole u blizini 
hotela, najstariju u Novom Bečeju, građenu u prvoj polovini 
18. veka, sa starim baroknim ikonostasom.

Marijana nas vodi po dolmi do lepog malog Hrama uspenja presvete
Bogorodice. Dolma je podignuta kamena i visoka da hram ne bi bio 
potopljen kad je prokopavano novo korito Tise.

Crkvu je prelepo freskopisao Zoran Todorović.

Fascinantan prikaz Blagovesti.

Lep ikonostas u duborezu sa ikonama istog freskopisca

Vraćamo se tiskim kejom. Na domu kulture naslikan je tiski 
cvet kao devojka.

Ovde se na okuci Tise dešava cvetanje, mužjaci padaju u 
grupama kao cvetovi, a ženke žive malo duže, polažu jaja uzvodno
i matica Tise ih nosi na pravo mesto gde će larve provesti tri godine.

Grupa ulazi u poslastičarnu „11 plavih” gde nam Keti deli 
krofnice s novčićem, za sreću.

Doviđenja, Novi Bečeju! Bilo  nam je lepo! Prelazimo prevodnicu sa
branom i osam kapija i stižemo u Bačku.

(nastaviće se)

Dan je hladan, vetrovit i vedar. Nastavljamo u Araču. 

Nije lako naći put koji se odvaja prema ostacima benediktinske 
crkve iz 13.veka, usred nepreglednih oranica. 

„Arača je ruševina srednjovekovne romaničke crkve koje se nalazi
između Novog Bečeja i Novog Miloševa u Srbiji, tačnije 12 kilometra 
od Novog Bečeja. Godine 1948. godine je stavljena pod zaštitu kao 
kulturno dobro.“

„Arača je izgrađena oko 1230. godine na temeljima starije crkve
iz 11. veka. Opljačkana je i uništena 1280, a obnovljena 1370. 
godine po nalogu kraljice Jelisavete Kotromanić Anžujske. U toj 
obnovi dodat je gotski toranj, čiji ostaci postoje i danas."

"Pretpostavlja se da je crkva pripadala imanju koje je 1407. kralj 
Žigmund podario despotu Stefanu Lazareviću. Kasnije je pripadala 
despotu Đurđu Brankoviću, koji ju je poklonio Pavlu Birinjiju. Godine 
1551. Turci Osmanlije su spalili crkvu i od tada nije obnavljana.“

Idemo.

Boje dolazeće večeri su prelepe u snežnoj ravnici.

(nastaviće se)

Marijana nas u Novom Bečeju vodi u naselje Vranjevo, 
nazvano po Franji Lotarinskom. U ulici Josifa Marinkovića se 
nalazi Zavičajni muzej „Glavaševa kuća“, otvoren 2009. 

Kuća je stara 200 godina. Pripadala je dr Vladimiru Glavašu, advokatu 
koji se nije bavio pravom, a bio je veliki narodni dobrotvor. 
Pošto nije imao naslednika, zaveštao je kuću pravoslavnoj crkvi na 100 godina, 
s tim da nijedna ženska noga ne uđe (moguće u spomen na neprežaljenu 
ljubav), a posle toga je pripala gradu. 

Portret dr Glavaša s diplomom. 

Obilazimo spavaću sobu koja ima krevet s basamakom

U kući se nalazi i spomen soba kompozitora Josifa Marinkovića, 
Glavaševog komšije, sa harmonijumom, rukopisima, notama i porodičnim
fotografijama. 

Obilazimo i dvorišnu zgradu s alatima i sa starom berbernicom. 

U granama drveća u bašti skrivaju se novobečejske sove.

(nastaviće se)

Iz Sokolca krećemo za Bečej u Bačkoj, gde nas čeka 
Marijana Ćalović koja će biti naš vodič ova dva dana. 

Prelazimo kanal DTD (Dunav Tisa Dunav) i stižemo u Novi Bečej
u Banatu.

Smeštamo se u hotel "Tiski cvet", u blizini tiskog keja i mesta
gde se posmatra jedinstveni prirodni fenomen "cvetanja Tise".

Hotel Tiski cvet biće nam domaćin dva dana. Ime nosi po čuvenom
prirodnom fenomenu, cvetanju Tise. 
"Tri godine u dubini...tri časa na svetlosti... ovo je život malog 
tiskog cveta"

Tiski cvet (lat. Palingenia longicauda) je insekt koji spada u 
vodene cvetove (Ephemeroptera). Dugačak je 8-12 centimetara, 
a razmak krila dostiže 6-7 centimetara. Ova vrsta je poznata 
kao najveća vrsta vodenih cvetova u Evropi. Strogo je zaštićena 
u Srbiji, kao i na međunarodnom nivou na osnovu Bernske konvencije.
Tiski cvet dobio je ime po reci Tisi koju nastanjuje. Vodeni cvetovi 
nisu odlični letači, let im je nesiguran. Uglavnom moguće ih je 
promatrati u proleće i početkom leta, kada se roje. Rojenje počinje
u večernjim satima i traje otprilike tri sata. Zrele životinje se ne 
hrane za vreme svojih kratkih života već naduvaju svoja creva 
vazduhom što im omogućava lakši let. Na početku rojenja larve 
ostavljaju glinu na dnu reke gde su živele tri godine i dižu se na 
površinu vode. U podizanju do površine im pomaže gas koji se 
sakupio ispod njihovih košuljica. Na površini vode se mitari, 
odbacuje svoju košuljicu i izlazi savršen insekt.

Naravno, tu čekamo pravoslavnu novu godinu.

A posle doručka nastavljamo u obilazak...

(nastaviće se)

Vreme je za put, vodi Keti, vozi Vlada. Društvo je pozitivno i veselo.

Vozimo se Vojvodinom, snežnom i belom.

Prvo ćemo posetiti dvorac Sokolac, koji je izgradio Lazar Dunđerski 
u poslednjim decenijama 19. veka. Dvorac je dobila u miraz Emilija 
Ivanović, kćerka Lazara Dunđerskog, kao i čitavo imanje koje se 
zvalo "Veliki salaš“, pa je tako pripao grofu Ivanu Ivanoviću. 

Upravna zgrada je nekad bila lepa...

Nekad je dvorac okruživao divan park...

Nažalost, dvorac se ne održava niti obnavlja. 

Keramika u ulaznom holu je kao nova...

Tu se nalazi originalna soba Lenke Dunđerske sa portretom Lenke u 
prirodnoj veličini, koji je uradio Uroš Predić. 

Ima još lepog originalnog nameštaja. 

Šteta što dvorac nije obnovljen, imao bi šta da pokaže.

(nastaviće se)

Tematsko veče "Ljubav i seta " okupilo je pisce Društva književnika
Beograda. 

Vodili su Anka Stanojčić i Zoran Ilić.

Veče smo počeli pesmom jednog 
od osnivača DKB, Tomislava 
Miloševića, koju je čitala Ljiljana 
Surić Lambić. Ona je pročitala i
pesmu naše članice Duke Veljković
"Otići ću".

Otići ću

Kada rešim da odem,
a rešiću to vrlo brzo,
okrenuti se neću, ni za tren stati,
ostaviću te i sve što je bilo,
kod tebe neka ostane
i ovo srce što pati.

Dignute glave zaploviću
čamcem koji ne znam gde brodi
i neću nijednom stati.
Ni ptice selice kada odlaze
nijedno perce ne pokvase
preko okeana kada preleću
u slanoj burnoj vodi.

Ptice će se u stara gnezda
sledećeg proleća vratiti.
Ja tebi nikada neću,
niti ću za tobom patiti.

Nastavila je sekretar Anka Stanojčić pričom "Seta", 
pa pesmom "Mili"

Mili

Zvala sam te Mili
dok sam te volela
i o tebi sanjala

Zvala sam te svim
najlepšim imenima
koje ljubav može dati

Bio si mače, dragi,
sve nežno što je moja
mašta mogla zamisliti

Sad opet nosiš svoje ime
i niko te više ne zove
toplo, najtoplije.

Mili.

Nastavili su sa po dve pesme ili proznim pasusima:
Slađana Belko

Ljubomir Vujović

Vera Pavlović

Gordana Rusinkov Marković

Nadica Ilić

Zorica Milošević

Olivera Šestakov

Slavka Stanikić

Jelica Danković

Zoran Škiljević

Sandra Nogić

Danijel Đukić

Zorica Milosavljević

Miša Lazar

Simo Vasić

Marko Matić

Milivoje Jozić

Zoran Ilić

Pa, doviđenja do narednog sastanka!