Lastavica

Muzej iluzija je jedan od najnovijih beogradskih muzeja.

Suveniri su na ulazu

U beskonačnoj sobi ogledala, kako naći izlaz?

A dalje... zavisi koliko je dete sačuvano u vama.
Igrajte se.

Mnoge iluzije ne možemo snimiti.

Kako biste voleli da budete servirani?

Evo Ajnštajna

Ako upotrebite blic, u kaleidoskopu dobijete mnoštvo samih 
sebe. Ko vas voli, obožava to, ko vas ne voli, nikako mu se 
neće dopasti. Idealan poklon nekome ko vas ne voli, zar ne?

Istu sliku gledamo s leva na desno

Za sve ostalo, lepo dođite u muzej!

Nakon šetnje Šumaricama, valja se i spremiti za povratak.
Završava se naš boravak.

Svi su restorani otvorili bašte u lepom danu.

Kanda se bliži Uskrs?

Ručaćemo u restoranu "Stara Srbija". Već znate da bolji ne treba
tražiti.

Prošetajmo još malo. Kinesko prodire svuda

Zadivljuju stare fasade

Valja se pozdraviti i od poslastičarnice "Srce".

Pa doviđenja Kragujevcu, do sledeće zgode! 

Kragujevac se budi. 

Doručkujmo, pa krenimo.

Memorijalni park Šumarice su park prirode i sećanja. Posvećen je
streljanim građanima Kragujevca od strane Vermahta 21. 11. 1941. 
godine u Kragujevcu. Oko 3000 njegovih stanovnika, među kojima 
oko 300 učenika i petnaestoro djece od 8-12 godina je streljano 
u Šumaricama. Po nemačkim izvorima streljano je 2.795 osoba 
uključujući i oko 300 đaka.

Kroz tek lako ozelenjelu šumu prilazimo spomenicima, s merom  
smeštenim u prirodi, na mestima koja sećaju na kragujevačku tragediju.

Ako tužni spomenici mogu biti lepi, meni je ovaj najlepši. Spomenik 
bola i prkosa - vajar Ante Gržetić, mermer, podignut 1959. godine
na mestu gde je 21. 10. 1941. godine u Šumaricama streljana jedina
žena - Nada Naumović. Kroz čistoću obrade mermernog bloka
predstavljene su figure muškarca i žene u samrtnom grču. Ženski lik, 
snažno izvijen unatrag, još uvek prkosi smrti, a muški, bolno savijen 
u oštrom luku napred polako pada ka zemlji.

Spomenik streljanim đacima i profesorima (Prekinut let) - vajar 
Miodrag Živković, beton, izgrađen 1963. godine, nalazi se na mestu 
gde je streljana najveća grupa učenika zajedno sa 18 profesora. 
To je grandiozna skulptura u kojoj se moćni, razgranati blok od belog 
betona preobražava u nežnu pticu slomljenih krila, prekinutu u letu. 
Simbolizuje polet i snagu mladosti presečene u trenutku kada se 
spremala da se otisne u život. 

Pored grobnice u kojoj su sahranjeni streljani čistači obuće, Romi, 
dečaci od 12 do 15 godina, nalazi se spomenik "Kristalni cvet". 
Geometrijski svedenim formama cveta i zaobljenim čašicama 
simbolizira tek razvijeni pupoljak, presječen na dva dela. Belina 
cveta ističe moralnu čistoću dečaka, a crne čašice, pored boje 
njihovog tena, asociraju na smrt i tamu podzemnog sveta.

I crkvica je podignuta kragujevačkim mučenicima

Rano ujutro prvo srećete trkače, pa šetače pasa pa šetače dece.

Sve ostalo nalazi se u muzeju

Odmorićemo se i kafu popiti u hotelu "Šumarice"

Stigli smo do drugog dana, koji ćemo, naravno, započeti doručkom.

I završiti odličnom domaćom kafom.

Između će biti seminar, o kom sam prvo pričala.

A posle seminara treba otići u "Srce", najveću kragujevačku
poslastičarnicu

Tu treba videti prijatelje, zar to nije logično?

Jedno divno opušteno druženje u poslastičarnici "Srce" u kojoj nema čega nema.

Sledi sladoledna zdravica, koja je istovremeno večera

Odmorimo se, i za sutra imamo bogat program.
Kragujevac se sprema za spavanje.

(nastaviće se)

Kragujevačke priče su posebno posvećene 
nisan EL DIABLO.

Nakon lepog ručka, šetamo ulicama oko restorana

Saborna crkva

Najstarije pozorište u Srbiji, "Joakim Vujić"

Najstarija gimnazija u Srbiji na srpskom jeziku. 

Muzička škola

Večera je na trgu u restoranu „Peron“, vagon palačinkarnici, 

Palačinke 250 din, rum i čeri. 

Smestite kofer, pa putujemo u carstvo snova!
Na spavanje rano. Sutra nas čeka celodnevni seminar.

(nastavit će se)

U Društvu književnika Beograda održana je 19.3.2019. 
lepa i uspešna promocija knjiga Anke Dinić "Labudova zvezda".

Pesnik Srećko Aleksić je s poštovanjem doneo cveće koleginici 
poetesi.

Recenziju je pročitao predsednik Društva, Zoran ilić

Biografiju autorke je pročitala i promociju vodila sekretar 
Društva Anka Stanojčić.

Anka Dinić je znalački odabrala buket dama za čitačice, pa je
Olivera Šestakov pročitala tri pesme.

Svetlana Todorović se nadovezala sa dve pesme.

Blagica Antić je izabrala ljubavne pesme.

Anka Dinić je pročitala šest pesama, a kao poslednju 
je izabrala pesmu po kojoj se knjiga zove "Labudova zvezda", 
posvećenu bratu Labudu u spomen.

Na Badnji dan
Labude
tvoja zvezda se spustila
na moj dlan.
Vidim slike...
Zaleđen Dunav
u mojoj šaci.
Jato labudova
čeka spas.
Hodam po ogledalu
oslobađam bele ptice
ledenih okova.
Srce mi je zaigralo
brate,
prepoznajem tvoj
dugi vrat.

Treba nam više ovakvih pozitivnih večeri lepe reči i lepog druženja.

Vrhunska edukacija treba da bude i zadovoljstvo. Bar Ljiljana i ja
godinama radimo na tome. Dakle stigle smo u Kragujevac dan 
uoči seminara i vratile se dan kasnije. Šta smo za to vreme videle,
doživele, podelićemo s vama. 

Prvo se smeštamo u hotel "Kragujevac", vrhunska pozicija u centru, 
udoban i miran, mesto odakle vam je sve na dlanu.

Sledi šetnja do restorana " Stara Srbija", preko trga kod 
Krsta do spomenika vojvodi Putniku 

pa samo pravo do hotela Zelengora i još malo pravo, levo u ulici. 

Udoban veliki sto, vrhunska usluga, uzimamo punjenu pljeskavicu
i običnu, zapečenu krckavu lepinju, kupus salatu, belo vino i kafu.
Ukusi su božanski. Merak, ako znate šta je to.

Crteži po zidovima svedoče o ranijim gostima.

(nastaviće se)

Svetski dan bubrega Kragujevac redovno obeleži veoma
kvalitetnim nefrološkim seminarom, koji organizuje prof.dr 
Dejan Petrović.

Seminar je veoma posećen, a vode ga eminentni profesori.

Svaki dan bubrega ima neki drugi moto, pod kojim se obeležava

Novi moto je: Zdravi bubrezi za svakoga, svuda.

Tema seminara je vrlo važna za nefrologe i sve naše pacijente

Poneli smo korisna znanja, a pre i posle seminara posvetili smo se 
lepom gradu Kragujevcu, o čemu ću vam pričati.

Danas je "Svetski dan lastavica, vesnika sreće i boginje proleća"
Kuća na kojoj je lastavica gnezdo svila, srećna je i blagoslovljena
kuća.

"Ukoliko danas podignete pogled ka nebu, verovatno ćete videti jata 
lastavica koje se vraćaju na naše prostore i svojom cvrkutavom grajom
svakog 19.marta najavljuju zvanični dolazak proleća"

(slika s neta)

Lastavice nam neće ispričati šta su sve videle na svojim 
dalekim putovanjima. Zamislimo to. Ova Lastavica i dalje će vam pričati o svojim doživljajima.

.

Čeka nas stari restoran „Stara zanatlija” u Zrenjaninu.

Ambijent je zanimljiv

Malo je tesno za sve nas, ne ostaje dovoljno mesta za igru

Društvo je veselo

Da prvo nazdravimo!

A onda sve po redu

Tortu će nam seći dve slavljenice

Doviđenja, do sledećeg izleta!

Šetamo Zrenjaninom. Ulazimo u Gradsku kuću sa dva poznata 
sata u predvorju i tri vitraža koji predstavljaju pravdu, mudrost i moć.

Nastavljamo u gradsku baštu s muralom bečkerečke tvrđave koji je 
2004.godine radio poznati akademski slikar Viorel Flora (renovira se).

Prošetaćemo još gradskom baštom u Zrenjaninu i videti Rusku crkvu.

Nakon duže šetnje po Zrenjaninu, pauza je u kafiću na obali 
Begeja, „Caffe Bridge”u delu Mala Amerika.

Pogled je divan, na najlepši Sud koji znam.

A i okolina kafića je savršena za fotografisanje.

U našu čast su prhnule ptice...

Idemo dalje...

U Narodnom muzeju je postavljena izložba o ruskoj carskoj porodici 
Romanov.

(nastaviće se)

Nakon posete pivari i pivnici, šetamo uz Begej u Zrenjaninu.

Ovo je fijala starog Velikog mosta

Prelazimo most i ulazimo u staro jezgro grada. 

Obilazimo pravoslavnu crkvu Uspenja presvete Bogorodice.

Našli smo i sladoled

Ima veoma zanimljivih fasada, jednu zovu Šeherezada, 
druga je s poprsjem Merkura i košnicom.

Šetamo Gimnazijskom ulicom u kojoj je bio stari bioskop Balkan.

Izbijamo na glavni trg, na kojem je zelena Bukovčeva palata, 

pa biblioteka „Žarko Zrenjanin”

obnovljena katolička katedrala, 

zelena Gradska kuća i u centru spomenik kralju Petru Karađorđeviću

Narodni muzej, staro pozorište. Nastavićemo šetnju u narednoj
priči.

(nastaviće se)

Tradicionalno Osmi mart proslavimo oko tog datuma. Zaputili smo se 
u Zrenjanin. Vodi Keti, vozi Vlada.

Čeka nas stara Zrenjaninska pivara, sada Muzej piva, kompleks koji je 
izgradio Lazar Dunđerski 1745.godine. 

Sačuvana je variona, kuhinja piva.

Na mapi su prikazane najstarije pivare u regionu, Pančevo 1722, Vršac 
1722, Zrenjanin 1745.

Izlazimo na obalu Begeja

... i ulazimo u Zrenjaninsku pivnicu "Četir' konja debela", 
brend grada Zrenjanina. 

Šank je u obliku kazana za kuvanje piva.

Nastavljamo šetnju obalom Begeja.

Atelje 212 zaista ima sjajne predstave. Zadivljena sam ovom
novom, samo dva dana posle premijere. Ostavila me je bez
daha. Glumci perfektni, Svetozar Cvetković maestralno glumi,
ali ni ostali iz ekipe ne zaostaju. I cela priča kaže ono što
odavno govorim: ništa nije slučajno. nijedan susret, nijedan 
dobitak, nijedan gubitak. Sve ima svoj razlog koji ćemo jednom
shvatiti, ma koliko se borili da dokažemo kako je sve slučaj, 
kao što uporno i bezuspešno dokazuje Valter Faber.

"Premijera predstave “ HOMO FABER “ (Homo Faber ) Maksa Friša 
u režiji Ane Tomović izvedena je 07.03.2019. na Sceni “ Mira Trailović
Pozorišta Atelje 212.

Igraju:
VALTER FABER – SVETOZAR CVETKOVIĆ
HERBERT HENKE / PUTNIK NA BRODU / DOKTOR / MAKRO /
INŽINJER – STEFAN BUNDALO
IVA / KUBANKA / STJUARDESA – JELENA PETROVIĆ
SABET – JOVANA STOJILJKOVIĆ
HANA – RADMILA TOMOVIĆ
MUZIČAR / IZVOĐAČ – MLADEN LUKIĆ

"Valter Faber protogonista ovog romana prolazi kroz niz incidentnih 
i nesvakidašnjih situacija u svom fizičkom i duhovnom kretanju kroz 
život. On je švajcarski inženjer sa burnom prošlošću koja otpočinje 
velikom ljubavlju sa jevrejkom Hanom u osvit Drugog Svetskog rata,
a koji na putovanjima kroz Severnu i Južnu Ameriku prolazi kroz 
uznemirujuću introspekciju pri sagledavanju svog života, svojih 
pogleda na svet, ideoloških previranja i emotivnih nestabilnosti."

"Homo Faber je priča o Valteru Fabru i njegovim putovanjima na 
kojima sam junak problematizuje sopstveni identitet, individualnost, 
odgovornost spram svojih odluka, sopstveni moral i političku poziciju 
u društvu. Faber se suočava sa egzistencijalističkim krizama, 
problemom vere i životnim usudom koji je izvan njegove kontrole – 
njegova ljubav prema jednoj ženi nakon razlaza biva zamenjena 
njegovom krivicom i tragičkom greškom u ljubavi prema drugoj, 
značajno mlađoj ženi. Valter Faber je junak koji se kroz niz životnih 
okolnosti suočava sa sobom samim i biva poražen sobom na 
samome kraju."

"Roman Homo Faber je prvi put objavljen 1957. godine, a po istom 
romanu je snimljen i čuveni film Vojadžer u režiji Folkera Šlendorfa (1991)."

(nepotpisane slike su s neta)

Da najavimo proleće, podsećanjem na ptice?
Lete ohridski galebovi

Brčkaju se pačići u Lisabonu

Na visokoj su nozi rode u Sjenici

Šepuri se paun

Beloglavi sup nas posmatra s litice iznad Uvačkog jezera

Mudruje novobečejska sova

Šetaju se vodene ptice pored reke Neckar

Samuje papagaj

Lepotica je ova patka na Bodenskom jezeru

Da li vam je dosadila zima? Čekate li proleće 
s nestrpljenjem?