Lastavica

Njena lektorka je čitala poslednje priče i pesme i pitala odakle tolika
seta u njima. Nije znala odgovor. A sve češće je osećala neku tugu
kad bi se deca razišla svojim poslovima, a njoj se samoj nije išlo 
nigde. Prijateljice su imale svaka svoju zanimaciju. Nikog nije volela. 
Skoro je zaboravila kako to izgleda. Uvek je više volela da voli nego
što je određenog muškarca volela. Volela je ljubav. Nekako je uvek 
u sebi imala previše ljubavi, presipala se i kad bi je svu dala.
Ostajalo je još mnogo neutrošene.
Danas je pozvala svoju prijateljicu s kojom se duže vreme nije čula.
Dobila je njenog slepog supruga naviklog da po tonu glasa proceni 
mnogo. 
„A što si tako setna?“
„Čini ti se.“
„Ipak mislim da si setna“.
I tada se zamislila nad prazninom koju je osećala negde u duši. Nad 
svim promašajima u pokušaju da srce pokloni pravom, a svaki put 
je izbor bio sve lošiji. Ako je to bio izbor. Ako uopšte imamo mogućnost 
izbora... Umaralo ju je da počinje ispočetka, pa opet boluje. Toliko je 
puta morala odbolovati razočarenje da više nije imala snage za 
nove početke. Setila se Markesove misli da ne prestajemo voleti 
kad ostarimo, nego smo ostarili kad prestanemo voleti. Dakle, ostarila je.

Kritike su bile odlične. I konačno mi je predstava stigla na red za
gledanje.

Zašto je poludeo gospodin R?
Premijera: 20. jun 2018. 
Pisac: po istoimenom filmu Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera, Režija: Bobo Jelčić 
Igraju:
Gospodin R. - Boris Isaković
Gospođa R. - Nataša Tapušković
Šef - Branko Cvejić 
Hana - Dubravka Kovjanić
Kolega 1 - Milan Marić 
Kolega 2 - Bojan Dimitrijević 
Komšinica - Jelena Stupljanin 
Baka R. - Vesna Čipčić
Deda R. - Feđa Stojanović 
Amadeus, sin - Pavle Korać

"Predstava "Zašto je poludeo gospodin R" u izvođenju 
Jugoslovenskog dramskog pozorišta najbolje je 
ostvarenje 23. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u 
Užicu - "Festivala bez prevoda" čiji takmičarski deo 
je završen u novembru 2018."

"Pobednički komad na scenu je postavio Bobo Jelčić 
a njemu je, takođe jednoglasnom odlukom, pripala nagrada
"ardalion" za režiju."

"Jugoslovensko dramsko pozorište sa užičkog Festivala 
nosi i još jednu nagradu - Boris Isaković za ulogu Gospodina R. 
proglašen je najboljim glumcem. I u ovoj kategoriji svi članovi
žirija su imali isto mišljenje."
Ako mene pitate, ekipa je odlična. Potpuno razumijem glavnog
junaka, pitali smo se da li ćemo pre poluditi mi ili on...

"Film Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera "Zašto je 
poludeo gospodin R… (Warum läuft Herr R. Amok), snimljen je 
1970. godine. Pored ostalih nagrada, osvojio je Zlatnog medveda 
na Filmskom festivalu u Berlinu."

AnaM voli medvediće

Ona voli zeleno

Ona voli ljubičaste lale

Ona voli vatromete

Ona voli serenade



Ona ne voli ako joj zaboravimo rođendan.
Evo, setila sam se. AnaM, srećan ti rođendan!
Neka ti se ispune sve male želje, uz jednu veliku: zdravlje!

Kad ste stari i sami, kad ste u domu, šta vam treba?
Dobra nega, pomoć, lepa reč, malo muzike.

Da u Gerontološki centar Beograd, Dom Voždovac, stignu 
lepa reč i muzika, pobrinuli su se bar za jedno veče lekari 
pesnici i književnici Umetničke sekcije Društva lekara
Vojvodine SLD i Srpskog lekarskog društva u saradnji sa 
Udruženjem „Akcija za slepe”.

Dočekali su nas domaćini, upravnik Doma Voždovac Ivan 
Jezdić i radni terapeut Marina Arsić.

Pred punom salom Doma Voždovac nastupili su pesnici
i književnici: dr Vladimir Jokanović

Prof. dr Jovan Striković

Prim. dr Anka Stanojčić (i najpažljivijoj slušateljici 
odmah poklonila svoju knjigu)

Prim. dr Ljiljana Surić Lambić

dr Predrag Dugalić

dr Vesna Sekulić

i dr Ljiljana Đuričić.

.
Nežnu pratnju pesmama obezbedili su članovi Udruženja 
„Akcija za slepe” Luka Joksimović i Uroš Martinović.

A njihovi dueti raznežili su sve prisutne

Vokalni solista Dragiša Gaborović pevao je na četiri jezika
i inspirisao ples po kuloarima.

Prilikom posete upravniku Doma Voždovac dr Vladimir 
Jokanović poklonio je više svojih knjiga a dr Vesna Sekulić 
podelila je korisnicima nekoliko desetina knjiga kao lični poklon.
Uručen je poklon od 141 knjige za domsku bibliotetku dobrotom 
našeg stalnog saradnika Udruženja Adligat na čemu im javno 
zahvaljujemo. Potrudićemo se da i drugim objektima Ustanove 
Gerontološki centar Beograd učinimo slične poklone

Volite li romanse? Ja da. Pa kad su pozvali u Klub-restoran "Tesla", 
Savski trg 9, Beograd, odazvala sam se brzopotezno.
VEČE RUSKIH I CIGANSKIH ROMANSI
Mirjana Marinković, glas
Zoran Dimitrov, gitara

Stigli smo prvi, dok su se raspevavali, i na miru ih slušali.

A kad se sala napunila, dva sata bez pauze ispunjavali su nam
muzičke želje, koje nismo ni izrekli...

Pokušaću sledeći put da uradim neki bolji snimak, 
mojim nisam zadovoljna, neka ovaj posluži za prvu pomoć.

Ovo jelo je smislila moja prija, pa ga po njoj i zovem. Ona je odličan
kulinar i nije je lako stići. Moj stari receptar čuva ovo jelo sa 
poštovanjem.

Propržite na maslinovom ulju 3 seckana crna luka, dodajte narendane 
3 šargarepe, prodinstajte, pa dodajte 600 g mlevenog mesa (juneće+ 
svinjsko) i propržite. Dodajte malo vode, so, neobavezno vegetu,
biber, origano, pa prodinstajte pola sata. Na kraju dodajte 4 kašike kečapa i 3 kašike brašna.

Skuvajte široke rezance 500 g u slanoj vodi. Ako ih ne nađete,
kao što ja nisam, mogu poslužiti i uži.

Narendajte 200 g kačkavalja.

U tepsiju ređajte sloj rezanaca, sloj mesa, sloj narendanog
kačkavalja, ponovo rezance, pa kačkavalj.

Pecite na 200 stepeni 40-45 minuta. Jedite u slast!
I nazdravimo!

Pet puta sam u toku svog života prepisivala svoj receptar. 
Ovaj sadašnji ima lepu posvetu koja je njegov moto.

Kad bih prepisala receptar, za stari bi se neko grabio, neko
od onih koji znaju koliko volim kulinarstvo. I čuvaju ona četiri
vrlo pažljivo.

Sad je u njemu oko 1200 proverenih recepata. Svaki ima svoju 
ocenu, ime onoga od koga sam dobila recept ili ime kreatora 
jela. Nekad sam to ja. Nekad moj sin. Uglavnom prijatelji.

Ako bi umeo da priča, šta bi nam pričao? Istorijat nekih jela?
Priče o gastronomskim uživanjima? Pomešajmo sve to, pa krenimo.

Nazdravljam za sva gastronomska zadovoljstva koja su
nastala po ovom receptaru i tek će nastati!

Lepo je imati povode za slavlja. Eto, ja slavim dva Božića 
i dve Nove godine. Zar to nije bogatstvo?

Mesto dešavanja: hotel "Tiski cvet", Novi Bečej.

Sviraju "Boemi", za svaku preporuku

Počnimo zdravicom

Dodajmo malo začina

Pa dosta čarolije

I nazdravimo šampanjcem u ponoć!

Lepih želja nikad previše! Srećna vam i ova nova godina!

U Društvu književnika Beograda predstavljena je četvrta knjiga 
Blagice Antić, zbirka njenih pesničkih bisera.

Uvodnu reč dao je Predsednik Društva književnika Begrada,
Zoran Ilić. Vođenje promocije nastavila je sekretar i voditelj Društva, 
Anka Stanojčić.

Blagica Antić je pročitala četiri pesme

Anka Dinić je nastavila sa naredne četiri pesme

Anka Stanojčić je izabrala sledeće četiri.

 

PESNIK

U tišini pesmu svoju kuje,
njen uzdah pesnika miluje.
U mislima prošlost sad skriva,
na papiru san - životom se sniva 

Zenice lepotu u sebe upijaju,
niotkud prave novu čaroliju.
Pesnik - sa olovkom poput violine,
raspiruje sreću, ali i trag gorčine.

U zenicama do granica beskraja,
razliva se lepota nebeskog sjaja.
Šapat reke osluškuje se setno,
Sunce poskakuje na talasu spretno.

Priroda u sebi slika se verno,
sve je tako malo, a opet neizmerno.
Samo neka snaga u grudima traje,
samom sebi pesnik novu snagu daje.



VERUJ

Iako život ume da zaboli,
za iskušenja - ti se sada spremi.
Podigni glavu, još jače voli,
ne stoj u mestu, samo dalje kreni.

Sve što te u srcu tišti i guši,
niko to ne zna i ne treba da zna.
Budi uvek čist u sopstvenoj duši,
latica u polju, tako mirisna.

Ožiljci ostaju da žare i peku,
pusti neka idu niz planinsku reku.

U čoveku je snaga, ista kao u steni,
izdrži još noćas, izdrži do jutra.
Kada je najteže - prema sebi kreni,
pred tobom je život, u tebi je sutra.

Recenzent knjige Srđan Simeunović Sendan kazivao je svoje
impresije o knjizi, autorki i pročitao svoju recenziju.

Autorka je naglasila dve nagrađene pesme i dala završnu reč.

Posećenost je bila odlična, a autorka se umorila potpisujući knjige.

Kad je upoznala svog budućeg supruga, mislila je da je kraj njenom 
traganju. Stamen, čvrst, postojan u izražavanju ljubavi, činio joj se 
čovekom koji zna šta hoće i ume to da sprovede, ne kao Prvi. 
Razvila se ljubav drugačija od one prve, ali čista i iskrena. Kad je 
krenula njemu na venčanje, zazvonio je telefon. Levin se javio, 
tražio da je vidi. Doneo je knjigu posvećenu njoj. „Kiti, kraljici mojih 
žena.” Nije ga videla, otputovala je u pratnji oca, odlučna da ne 
popusti. Kasnije je stiglo pismo u kojem je rekao da je knjigu spalio,
da stihovi nemaju vrednost kad ih ona neće.
Njene bračne godine su tekle s oscilacijama. Jednog dana srela je 
Levina, na ulici su se sudarili pogledi, njegove se usne razvukle 
u osmeh, pritrčao je. Seli su u park da popričaju. Oženio se ženom 
koja ga je mnogo volela, imaju ćerku Dubravku, ne ide, pred razvodom
je. Ubeđivala ga je da vredi spašavati brak jer ga ta žena voli onako
kako ona nije umela. Slušao ju je i često dizao oči ka nebu, nasmejan,
u neverici što je vidi, kao da je Bogu zahvaljivao. Kad su se rastali, 
ušla je u autobus, on joj je mahnuo, pa se setio i u panici doviknuo: 
„Kako ti je sada prezime?”
Viknula je odgovor, glas se izgubio u škripi točkova, da li je čuo? 
Znala je gde je, šta radi, ali ga nije potražila. 
I posle dvadesetak godina listala je novine detaljnije nego obično. 
Pretrnula je. Sa strane ispunjene čituljama gledale su je poznate oči. 
Levin je preminuo, u potpisu ćerke dopisuju mamu. Znači, dobio je
i drugo dete, pa se razveo. I taman da sklopi novine, primeti drugu
čitulju. Njegova saradnica napisala je odu svom šefu koga je očigledno
volela. Najnežnije reči ljubavi zažuborile su iz čitulje. Nekako je bila 
mirnija kad je to pročitala. Nadala se da je bar na kraju voleo i bio 
voljen kako je zasluživao. 
Otvorila je muzičku kutiju i baletani su počeli da se vrte uz „Fascination". 

Draga Kiti!
Ne, sad bih hteo da ti kažem najlepšu, najtopliju, najsvečaniju reč. 
Nemoguće je. Jer, danas je ponedeljak, .. .. ..... Za mene sigurno 
presudan dan. Početak kraja. Da, Tebi se verovatno i ovo čini 
bezvredno, jednostavno, smešno.
Iako sam divljak bio, to samo za sebe. Drugi nisu morali da osete 
moje propadanje. A oni (imalo je i takvih), koji su se za to osobito
trudili, sami neka smiraj traže. Ja sam sve i svakoga oslobodio sebe.
Da mila, da Kiti! Dolazi i moj potpuni kraj! Ne žalim. Ne plačem.
Radujem se. Bilo je dosta dana kad sam s Tobom zvezdano živeo. 
Ako bi mi se dani patnje odužili samo bih tužan bio. Da li shvataš? 
Verovatno ne. No, kad-tad, ranije ili najzad shvatićeš. Žao mi je što
neću stići da učinim poslednji korak. Delo. No, ništa. Možda nije ovo 
oproštajno poslednje pismo. Ali, 99,99% je moguće da je ovo pravi 
i neizbežni kraj.
Ti, najdraži stvore, jedina ljubavi moja, da li sad shvataš sve? 
Možda ti je nelogično?
Ne mari. Ja se na Tebe ne mogu ljutiti. Nisam nikad ni mogao. 
Jer, voleo sam Te sasvim, potpuno, ili, da se izrazim kao Ti, „matematički”, 
imao sam Te u srcu, mislima i ljubavi 100 %! Zato sad, na kraju svega
što sam ja, srećan sam što sam imao Tebe. O, kako sam mnogo, 
mnogo srećan bio!
Nisam bio čovek koga si Ti želela. Nisam bio princ ni mladić snova. 
Bio sam odveć i u celom običan čovek. Najobičniji od svih običnih. 
Nisam imao šta da Ti dam. Ja sam bio sav, duhom i telom ljubav. 
Ljubav rođena za takvu devojku kao što si bila Ti. Dakle, i jedino je 
moglo biti da pripadnem Tebi. Tako je i bilo.
Ali, premalena je bila moja ljubav. Tako neznatna da Tebi nije ni suze 
jedne značiti mogla. O, Kiti, o najrođenija moja!
Znam, nećeš dugo čekati. Osećam to, osećam, previše slutim svoj kraj.
Ne, ljubavi, ne prebacujem Ti. Naprotiv. Želim da Ti poslednji dar dam:
Kiti, prosta ti moja ljubav bila! Zbogom!
S.

Blizu je nekada bio kiosk sladoleda, najuspešniji na plaži, na kom je
tog burnog leta prodavala sladoled i lomila srca. Nije tako htela, nego 
se samo nameštalo. Posle Prvog, dugo nije mogla da voli nikoga, a 
oni su je tražili… S. iz Sredske pojavio se u pogrešnom periodu i to 
mu je bila nesreća, krivica i greh. Zaljubio se u trenu, bez ostatka i 
rezerve, srce bi iz grudi da izvadi i da joj ga da. Ona pak, nesposobna 
da voli novog, kivna na sav muški svet i toga nesvesna, prihvatila je 
udvaranja iz sažaljenja. Ništa joj se nije dopadalo kod njega, čak ni 
poljupci s ukusom i mirisom duvana (Posle njega nijednog pušača 
nije puštala ni na puškomet). Zvao ju je Kiti, želeo da bude njen Levin. 
Od njega je dobila svoju prvu pesmu, prelepi katren koji rado samoj 
sebi recituje kad je tužna:
„U tvojim očima
gladne
kao svetiljke
gore dve zalutale zvezde”.
Obožavao je kad ona svoju dugu kosu prebaci preko levog ramena, 
tad ju je najviše voleo. On se zaljubljivao sve više, ona sebe ubeđivala 
da joj je dobro s njim, da će ga zavoleti. Kovao je planove, kule u 
vazduhu gradio, video njihovu zajedničku budućnost. Jurio za njom 
gde god bi otišla, samo bi osvanuo pred kućom. Poklonio joj je japansku
muzičku kutiju u kojoj je mali baletski par plesao valcer „Fascination”. 
Sve više ju je gušila njegova ljubav i zahtev da mu kaže te dve slatke 
reči. A one nikako da joj pređu preko jezika. Pomenula mu je malu ružu, 
nije smela. Od tog trena vezao se za nju i u svakom je pismu tražio. 
Bilo joj ga je žao, pa mu je poklonila ružicu. A sažaljenje je loša baza za 
ljubav. Krila je dobio kad mu je ružica stigla, knjigu počeo da piše. 
Ona je pokušavala da ga malo umeri u izražavanju ljubavi, nije uspevala, 
na sve je reagovao vrlo bolno. Reče joj da je kod nje sve naj, ona ga 
najbolje poznaje i najviše muči. Svaki njen korak povlačenja propratio 
bi silovitim napredovanjem. Kriv a nekriv. Osećala se zagušenom, 
udavljenom.
Konačno, rekla mu je da ne ide tako dalje, da ga ostavlja. Krik se 
njegov prolomio, sve su brane popucale, reke se izlile. Ona je ostala 
neumoljiva. Dolazio je, molio. Ništa. Pisao je, vraćala mu je pisma. 
S vremenom sve je manje pisao, a sve bolnije. Mislila je, zaboraviće.
I dobila je godinu dana kasnije najtužnije pismo, kakvo nikad pre i 
nikad kasnije nije primila.