Lastavica

Predstavljanje četvrtog broja časopisa Beogradski krug kredom
proteklo je dobrim delom u blogerskom tonu. 

Veče vode aktivni blogeri, sekretar Društva književnika Beograda,
Prim.dr Anka Stanojčić (Lastavica) i predsednik Zoran Ilić.

Specifičnost je što broj otvara najstarija naša blogerka, 
Duka Veljković, uvaženi član Društva književnika Beograda 
sa 14 objavljenih knjiga. 

Njenu priču "Badnje veče" čita takođe blogerka Dr Ljiljana 
Surić Lambić.

Olivera Šestakov predstavlja svoju poeziju

DA MI BUDEŠ I REKA I OBALA

Naslikaj mi rečima
suton i zalazak sunca tih,
u ravnici plodnoj,
sa bezbrojnim pogledima
suncokreta žutih.

Donesi mi sa stihom 
miris Dunava za doručak
u rano jutro zlatno
i plavo u isti mah,
zagrli me pogledom,
što oduzima i reč i dah.

Da znam da si mi 
i reka i obala,
kada želje mi se daju
u nezadrživ beg,
da budeš mi 
i ravno more 
i breg.

Mirko Škiljević nam je pročitao priču "Nešto lepo"

Nevenka Bošnjak-Čolić je pričom "Lidija" izazvala poneku suzu

Dva blogerska cveta preuzimaju reč: 
Dalibor Maksimović, stepskivuk

PESMA NA SALVETI

Ogrnuo sam sebe
u svaku tvoju stvarnost
stao tako blizu
da mi je sav vazduh
tvoj dah
i ceo horizont
tvoje oči...

Obojio sam nebo
u oba tvoja oka
naslikao sunce
blještavilom tvoga osmeha
pazeći strogo
da na sliku ne kapnem
i neku boju noći.

I na kraju
zgužvao sve i bacio u prašinu
kao pesnik koji 
pravi skicu na salveti...

Uplašen i nem.

Možda takva ljubav
i ne sme da postoji
na ovoj planeti...

Dragana Kolarik Bauer, vilabezkrila

SELO MOJE U RAVNICI

Evo me opet u starom kraju
Gde niko me ne zna, a svi me znaju.
Srećem na ulici znana mi lica;
Sećanja šire krila kao moćna ptica.
Tu sam svoje prvo čedo zaljuljala
Tu mi osta kuća i Krsna slava.
Tu sam najlepše godine svoje ostavila,
Tu mi još negde deo duše spava.

Ne beše život loš prema meni
Al’ reče najednom “Dalje kreni!”
U ravnici beloj osta selo
U grudima srce napuklo, nikad više celo.

Evo me opet u starom kraju,
Korak moj ulicom odzvanja
Suze niz lice same padaju
Duša bi opet mladost da sanja.

Sve ređe se vraćam starom kraju
Sve manje je onih koji me znaju.
Kuća što beše smehom ispunjena
Tužna stoji na pola urušena.
Moj život je sada negde drugde,
Među neke druge drage ljude.
Selo moje u ravnici
Sad gledam samo na slici.

Svoju priču je pročitala Vera Pavlović

U okviru izveštaja o radu Društva između dva broja, pročitani su
izabrani aforizmi sa veoma uspele večeri aforizama.
Ljubomir Vujović, Srđan Simeunović Sendan, Dobrivoje Lazarević,
Jagoda Nikačević i i Anka Stanojčić

Po želji prisutnih, veče je zasladila Nevenka Bošnjak-Čolić 
drugom pričom iz svog opusa.

Najvažnija stvar koju kupujem u novembru je planer. I popunjavam ga 
već tada, sa obaveznim događanjima. I znaju oni koji me zovu,
da prepodneva pripadaju ordinaciji i edukaciji, a popodneva:
ponedeljak i petak pripadaju pozorištima, bioskopima i foto grupama, 
utorak piscima, sreda plesu, četvrtak Kragujevčanima,
vikend Izletniku. Ko pobrka dan, zna da me neće videti...

Pa nisam skoro slikala na plesu. Vreme je i za to. Porodično smo
tu, sin, verenica i ja. 

Znači nam mnogo. Emotivno, zdravstveno, u svakom pogledu.

Nekad nam datumi mogu ucrtati važne događaje u sećanje 
zauvek, a da tada tih datuma nismo ni svesni. 

Malo ko je slavio Božić 25. decembra u mom kraju kad sam bila 
mlada. Ali na taj dan 1966. drugar iz škole organizovao je plesno 
veče u mirnim prostorijama jednog odmarališta u Makarskoj. 
Odigrala sam svoj prvi ples na prelepu melodiju „And I love her“ 
od Bitlsa. Posle se dogodio zvanični prvi ples na pravoj igranci, 
koji je u moju knjigu ušao kao nežna priča o jednostranoj ljubavi, 
„Ljubav na prvi ples“. 
Između je protekao kaleidoskop Božića 25. decembra, sa prelepim 
uspomenama iz moćne makarske gimnazije, pa sa sjajnog 
medicinskog fakulteta u Rijeci, da bih ga zamenila jakim beogradskim, 
kad sam se udala. Nova životna knjiga, uspešno završene studije s 
visokim prosekom, ceo radni vek proveden na istorijski značajnom 
odeljenju velike bolnice, mnogo kongresa, bezbroj predavanja i dobro
primljenih stručnih radova po Evropi. Dvoje divne dece kao nagrada 
nakon jedanaestogodišnje borbe, njihovo odrastanje i uspesi, 
preslatki unuci. Tako su u moj život uplovili Božići 7. januara. Prvo 
mi je taj datum značio samo rođendan dragog prijatelja, a posle su
i zauzeli svoje nezaobilazno mesto. Sada s poštovanjem 
obeležavam oba. 
Na drugi značajni Božić 25. decembra rekla sam zbogom dugom 
i teškom, ali i lepom radnom veku, bez isuviše žaljenja. Neku novu 
knjigu ću listati posle njega. Videćemo kako ćemo život i ja plesati 
ispisujući te stranice.

Uf, karte smo jurili dva meseca... i uhvatili, uz pomoć prijatelja.
Jugoslovensko dramsko pozorište, u koje retko idem.
Predstava "Vrat od stakla"

Ambijent u ovom pozorištu je moderan i doteran, nakon duge obnove
posle požara.

Traži se karta više, prepuno je.

Biljana Srbljanović
VRAT OD STAKLA
Režija: Jagoš Marković

Glumačka ekipa je za sve pohvale, ne zna se ko je od koga bolji.
Svi su najbolji.
Bogdanka, Bogda- Jelisaveta Sablić 
Svetlana- Vesna Trivalić 
Nadežda- Anita Mančić 
Ljuba- Dragan Mićanović 
Vasa- Irfan Mensur
Mirna- Milica Gojković 
Vlajko-Mujić- Marko Janketić 
Filip-Miloš Samolov 
Pandur 1-Slobodan Tešić 
Pandur 2-Bojan Lazarov 
Malo dete- Ana Čarman

(ovo su slike s neta)

"Nacionalizovani stan izgubljen je u procesu restitucije. Nešto što je 
bilo oteto vraća se. I ona narodna:"oteto, prokleto" počinje da otpetljava 
sudbine, strahove, dileme. Svakog od stanara tog stana u Višnjićevoj."
(Slađana Belko)
Pucamo li svi mi nakon ovolikih promena i revolucija, 
kao vrat od stakla? Ima li smisla i nade? Čemu sve to?
Dok se glumci klanjaju publici, mi se pitamo.

Ovog puta malo gorkastog humora...

Došao muškarac na razgovor za posao i pita ga šef: 
-Kakvo iskustvo imate?'
-Pet godina razgovora za posao.

Kada je Mahatma Gandi studirao pravo na koledžu u Londonu, 
imao je profesora čije je prezime Piters, koji je osećao animozitet 
prema Gandiju, i zato Gandi nikada nije spustio glavu pred njegovim
(profesorskim) ''argumentima'' koji su bili veoma česti.
Jednog dana, gospodin Piters je ručao u trpezariji Univerziteta i 
Gandi je došao sa svojim poslužavnikom i seo pored profesora.
Profesor je u svojoj aroganciji rekao: ''Gospodine Gandi, vi ne 
razumete, svinja i ptica ne sede zajedno da jedu.'', 
na šta mu je Gandi odgovorio: ''Ne brinite, profesore, ja ću odleteti.'', 
i ode da sedne za drugi sto.
Gospodin Piters, zelen od besa, odlučuje da se osveti na sledećem 
testu, ali Gandi reaguje i briljantno odgovara na sva pitanja.
Zatim mu gospodin Piters postavlja sledeće pitanje: ''Gospodine Gandi,
ako hodate ulicom i nađete paket u kome je vreća mudrosti i torbu 
u kojoj je novac, šta ćete od toga uzeti?''
Bez ustezanja, Gandi je odgovorio: ''Paket sa novcem, naravno.''
Gospodin Piters, nasmejavši se, reče:
''A ja bih, na tvom mestu, pre uzeo onu vreću u kojoj je mudrost.''
''Svaki čovek uzima ono što nema.'', odgovorio je Gandi ravnodušno.
Gospodin Piters, već histeričan, piše na ispitnom listu reč ''idiot'' i 
daje ga Gandiju. Gandi uzima ispitni list i sedne. Nekoliko minuta 
kasnije, Gandi odlazi do profesora i kaže:
''Gospodine Piters, vi ste potpisali test, ali mi niste dali ocenu.''

Koja je razlika između političara i lopova?
Političare biramo mi, a lopovi biraju nas.

Što je vrhunac muške vernosti?
Ženio se tri puta, a još uvek ima istu ljubavnicu!

Pita plavuša u apoteci:-Imate li test za trudnoću?
-Imamo.
-A jesu li pitanja teška?

Svetski poznata slika - "Istina koja izlazi iz bunara" 
Jean-Leon Gerome, 1896.

Za ljubitelje kikirikija i čokolade

Stariji posetioci bloga znaju ovaj recept, a novi ga mogu videti.
Namenjen je ljubiteljima kikirikija =Snickers kolač.

Ispecite sirovi kikiriki 300 g u rerni na 150 stepeni oko 20 minuta 
ili kupite pečeni neslani kikiriki. Ohladite ga, očistite od ljuski i sameljite. 

Sameljite 300 g pti ber keksa ili kupite mleveni.

Umutite 4 cela jajeta sa 250 g šećera, dodajte 250 g maslaca
i 100 g čokolade za kuvanje. Kuvajte na pari uz mešanje.
Kad se počne zgušnjavati, dodajte keks i kikiriki.

Smesu razlijte u vodom ovlažen pleh 25×35 cm pa prelijte glazurom.
Stavite na hladno nekoliko sati, pa secite štanglice.

Glazura:
Na pari skuvajte 100 g čokolade za kuvanje sa 50 g maslaca
i 2 kašike mleka.

Jedite u slast!

Slava je narodno-crkveni običaj i nakon Božića, najvažniji 
porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog 
hrišćanskog svetitelja. 

Glavna obeležja slave su slavski kolač, žito i sveća.

Ako pada u vreme posta, slava je posna, takođe i ako pada u sredu
ili petak. Sv. Nikola je uvek posna slava jer pada u vreme božićnog
posta.
Zamislite da ste gosti na slavi. Neki nikad nisu bili. Uzmite prvo kašičicu žita.

Šta biste od širokog dijapazona domaćih
i probranih pića?

Posnu slavu je teže pripremiti. Kao predjelo 
mogu ići: prebranac

pita sa šampinjonima i prazilukom

salata s ribom i prazilukom

pita s prazilukom

Sledi riblja supa

Za glavno jelo pripremam lignje

 

 

neku morsku ribu u sosu

lososa i oradu

Slede domaći kolači iz moje radionice 

Nazdravimo u slavu Sv. Nikole! 

I oni su tu...

Kakvu sliku imamo o sebi? 
1. Da li smo savršeni, baš takvi kakvi treba da budemo,
veoma zadovoljni onime što smo postigli u životu?
2. Jako dobri, blizu onoga što smo zacrtali kao najbolje za sebe?

3. Nedostojni slike koju bismo želeli da dostignemo?

4. Slabi i nezadovoljni svojim životnim postignućima?

Ako dobitna kombinacija dama uveče proslavi rođendan u 
Mažestiku (Majestic), veče može biti samo ma(ž)estralno!
Uverite se!

Ambijent je prijatan

Društvo prvoklasno

Kolači su mmmmm...

Vino odlično

A napolju buja predbožićni život...

I jedna kao čestitka...

Druga zima bez njih... Žive u drugoj zemlji, u veoma lepom
kraju. Snega još nemaju, pa sam im poslala malo, bar na slici...

...a sve stoji kako su ostavili... i čeka ih. 

Nedostaju...

Gradsko dramsko kazalište "Gavella" iz Zagreba sinoć je
gostovalo u pozorištu "Atelje 212" u Beogradu.

Atmosfera pred početak predstave, dok se pozorište popunjava
do poslednjeg mesta.

Predstavu Joel Pommerat:"Ujedinjenje dviju Koreja" režirao je
Paolo Magelli.

"Osim što je višestruko nagrađivana, predstava je dobila brojne 
pozitivne recenzije. Tako je Nathalie Simon za Le Figaro napisala da 
komad očarava publiku pričama punim razočaranja, ali i humanosti."
"Skriven u tami, gledatelj je svjedok, čas suosjećajući s likovima i 
razumijevajući ih, a čas pružajući podrugljiv otpor".

"Ovdje to nisu romantične kategorije, prije nagnuća nesigurnih, 
životom ošamućenih ljudi. Želja da odu, da nešto promijene, tjera
ih prema naprijed i čini aktivnima, ali iako ne vidimo jesu li stigli do
odredišta jer Pommerat piše "na rez", zaustavljajući epizode na vrhu
napetosti, osjećaja smo da nisu, da će nastaviti tragati i nakon što 
napuste dramu i scenu."

Predstava traje preko dva sata, bez pauze, 
Igraju: Ksenija Pajić, Jelena Miholjević, Barbara Nola, Tena Nemet Brankov,
Nataša Janjić /DijanaVidušin, Petra Svrtan, Janko Rakoš, Ranko Zidarić, 
Enes Vejzović i Igor Kovač. 

Društvo književnika Beograda je treći put ove godine otvorilo
svoja vrata za svečani prijem novih članova.

Olivera Šestakov je objavila do sada četiri zbirke pesama: 
„U mom pogledu“, „Moje duše rime“, „Na tragu svetlosti" i 
„Poema Tečem kao reka i druge pesme i druge pesme“. 

DA MI BUDEŠ I REKA I OBALA

Naslikaj mi rečima
suton i zalazak sunca tih,
u ravnici plodnoj,
sa bezbrojnim pogledima
suncokreta žutih.

Donesi mi sa stihom 
miris Dunava za doručak
u rano jutro zlatno
i plavo u isti mah,
zagrli me pogledom,
što oduzima i reč i dah.

Da znam da si mi 
i reka i obala,
kada želje mi se daju
u nezadrživ beg,
da budeš mi 
i ravno more 
i breg.

Vladimir Jovović je objavio knjigu poezije "Pukotina u vremenu" 
i zastupljen je u književnoj periodici.

Nadica Ilić objavljuje svoju poeziju u antologijama,
zbornicima i književnim časopisima.

Slavka Stanikić je objavila knjigu "Ožiljci i snovi"
i pored toga objavljuje u književnoj periodici.

Đoko Nonković je objavio knjigu poezije "Iskre duše" 
2006. godine. Sa grupom autora objavio je knjige: "Večita gama
slobode" (2004), "Sačuvano vreme" i "Šta bi rekao Crnjanski", 
"Almanah", "Rudnik poezije", "Garavi sokak " i "Noć boema".

Jelica Danković je osamdesetih godina sa dvadesetak 
pesama u knjizi „Rukotvorke“ o muškim i ženskim zanatima primljena 
u Udruženje književnika Srbije. Objavila je još knjige:
„Zrenje“, „Blagovesti“, „Suton i duge senke“,„Devetoro bilja“ i
„Stope u visinu“.

Vidimo se ponovo na promociji četvrtog broja časopisa 
"Beogradski krug kredom".