Lastavica

Draga Kiti!
Ne, sad bih hteo da ti kažem najlepšu, najtopliju, najsvečaniju reč. 
Nemoguće je. Jer, danas je ponedeljak, .. .. ..... Za mene sigurno 
presudan dan. Početak kraja. Da, Tebi se verovatno i ovo čini 
bezvredno, jednostavno, smešno.
Iako sam divljak bio, to samo za sebe. Drugi nisu morali da osete 
moje propadanje. A oni (imalo je i takvih), koji su se za to osobito
trudili, sami neka smiraj traže. Ja sam sve i svakoga oslobodio sebe.
Da mila, da Kiti! Dolazi i moj potpuni kraj! Ne žalim. Ne plačem.
Radujem se. Bilo je dosta dana kad sam s Tobom zvezdano živeo. 
Ako bi mi se dani patnje odužili samo bih tužan bio. Da li shvataš? 
Verovatno ne. No, kad-tad, ranije ili najzad shvatićeš. Žao mi je što
neću stići da učinim poslednji korak. Delo. No, ništa. Možda nije ovo 
oproštajno poslednje pismo. Ali, 99,99% je moguće da je ovo pravi 
i neizbežni kraj.
Ti, najdraži stvore, jedina ljubavi moja, da li sad shvataš sve? 
Možda ti je nelogično?
Ne mari. Ja se na Tebe ne mogu ljutiti. Nisam nikad ni mogao. 
Jer, voleo sam Te sasvim, potpuno, ili, da se izrazim kao Ti, „matematički”, 
imao sam Te u srcu, mislima i ljubavi 100 %! Zato sad, na kraju svega
što sam ja, srećan sam što sam imao Tebe. O, kako sam mnogo, 
mnogo srećan bio!
Nisam bio čovek koga si Ti želela. Nisam bio princ ni mladić snova. 
Bio sam odveć i u celom običan čovek. Najobičniji od svih običnih. 
Nisam imao šta da Ti dam. Ja sam bio sav, duhom i telom ljubav. 
Ljubav rođena za takvu devojku kao što si bila Ti. Dakle, i jedino je 
moglo biti da pripadnem Tebi. Tako je i bilo.
Ali, premalena je bila moja ljubav. Tako neznatna da Tebi nije ni suze 
jedne značiti mogla. O, Kiti, o najrođenija moja!
Znam, nećeš dugo čekati. Osećam to, osećam, previše slutim svoj kraj.
Ne, ljubavi, ne prebacujem Ti. Naprotiv. Želim da Ti poslednji dar dam:
Kiti, prosta ti moja ljubav bila! Zbogom!
S.

Blizu je nekada bio kiosk sladoleda, najuspešniji na plaži, na kom je
tog burnog leta prodavala sladoled i lomila srca. Nije tako htela, nego 
se samo nameštalo. Posle Prvog, dugo nije mogla da voli nikoga, a 
oni su je tražili… S. iz Sredske pojavio se u pogrešnom periodu i to 
mu je bila nesreća, krivica i greh. Zaljubio se u trenu, bez ostatka i 
rezerve, srce bi iz grudi da izvadi i da joj ga da. Ona pak, nesposobna 
da voli novog, kivna na sav muški svet i toga nesvesna, prihvatila je 
udvaranja iz sažaljenja. Ništa joj se nije dopadalo kod njega, čak ni 
poljupci s ukusom i mirisom duvana (Posle njega nijednog pušača 
nije puštala ni na puškomet). Zvao ju je Kiti, želeo da bude njen Levin. 
Od njega je dobila svoju prvu pesmu, prelepi katren koji rado samoj 
sebi recituje kad je tužna:
„U tvojim očima
gladne
kao svetiljke
gore dve zalutale zvezde”.
Obožavao je kad ona svoju dugu kosu prebaci preko levog ramena, 
tad ju je najviše voleo. On se zaljubljivao sve više, ona sebe ubeđivala 
da joj je dobro s njim, da će ga zavoleti. Kovao je planove, kule u 
vazduhu gradio, video njihovu zajedničku budućnost. Jurio za njom 
gde god bi otišla, samo bi osvanuo pred kućom. Poklonio joj je japansku
muzičku kutiju u kojoj je mali baletski par plesao valcer „Fascination”. 
Sve više ju je gušila njegova ljubav i zahtev da mu kaže te dve slatke 
reči. A one nikako da joj pređu preko jezika. Pomenula mu je malu ružu, 
nije smela. Od tog trena vezao se za nju i u svakom je pismu tražio. 
Bilo joj ga je žao, pa mu je poklonila ružicu. A sažaljenje je loša baza za 
ljubav. Krila je dobio kad mu je ružica stigla, knjigu počeo da piše. 
Ona je pokušavala da ga malo umeri u izražavanju ljubavi, nije uspevala, 
na sve je reagovao vrlo bolno. Reče joj da je kod nje sve naj, ona ga 
najbolje poznaje i najviše muči. Svaki njen korak povlačenja propratio 
bi silovitim napredovanjem. Kriv a nekriv. Osećala se zagušenom, 
udavljenom.
Konačno, rekla mu je da ne ide tako dalje, da ga ostavlja. Krik se 
njegov prolomio, sve su brane popucale, reke se izlile. Ona je ostala 
neumoljiva. Dolazio je, molio. Ništa. Pisao je, vraćala mu je pisma. 
S vremenom sve je manje pisao, a sve bolnije. Mislila je, zaboraviće.
I dobila je godinu dana kasnije najtužnije pismo, kakvo nikad pre i 
nikad kasnije nije primila.

Domaćin na Badnje veče unosi badnjak. On simbolizira hrast 
koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus 
i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu.

Na trpezi je obavezno i Božićno žito. Prema verovanju, 
ono pokazuje koliko će naredna godina biti berićetna, a
svetlost sveće ili kandila koja probija put kroz zelenilo 
pšenice - obasjava dom domaćina u narednoj godini 
životnošću, srećom i toplinom.

Položenik pali badnjak. Ako on lepo gori, sa mnogo 
varnica, godina će biti srećna i puna blagostanja.

Domaćica mesi česnicu u koju stavlja srebrni ili zlatni novčić. 

Domaćin lomi česnicu redom i namenjuje komade putniku 
namerniku, položeniku, kući, domaćinu, domaćici, ukućanima. 
Onaj koji u svom komadu česnice nađe novčić, imaće srećnu 
godinu. Prošle godine sam ga dobila ja i imala sam vrlo lepu 
i uspešnu godinu.

Srećan Božić svima koji ga slave po 
julijanskom kalendaru!
Hristos se rodi!

Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, 
svetom drvetu Slovena. 

Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže 
medom, a nakon toga se pali i počinje "džaranje". To je običaj čačkanja 
i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči "koliko iskrica toliko srećica, 
koliko varnica toliko parica, zdravlja...". To izgovara i položajnik koji 
ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i "džara" vatru.

Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jede riba, pasulj, 
kupus i suvo voće.

Na zdravlje vam i veselje Badnje veče!

Još malo novogodišnjeg humora -..

Sutra otopljenje, kažu.
Otpadaće ledenice sa krovova.
Povedite svekrvu, da razgledate izloge

Prodavac knjiga nudi plavuši:
-Prodajem dve knjige po ceni od po 100 dinara komad!
-Ne znam, skupo je to.
-Evo, ako je skupo, kupiš jednu za 200 dinara, a drugu dobijaš 
besplatno!
-E, to je već mnogo bolja ponuda!

Kakva je razlika između muškarca i svinje?
Svinja ne postaje muškarac nakon pola litre rakije!

Lekaru kod kuće zazvoni telefon, zovu ga kolege na kartanje.
-Dolazim odmah!- vikne on u slušalicu.
-Zar je tako hitno?- upita ga žena.
-Jako, draga! Već su tri doktora tamo!

Mafijaški sin (iz Zemuna) piše pismo malom Isusu za Božić:
"Dragi Isuse, ja bih želeo...."
Digne se, zgužva papir, baci u smeće, ode do dnevnog boravka, 
uzme kip Bogorodice i stavi ga u fioku.
Vrati se do stola, uzme olovku i počne pisati:
"Ako želiš ponovo da vidiš majku..."

"U okviru manifestacije Beogradska zima 2018/19. i ove godine je 
organizovan program NOVA GODINA “OTMENO” u Sava centru. 

Nastavlja se omiljena tradicija Beograđana, besplatan doček Nove 
godine u kojem je 31. decembra 2018. učestvovalo oko 160 izvođača. 

Ova čarobna novogodišnja noć namenjena je svim 
sugrađanima i gostima Beograda, koji žele drugačije 
da je provedu.

Program, kao i prethodnih godina, otvara nastup mladih muzičara: 
Dečja filharmonija pod dirigentskom palicom Ljubiše Jovanovića 
izvodi deo svog atraktivnog repertoara, koji obuhvata dela od Baha 
preko Mocarta do Bizea.

U Velikoj dvorani Sava centa publika sluša hitove klasične muzike 
u izvođenju vrsnih domaćih muzičara, kojima se po prvi put 
pridružuju i ekskluzivni gosti iz inostranstva. 
Specijalni gost je Nikita Vlasov, iz Moskve, fantastični virtuoz na klasičnoj 
harmonici. 

Nastupa takođe i naš poznati gitarista Aleksandar Hadžiđorđević. 



Glavna zvezda večeri je sopran Elena Mosuk, čuvena zvezda Milanske 
Skale i najpoznatijih evropskih operskih scena, koja nastupa uz naš 
poznati orkestar Camerata Serbica, uz poznatog evropskog dirigenta 
Kristofa Hebajzena i našu Vesnu Šouc. 

Na sceni u foajeu ispred Velike sale publika uživa uz bluz rok 
program popularnog muzičara Nikole Pejakovića Kolje.

U ponoć pljušte čestike...

... i pada prva zdravica. Sve vam srećno i lepo bilo!

U dane koji su rezervisani za ljubav, pažnju i darivanje – rezervisale 
smo svoje mesto na „Brodu“ Ateljea 212 i uz muziku i pesme 
otplovile na mesta i u vremena u kojima smo uživale i poverovale 
da je sve moguće!

“Brod plovi za Beograd“ plovi već 21.put, nikad lepše i bolje!
Karte su za četiri večeri planule dva meseca pre predstave.

Gorica Popović, kapetan broda, predvodi razigrani ansambl 
glumaca - pevača pozorišta "Atelje 212" i gostiju. Svi ulože celog
sebe u taj nastup, a publika ne štedi dlanove i povike oduševljenja.

"Bravo! je reč koja se ove večeri najčešće čula!

Aljoša Vučković je dobio aplauz čim se pojavio na sceni.
"Vjeruj u ljubav", naravno...

Katarina Gojković (Ćerka poznatog pevača Predraga Gojkovića 
Cuneta) izmamila je i suze...

Dalmatinska klapa sastavljena od glumaca... Samo glasovi...
neponovljivo.

Pijanista Stefan Ćirić i "Gusari s Kariba"

Sjajna Tanja Bošković. I stas i glas.

Gorica Popović suvereno je vodila program koji je sama 
osmislila...

Odlični Aleksandar Srećković...

...i svi sjajni...

Razigrana ekipa digla je salu na noge. Skoro puna 4 sata!
Pa, doviđenja do sledeće plovidbe, krajem 2019.-godine!

Uspešna promocija časopisa "Beogradski balkanski trougao" br 8 
održana je u biblioteci "Đorđe Jovanović" 28.12.2018. 

Promociju su vodili urednik Srđan Simeunović Sendan 
i Anka Stanojčić. Specijalni gost bio je Senahid Nezirović.

O časopisu je govorio urednik Srđan Simeunović Sendan.

Nebojša Stojoski je pročitao svoje odlične pesme.

Zoran Škiljević je čitao svoju priču "Triput po srpski"

Srđan Simeunović Sendan pročitao je svoju priču "Sudbina"

Sekretar Društva književnika Beograda Anka Stanojčić pročitala 
je pesme odsutnih autora: Duke Veljković i Zorice Milosavljević.
Srđan je pročitao pesmu "Jadnici" odsutnog autora Miše Lazara

Senahid Nezirović je pročitao priču "Ekološki benefiti"

Miloš Nastić pročitao je svoje "Doba pamfleta"

Izabranim aforizmima Milivoje Jozić je oduševio prisutne.

Aforizme su pročitali još Dobrivoje Lazarević i Ljubomir Vujović.

Nakon završetak radnog dela sledilo je prednovogodišnje druženje.