Lastavica

Gradsko dramsko kazalište "Gavella" iz Zagreba sinoć je
gostovalo u pozorištu "Atelje 212" u Beogradu.

Atmosfera pred početak predstave, dok se pozorište popunjava
do poslednjeg mesta.

Predstavu Joel Pommerat:"Ujedinjenje dviju Koreja" režirao je
Paolo Magelli.

"Osim što je višestruko nagrađivana, predstava je dobila brojne 
pozitivne recenzije. Tako je Nathalie Simon za Le Figaro napisala da 
komad očarava publiku pričama punim razočaranja, ali i humanosti."
"Skriven u tami, gledatelj je svjedok, čas suosjećajući s likovima i 
razumijevajući ih, a čas pružajući podrugljiv otpor".

"Ovdje to nisu romantične kategorije, prije nagnuća nesigurnih, 
životom ošamućenih ljudi. Želja da odu, da nešto promijene, tjera
ih prema naprijed i čini aktivnima, ali iako ne vidimo jesu li stigli do
odredišta jer Pommerat piše "na rez", zaustavljajući epizode na vrhu
napetosti, osjećaja smo da nisu, da će nastaviti tragati i nakon što 
napuste dramu i scenu."

Predstava traje preko dva sata, bez pauze, 
Igraju: Ksenija Pajić, Jelena Miholjević, Barbara Nola, Tena Nemet Brankov,
Nataša Janjić /DijanaVidušin, Petra Svrtan, Janko Rakoš, Ranko Zidarić, 
Enes Vejzović i Igor Kovač. 

Društvo književnika Beograda je treći put ove godine otvorilo
svoja vrata za svečani prijem novih članova.

Olivera Šestakov je objavila do sada četiri zbirke pesama: 
„U mom pogledu“, „Moje duše rime“, „Na tragu svetlosti" i 
„Poema Tečem kao reka i druge pesme i druge pesme“. 

DA MI BUDEŠ I REKA I OBALA

Naslikaj mi rečima
suton i zalazak sunca tih,
u ravnici plodnoj,
sa bezbrojnim pogledima
suncokreta žutih.

Donesi mi sa stihom 
miris Dunava za doručak
u rano jutro zlatno
i plavo u isti mah,
zagrli me pogledom,
što oduzima i reč i dah.

Da znam da si mi 
i reka i obala,
kada želje mi se daju
u nezadrživ beg,
da budeš mi 
i ravno more 
i breg.

Vladimir Jovović je objavio knjigu poezije "Pukotina u vremenu" 
i zastupljen je u književnoj periodici.

Nadica Ilić objavljuje svoju poeziju u antologijama,
zbornicima i književnim časopisima.

Slavka Stanikić je objavila knjigu "Ožiljci i snovi"
i pored toga objavljuje u književnoj periodici.

Đoko Nonković je objavio knjigu poezije "Iskre duše" 
2006. godine. Sa grupom autora objavio je knjige: "Večita gama
slobode" (2004), "Sačuvano vreme" i "Šta bi rekao Crnjanski", 
"Almanah", "Rudnik poezije", "Garavi sokak " i "Noć boema".

Jelica Danković je osamdesetih godina sa dvadesetak 
pesama u knjizi „Rukotvorke“ o muškim i ženskim zanatima primljena 
u Udruženje književnika Srbije. Objavila je još knjige:
„Zrenje“, „Blagovesti“, „Suton i duge senke“,„Devetoro bilja“ i
„Stope u visinu“.

Vidimo se ponovo na promociji četvrtog broja časopisa 
"Beogradski krug kredom".

"Mjuzikl “Fantom iz Opere” premijerno je izveden na londonskom 
Vest Endu 1986. godine, a na Brodveju dve godine kasnije gde 
važi za najduže izvođen mjuzikl svih vremena (preko 12 000 
predstava). Do sada ga je u svetu pogledalo oko 140 miliona ljudi. 
Izvodi se na 15 svetskih jezika u 35 zemalja. Predstava je osvojila 
brojne nagrade među kojima i tri Olivier nagrade (londonska 
produkcija) i 7 Toni i Drama desk priznanja (brodvejska produkcija)."

"Lavinu neverovatnih, i na kraju tragičnih događaja u jednom pozorištu, 
događaja sa obe strane rampe, to preplitanje dveju realnosti, pokreće 
ljubav glavnog junaka ove začudne priče, tajanstvenog Fantoma, 
prema talentu mlade operske pevačice i njenom anđeoskom glasu. 
U ovom mjuziklu reč je i o žrtvovanju, davanju, predanosti, zavisti, veri, 
nadanju, borbi sa prosečnošću… sve to je, na kraju krajeva, i dušom
i srcem posvećeno umetnosti. Glavni junak mjuzikla Fantom iz Opere
jeste zapravo – muzika." 

Ukratko, vredi pogledati ovu predstavu i uživati u njoj!

Da li je lek vrhunska zdravstvena ustanova? Sve specijalnosti
u njoj, velike mogućnosti?

Ili je lek spajanje dve duše i dva tela u brak?

Ili je lek pesma, naprimer izvorna?

Ili je lek kafica u dvoje, uz ćaskanje na prijatnom i tihom mestu?

Negde sam pročitala.
Žena ima osmeh:
-kad se zaljubi
-kad je obula nove cipele
-kad ima ručak od juče.

Šta vi kažete? 

A ne zaboravimo najvažnije:

Nekom dobro jutro, drugom laku noć...

Prvu uspešnu hemodijalizu na čoveku, zamenu bubrežnog rada, 
uradio je Georg Haas 1924. godine. Dijaliza je trajala 15 minuta
i protekla bez komplikacija. Nakon njega Holanđanin Willem Kolff
konstruisao je prvi aparat za hemodijalizu, a kao dijaliznu 
membranu koristio je celofan.
Prva dijaliza u Hrvatskoj učinjena je 1962. godine, u bolnici na Sušaku,
a u Srbiji iste godine u Gradskoj bolnici u Beogradu, u mom centru.
Trajni program je uveden kod nas 1969. godine. Otada bolesnik kojem 
ne radi nijedan bubreg živi skoro normalno skoro normalan životni vek, 
ako je disciplinovan i drži se saveta svojih lekara.

Centar za dijalizu Požarevac poslao je svoje lekare i sestre 
u moj centar na obuku baš kada sam počela da radim na 
nefrologiji i zato njihove prve korake rado pamtim. Učitelj im
je bio tada najbolji poznavalac dijalize u Srbiji, 
Prim.dr Aleksandar Radmilović, sa celim timom.

Otvorili su centar 1978.godine.

Prošlo je 40 godina i kolege iz Požarevca obeležili su veliki jubilej
stručnim sastankom i slavljem posle toga. 

Pozvana sam od srca i pridružila se veoma rado.

Leden zimski dan. Uradićemo pet koraka.
1. Prvo, nabaviti karte za dva pozorišta.

2. Zatim se ponoviti s malo zimske opreme.

3. Ručak? Naravno, u starom restoranu "Šumatovac".

Njoke Arlekin i vino Esmeralda.

4. Kafa u "Gelateria", zna se. 

Za nefrologa bubreg, za kardiologa srce.

5. Sledi dirljiv film "Zaspanka za vojnike" sa odličnom muzikom,
ali i obaveznim suzama.

Za danas dovoljno. Nećete gledati ovaj film.

A ni ovaj...

Retrospektivna izložba "Marko Čelebonović" predstavljena je u
Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Prikazana je selekcija
njegovih dela iz nekoliko kolekcija. 

Čelebonović motive za svoje slike traži oko sebe. Slika kuće u 
kojima je živeo, enterijere u kojima boravi, 

...atelje u kome radi, 

...svoju suprugu i ćerku, portrete svojih prijatelja, 
aktove i figure u enterijeru.

Turska reč "čelebi" znači otmen, plementit i moglo bi se reći da
je ovaj veliki slikar otmenošću svog stila i produhovljenošću svog
rada odgovorio simbolici svog imena.

Prodavačica ptica

Advokatica

Sjajan portret

Devojčica

Mrtva priroda mu često ima više životnosti nego likovi ljudi

Ženski poluakt...

Ženski ležeći akt

Autoportreti pokazuju da nije baš mnogo voleo samog sebe.
Nije sebe ulepšavao, a pre svega, nigde nema ni naznake osmeha,
najlepšeg ukrasa lica!

A napolju buja život u Knez Mihailovoj u lepom jesenjem danu...

Ovom pričom završavamo ovogodišnje Ljerine šetnje.

"Pod skupim adresama podrazumevam skupoceni poslovni
i prostor za život u soliterima i zasebnim kućama. Nekoliko slika 
će doprineti da se bolje razume iznos od nekoliko desetina miliona 
dolara do nekoliko stotina miliona za koje postoje kupci.

Soliterima u Down Toun-u započinjem niz fotografija o nekretninama 
u koje se još investira i to na sve strane! Da čovek ne poveruje 
koliko brzo niču zgradurine od po 30-70 spratova i pitam se stalno, 
da li je moguće da sve to treba? Verovatno da treba i to onima koji
imaju nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona dolara za ulaganje.
A to im sigurno nisu poslednji novci. 

E, pa sad sledi mala galerija koja osim solitera sadrži i privatne 
kuće na skupim adresama. 

Poslednja slika je pogled na reku Majami na čijoj obali kućice takođe
dostižu cene od kojih boli glava.

Ovim se raportom pozdravljamo,
Ljera&Sin.

Evo još jedne Ljerine priče.

"Mala Havana, gradić usred velegrada, naslanja se dobrim delom 
na Down Town Majami, ali se od njega veoma razlikuje po svemu. 
Uglavnom naseljena Kubancima, Mala Havana prema poslednjem 
popisu ima nešto više od 76 000 stanovnika. I ovaj deo grada 
ispunjavaju restorani, kafići, galerije, noćni klubovi, a poseduje
i sopstveno pozorište.

Lepa i zanimljiva turistička destinacija. Ono što je meni veoma 
simpatično jeste Domino klub, čiji se članovi okupljaju na posebnom
mestu u Domino parku i uživaju u igri dominama! Ko još kod 
nas igra domine? Evo Domino parka.

Predivno označen jedan od ulaza u Malu Havanu. 

Potom je restoran sa velikom figurom petla (kao na Ki Vestu), 

Lepo uređena pešačka zona, koju su u vreme naše posete 
koristile dve graciozne devojke pozirajući za novac. 

Poslednjom fotografijom ovekovečili smo jedan od izlaza iz 
kubanske atmosfere. 

Još jedan pozdrav od
Ljere & Sina

Najbolje je aforizme definirao poznati satiričar 
Milivoje Jozić, član Društva književnika Beograda: 
"Aforizam je sjaj u tami"

 

Humor i satiru nije lako pisati, to je ozbiljan posao i s tim se darom 
treba roditi. Obično se aforističari prilagođavaju programu poetskih 
ili proznih književnih večeri. Ovog puta prilagodili smo program njima
i dali im šansu da nas uozbilje ili nasmejavaju celo veče. U tome su
potpuno uspeli. Jedina nuspojava: trbušni mišići su nas boleli od smeha.

Prvi je počeo nagrađivani doajen Milivoje Jozić:

"I ja bih prao novac da imam pare za sapun."
"Kafana mi je druga kuća.
Prvu sam popio."
"Ostavio sam piće, 
pa ne mogu da ga nađem."
"Verujem u bolje sutra 
ako ovi odu danas."
"Umesto da se biju za ženske batake,
potukoše se za pileće batake u Lidlu."
"Ko završi školovanje pre vremena,
ima više vremena da traži posao".
"Nema te žene koja neće 
kad joj se hoće."
(Milivoje Jozić).

Iznenađenje večeri bio je vrhunski poeta Ljubomir Vujović 
koji nas je iznenadio sjajnim aforizmima:

"Za većinu penzionera bolje sutra je isto što i kama sutra:
mogu da zamisle, a ne mogu da ostvare."
"Kad god dođe sebi moja žena ode od mene. 
Kod mene je obrnuto, kad ode od mene ja dođem sebi"
"Svi su bili brži od nas. 
Samo mi nemamo od koga da se odcepimo."
"Istorija se ponavlja.
Sadašnjost nam je opet neponovljiva."
(Ljubomir Vujović)

Nastavio je Dobrivoje Lazarević.

"U Srbiji najbolje uspeva pamet.
Zato se i najviše izvozi."
"Kad bi umesto pameti izvozili političare,
gde bio nam bio kraj!"
"Sišao bi on sa vlasti,
ali kad god pogleda dole, dobije vrtoglavicu."
"Za pad nataliteta u Srbiji krive su rode.
Albanci ih više plaćaju."
(Dobrivoje Lazarević)

Štafetnu palicu preuzeo je Srđan Simeunović Sendan.

"Ovoj zemlji ne trebaju aforizmi.
Svako je učesnik bar u jednom."
"Izbori su bili fer i pošteni.
Sad ih više ne treba organizovati".
"Svaka mu je bila na mestu.
Pogrešnom."
"Radovao sam se tuđim uspesima
kao što su se i drugi radovali mojim.
Nimalo."
"Prodao je dušu đavolu
i kupio kartu za raj."
O ženama šefovima:
"Volim žene.
Ali samo ispod sebe."
(Srđan Simeunović Sendan)

Nije se dao ni lepši pol. Jagoda Nikačević je vešto parirala 
gospodi.

"Budućnost našeg turizma je u banjama.
Neka i drugi vide kako nam je u blatu."
"Animirano je TV gledalište. 
Sad crtaće gledamo u Dnevniku."
"Postao je samokritičan.
Odbacuje samo kritiku."
(Jagoda Nikačević)

Nađe se i poneki moj aforizam:
1. Ne pričajte mi masne viceve. 
Ja sam na dijeti.
2. Ja sam čist genije. 
Kad se okupam.
3. Celog veka u potrazi smo za mudrošću, 
a najčešće je stičemo tako što preživimo svoje ludosti.
4. Ovo je zahvalno vreme za satiru,
a nezahvalno za život.