Lastavica

"Izletnik" je počeo da se bavi istraživačkim turizmom pre 45 godina 
i nema ćoška Srbije koji nije obišao, a i podosta zemalja Evrope 
zna u prste. Do sada je imao pet predsednika. Najduže ga vodi Keti, 
"kraljica srpskog turizma", koja je član "Izletnika" punih 40 godina.

Svečana akademija povodom 45 godina "Izletnika" i 40 godina Keti 
u "Izletniku" održana je 11.maja 2019. u kulturnom centru "Vlada Divljan".

Program su vodile Julijana Simić-Tenšić i Slavica Stuparušić, 
novinarke "Politike" i članice predsedništva "Izletnika".

Prvi je nastupio Dečji hor RTS-a, podigavši publiku na noge.

Zatim je Hor Kralj Petar Prvi anđeoskim glasovima ukrasio veče.

Ansambl "Renesans" svaku svečanost učini još svečanijom.

AKUD "Jeleče" iz Novog Beograda okuplja dame i gospodu 
trećeg doba, koji igraju kao omladinci.

Onda se prelepo razigrao AKUD "Lola". 

Dok je pevala "Ogrlica od bisera", pevala je cela sala s tim damama.

Pesnik i glumac Mirko Todorović pročitao je pesmu 
Ljubivoja Ršumovića koju je posvetio “Izletniku”.

Energiji koju je pokazao AKUD "Jeleče" mogao bi svako 
pozavideti, naročito dok su igrali vlaško kolo.

Julijana i Slavica tečno vode program, kao da su voditeljke, 
a ne novinarke!

Bilo je vreme da voditeljke predstave Radmilu Katalinu-Keti,
legendu srpskog turizma. A ona da nasmeje publiku svojim
čuvenim sjajnim pričanjem viceva.

Keti je na binu pozvala članove Predsedništva "Izletnika"

...a zatim i druge saradnike koji pomažu da "Izletnik" 
funkcioniše kao švajcarski sat.

Beti Đorđević je predložila da počemo ljubav ispočetka. 
Što se Izletnika tiče, ta se ljubav samo nastavlja.

Onda je Anka Stanojčić, koja vodi Izletnikov sajt, pročitala 
svoje viđenje "Izletnika":
"Plovi brod Izletnik prostranstvima Srbije i Evrope već 45 godina, 
s kapetanicom Keti na komandnom mestu. Nikakve oluje ne 
uspevaju da ga zaustave. Raširi jedra i zaplovi kuda se malo ko
usudio pre njega. Pronalazi pusta ostrva našeg poznavanja svoje
i drugih zemalja. Otkriva bisere u zatvorenim školjkama malo 
poznatih predela. Plovi Izletniče, mnogo ti još uspešnih
plovidbi želim!"

Još malo poklona i cveća... 

pa razigrana završnica AKUD "Lola."

(Slikao Aleksandar Jočić).

Vozimo se prema lepoj planini Kukavici, koja je od svih planina 
kod nas najduže pokrivena snegom, pa ipak nema nijedan ski 
centar. Naša posla...

Uputili smo se u hidroelektranu Vučje.

Usput vidimo i vodenicu na reci Vučjanki.

Bližimo se Vučju, pogled sa vidikovca je prekrasan.

Stigli smo.

Mala hidroelektrana Vučje sagrađena 1903. godine u kanjonu 
reke Vučjanke iznad mesta Vučje kod Leskovca. 

To je po starosti druga hidroelektrana u Srbiji. Izgradio ju je prof. 
Đorđe Stanojević, rodonačelnik elektrifikacije u Kraljevini Srbiji, 
prijatelj Nikole Tesle i pobornik njegovih izuma. 

Uvršćena je u svetsku baštinu tehnike, koju čine još svega 
šezdesetak objekata. Još radi!

Oko elektrane je omiljeno izletište Leskovčana.

U kanjonu obilazimo i crkvu Sv. Jovana Krstitelja, podignutu 
na temeljima crkve Nikole Skobaljića. 

(nastaviće se)

Nastavljamo u Leskovac da vidimo impozantni Saborni hram 
Sv.Trojice

Pored hrama je crkva Odžaklija, posvećena rođenju Presvete 
Bogorodice (mala Gospojina). Sagrađena je 1803.godine, za 
vreme ropstva Leskovca pod Turcima. 

Pošto u gradu nije bilo crkve, građani su zatražili od Porte dozvolu 
da je sagrade. Iako je Porta to dozvolila, lokalni Turci nisu hteli 
ni da čuju da se u gradu podiže pravoslavni hram, pod pretnjom 
da ih sve pobiju. Leskovčani se dosete pa u novu crkvu ugrade 
i dimnjak i ognjište i Turcima kažu da je to kuća koju su izgradili 
za popa. Zato se zove Odžaklija, i danas je crkva u kojoj se
Leskovčani najradije venčavaju i krštavaju.

Industrija Leskovca nažalost je posve i sistematski devastirana.
Živi se dosta siromašno. Ni senke nema od nekadašnjeg sjaja i 
moći Leskovca, centra tekstilne i farmaceutske industrije. 

(nastaviće se)

Iako se za praznik ne radi, kustos nam otvara prelepi Narodni muzej 
u Leskovcu.

Leskovac se nalazi u idealnoj kotlini s petorečjem, sa odličnim uslovima 
za život. Istorija Leskovca duga je 8000 godina. Na brdu Hisar se vide 
preseci tokom 8000 godina istorije ovog kraja, kao vremenska kapsula
ljudske civilizacije.

Najstariji tragovi života u leskovačkom kraju potiču iz Starčevačke kulture, 
prethodnice Vinčanske kulture, iz neolita, oko 6200 godina p.n.e. 

U blizini se nalazi veliko arheološko nalazište iz 6. veka Caričin grad,
Justiniana prima. 

Osnovao ju je rimski car Justinijan, čije je carstvo bilo poveliko.

Ovo je bila krstionica u Caričinom gradu

Sadašnje ime grada se prvi put pominje 1308. godine u Povelji kralja 
Milutina, a nastalo je od biljke leske (lešnjak). U vreme turske vladavine 
ime je promenjeno u Hisar, od turske reči „tvrđava“.

Vitez Nikola Skobaljić sa sedištem u Skobaljić gradu je poslednji srpski 
vladar koji je porazio Turke, 1454.godine, no kasnije za odmazdu biva
i prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac.

Tokom 420 godina turske vladavine Leskovac se razvija zahvaljujući
konoplji i poljoprivrednim proizvodima i organizuje leskovački panađur, 
veliki vašar. Koloniju osnivaju i dubrovački trgovci.

Kad rešavate ukrštenice, imate često pojam turska mera
za težinu= oka. Evo kako ona izgleda.

(nastaviće se)

Izletnici su krenuli na duži put. 

Uz usputna zadržavanja, odmorićemo se na ulazu u Leskovac,
u veoma lepom kompleksu Apostolović

Sve je ovde uređeno s dušom.

Ovako se nekad umivalo...

Sladoled se podrazumeva, zar ne?

Još malo šetnje, pa nastavljamo put.

(nastaviće se)

Nastavljamo busem starim putem u etno selo „Stolovo”. 

Kompleks je lepo uređen.

Prvo ide tucanje jaja

Ručamo bogato: predjelo, teleću čorbu, pileći batak+ pljeskavicu,
pitu od višanja.

Na povratku nas prati pljusak.

Stižemo u manastir Pokajnica. 

Crkvu-brvnaru, kojoj je narod kasnije nadenuo simboličan naziv 
Pokajnica, podigao je kod Velike Plane u prvoj polovini 19.veka 
Vujica Vulićević, želeći da spere krivicu sa svoje duše, jer je 
učestovao u ubistvu svog kuma Karađorđa. Novac koji je našao 
u Karađorđevim bisagama, Vujica je dao za zidanje crkve. 

Okolina ženskog manastira sa dva konaka je lepo uređena

Posle liturgije ulazimo u crkvu

Ikonostas je impozantan

Aranžman od uskršnjih jaja je maštovit

(nastaviće se)

Prelazimo reku Crnicu i obilazimo Paraćin.

U centru Paraćina nalazi se neobični hotel „Petrus“, oblika vrha 
klipa kukuruza. 

Zatim idemo do crkve Sv.Trojice, izgrađene 1898, u srpskom vizantijskom 
stilu, sa elementima romanike, a uređene u baroknom stilu. 

Auteničan je barokni ikonostas.

Šetamo Paraćinom. Prolazimo pored Fontane slobode...

...do zavičajnog muzeja koji je smešten u kući Ružića koji je kuću
poklonio gradu. Kuća je neko vreme bila i bolnica u kojoj je lečen
i grof Rajevski, inspiracija za lik Vronskog u „Ani Karenjini“.

Nažalost, ne uspevamo da uđemo. Tako nećemo videti ni 
predmete iz Slatine. U blizini Paraćina nalazi se važno
arheološko nalazište iz neolita, Slatina.

U centru je spomenik palim Paraćincima u ratovima 1912-1918, 
u liku srpskog vojnika u jurišu.

Ima nešto što se originalno vezuje za Paraćin, Vasina torta.
„Kažu da je Vasina torta autentična srpska torta čiji recept datira 
iz davne 1908. godine. Nastala je kao znak zahvalnosti tašte prema
zetu, Vasi Čokrljanu iz Paraćina, koji je suprugu odveo bečkim 
lekarima jer je bilo rečeno da porođaj može ugroziti život deteta i 
žene. Supruga Jelena je donela na svet zdravo i krupno dete, a 
nama je u amanet ostao recept za ovaj klasik srpske kuhinje, tortu 
u kojoj su kombinovani orasi, narandža i čokolada. Treba imati na 
umu da su narandže davne 1908. godine bile pravo malo bogatstvo 
zbog čega je ova torta bila dragocenost.”

Nastavljamo pored originalnog restorana Vagon.

U izlozima još dominira Uskrs.

(nastaviće se)

Opet nedelja i Lastavica je zadužena za humor

Pita direktor spremačicu Ciganku zašto je stalno umorna 
na poslu.
- Ne razumeš to, direktore...
- Rukovodim firmom od preko 5000 zaposlenih. Objasni, razumeću.
- Dođem kući svaki dan u 8 sati uveče sa posla i dok spremim
večeru već je 10. Tada moj Mika navali na sex, eto 12. Onda 
navali njegov brat i evo 2 sata.
Tada pijan iz kafane dođe njihov tatko, i on mlavi do 5 ujutru. 
Zato sam umorna.
- Stvarno mnogo sexa, razumem !!!
- Rekoh ja da nećeš razumeti. Nije mnogo sexa. Malo spavam!

-Dođi danas kod mene, nema nikog kod kuće, 
kaže devojka mladiću.
Dođe on pred kuću, zvoni, i zvoni, kad tamo-
stvarno nema nikoga kod kuće.

Udala se Bosanka za Crnogorca. 
Žali se ona mužu koji se kasno noću vraća kući: 
- Tek što si jutros izašao iz kuće, neki muškarac je 
provalio u našu spavaću sobu i silovao me!
- Gde je taj gad? - besno viknu Crnogorac.
- Policija ga malopre odvela, kad je čula pozive za 
pomoć, reče Bosanka.
- Što?! Tek malopre?! - potreseni Crnogorac klonu na kolena.
- Onda je on ... 
- Bosanka klimnu glavom.
- Čitav dan? opet će Crnogorac.
Ona ponovo klimnu glavom, vlažnih očiju.
Crnogorac:- Sirota moja golubice! I ti si još imala snage da 
zoveš upomoć?
Bosanka smerno spusti glavu:- Nisam ja zvala, nego on.

Došli Mujo i Haso iz vojske s kilom. Doktor ih pita:
-Oho, pa gde ste to dobili?
-Poručnik nam je rekao da dignemo tenk u vazduh. I mi digli.

Tradicionalni uskršnji ponedeljak ovog puta ćemo provesti u 
Paraćinu i njegovoj okolini. Vodi Keti, vozi Vlada.

U Paraćinu prvo navraćamo kod Tanje Šaban, umetnice na 
staklu. Svako je poneo neki lepi stakleni predmet.

U krugu paraćinske fabrike stakla nalazi se Udruženje građana „Štit“, 
u kojem vredne ruke žena prave majstorije od pustovane vune i svile.

Ovde vredne ženske ruke prave mala čuda od pustovane vune i svile.

Imamo i manekena :)

(nastaviće se)

Na Kalemegdanu treba završiti šetnju. U hladu kestena je restoran 
kod paviljona Cvijete Zuzorić.

Tu se pije najbolja kafa u kojoj se ogledaju kestenovi

Uz to ide odlična pita sa šljivama i koh.

Idemo. Zašto se ovo lišće ovoliko sija?

Vratićemo se Knez Mihailovom ulicom. 

Ima jako lepih fasada

Slikari prodaju svoje suvenire.

Uskrs dominira u izlozima.

... i šetnja je završena

Hoćemo li prošetati Kalemegdanom? Pridružite mi se.

Evo i mape Beogradske trvđave

Bacimo pogled na francusku ambasadu

...i na renovirane male stepenice.

Ovde su "pametnice" posekle stari platan radi gradnje žičare...

Evo Vojnog muzeja koji Euro "obožava".

Lep je pogled na Savu.

Siđimo do parkova

Pogledajmo Ušće i Pobednika

Još malo pentranja po zidinama i dosta!

Najlepše stvari neka ti se dese,
uz poruku drevnu VAISTINU VOSKRESE!
Neka ti dušu niko nikada ne rani, 
i neka su ti srećni USKRŠNJI DANI!

Prelep dan je baš za šetnju Knezom, kako se popularno kaže
za Knez Mihailovu ulicu.

Knez Miahilova je uvek puna, što turista, što domaćih

Ogledanje u izlozima otkriva zanimljive scene

Ima dosta uličnih svirača, dece koja tako zarađuju za nove
instrumente ili odlaske na takmičenja.

Sve je u uskršnjem tonu.

Tu je i česma, za osveženje.

Na kraju šetnje ćemo na Kalemegdan, jasno.

Društvo književnika Beograda objavljuje dva časopisa. 
Prvi je namenjen angažovanoj književnosti, satiri, aforizmima,
i to je "Beogradski balkanski trougao". Drugi je namenjen
"standardnoj" prozi i poeziji, "Beogradski krug kredom".
Broj šest predvodi Anka Stanojčić. Umesto fotografije,
na naslovnici je crtež Ljilje Lambić.

Anka Stanojčić je čitala: "Priča crvenih 
cipelica" i "Crvena kugla".

Priča crvenih cipelica 

Obućar nas je pravio s mnogo ljubavi. Znao je da ona voli baš takve, 
elegantne, jednostavne, udobne crvene cipelice i namenio ih je 
njoj za rođendan. Raznežila se kad nas je uzela u ruke, zagledala
sa svih strana, bojažljivo obula i oduševila se: „Kako su udobne! 
Kako su lepe! ”
I odmah je iskombinovala sve prema nama, morala je crvena tašna 
da se nađe, crvena bluza, crveni nakit... sve uz nas, da nam ništa 
ne kvari sklad i lepotu! U svim svečanijim zgodama obukla bi svoj 
crnocrveni komplet i obula nas. Pojavila bi se u društvu i muškarci 
bi uzdahnuli. Verujemo da su i nas primetili, ne samo njen šarm, 
osmeh koji pleni, njene blistave oči. Kad bi je omiljeni partner zavrteo 
u ritmu bečkog valcera, ona bi zasijala, a mi smo se srećno vrtele 
po parketu. Niko nije umeo lepše da pleše s njom, nikoga ona nije
više volela... a mi smo znale, kad bi nas osmehnuto obuvala, da će 
videti njega. Nismo se ljutile ni kad bi nas ponekad izula, kad bi 
odbacila i druge delove svoje crnocrvene kombinacije, kad bi bila
s njim. Znale smo da će nas posle još srećnija obuti.
Ne znamo gde sve nismo bile, koje smo lepe gradove obišle, gde 
smo je sve nosile. Ako joj treba obuća za ceo dan u kojoj se noge 
ne umaraju, bira nas i kompletira sve prema nama. Ali vreme je 
prolazilo i mi smo postajale sve starije, oštećene, neravnomerne
crvene boje. Žalila je za našim starim sjajem i na komentar: 
„Sve ti je lepo, samo su ti cipelice stare!”, odgovorila bi: „Nema lepših!”.
I sada smo u njenom ormariću, čuva nas za posebne trenutke. Ne 
obuva nas često, jer je svako nošenje podseća na njega. A on je 
više ne vrti u najlepšim valcerima i ne šeta s njom lepim gradovima.
S anđelima pleše večni valcer.

Zatim se predstavio Ljubomir Vujović svojom
inspirativnom poezijom.

UVEK NOVA

Da te nisam sreo
Ne bih znao da je nebo podnožje visina
Da su ljubavni vrhovi najteže osvojivi
Slutio ne bih da je čežnja bezdan svih dubina
Da su radost i tuga tako lako spojivi

Ne bih znao da je sreća bezmerje svih mera
Da se čitav kosmos nežnošću poklanja
Da je nada bića biću nade vera
Ne bih znao da i snovi žive kada život sanja

Da te nisam sreo
Ne bih znao da i sunce noću bdije
Da je ljubav večna kada se dariva
Dok promiče kroz vreme i uzdasima vije
Ostajući ista uvek nova biva

Stanko Janjušević, poznati slikar, kandidat je za Nagradu
grada Beograda s prvom knjigom "Dodir Neba".

Mirjana Hnilička je kandidat za Nagradu grada Beograda
sa dve knjige, "Barbara" i "Sinki priče". Do kraja čitanja
izabrane sinki priče niko nije pogodio o čemu se radi :)

Ivan Petrović nas je opet zaintrigirao svojim stihovima:

SUNCELOVAC

Ulovih Sunce, u čaši od vina,
Krik galeba silno more zatalasa.
Ne traži sreću, ni za kćer, ni sina
Ni u Atlantidi ti ne traži spasa.

Zarobljeno sunce u čaši se vrca,
Dok rukama lomim vrčeve od žada,
Kopljanici drže mačeve kraj srca,
A Sunce se bekstvu još iz čaše nada.

Ja ga čvrsto držim u šakama svojim,
Ali uzbuđenje opet dušom vlada,
Ovo sunce ne dam, da se meša s tvojim,
Već od drugog Sunca ti potraži hlada.

Kapiju od snova zabravio neko,
U inatu našem pobednika nema.
Zato pustih Sunce neka ide preko,
Neka još bude pesnicima tema.

Za lovinom svojom gledo sam izgubljen:
Zaljubljen bejah... ali ne i ljubljen...

Odsustovala je Jelica Danković

Jelena Brenjo nam se blistavo predstavila pričom
"Rasprodaja"

Ljilja Lambić čitala je za bolesnog Petronija Šimšića

Doviđenja do sledećeg okupljanja u Društvu književnika 
Beograda, do promocije knjige "Violinski ključ" Sime Vasića.